5 najstarijih kuća u Moskvi

 Poznato je da se prva kamena kuća u Moskvi pojavila 1450. godine. Nju je pored Uspenskog sabora sagradio mitropolit Iona za vlastite potrebe. Nakon 20 godina kamene palate je gradio trgovac čiji je nadimak bio Tarokan (kao što je primetio etnograf Rahmatulin, po Dalju tarakan (reč u prevodu na srbski znači bubašvaba, prim. prev.) znači i prvi stanar u kući, koji predviđa blagostanje). Uskoro su počele da se grade i ostali boljarski dvorovi u Kremlju i Kitaj-gorodu, dok je Veliki knez sve do kraja 15. stoleća bio zadovoljavan i drvenim palatama. Relativno masovna izgradnja kamenih palata na bogatim gradskim imanjima je počela tek u drugoj polovini XVII veka.

Molimo poštovanu publiku da obrati pažnju na pet najstarijih očuvanih kuća u prestonici.

1. Podrum u Kazenom dvoru (Porezni ured)

Do skoro se smatralo da je najstarija civilna zgrada u Moskvi -  Granovita palata Kremlja. Sada imamo drugi rekord — takozvana Podzemna palata Kazenog dvora. Od XIV veka podrum Blagovešenskog sabora je služio kao kneževska riznica, ali vremenom  zidovi su postali tesni za svo blago. 1485. godine istočno od hrama sazidan je prostorni, ograđen visokim zidinama, Kazeni dvor, gde su se od vatre i lopova čuvale dragocenosti, retkosti, kneževski ukrasi i posebno poštovane svetine.

U XVIII veku svi objekti Dvora su srušeni, a krajem XIX veka slučajno je otkriven zazidan i zaboravljen podrum kod jugo-zapadnog ugla Arhangelskog sabora. Čudan je razlog zbog čega ova stara građevina nije zainteresovala sovjetske istraživače. Možda, zato što su se od 1929. godine u ovaj podrum odlagali posmrtni ostaci moskovskih knjeginja i  carevni, od Jevdokije Moskovske do Natalije Nariškine. Upravo ovde su muzejski radnici premestili 40 tona kamenih sarkofaga u danima kada se rušio Voznesenski manastir u Kremlju. Polomljeni poklopci, gomile kostiju po ćoškovima – verovatno da su u HH veku smatrali da je bolje tako nešto nikome ne pokazivati. Podruma su se setili na 2000. godišnjicu hrišćanstva, i tada je započeto njegovo istraživanje.

Podrum se sastoji od velika sale od opeke pod svodovima, čija je izgradnje započeta 1485. godine. U početku je zgrada imala i drugu etažu i nalegala je na zid prethodnog Arhangelskog sabora, koji je izgradio Ivan Kalita. Na zapadnom zidu – vrata koja su vodila u prolaz, a koji je spajao podrum sa još jednom, ranije zatrpanom starom sobom i sa širokim stepeništem od belog kamena. Sada stepenište ne vode nikud, a ranije su vodile na kapiju, koja su spajala Kazeni dvor sa Sabornim trgom. Posle restauracije podzemna palata je zvanično grobnica ruskih  vladarki.

2. Granovita palata

Jedna od najbogatijih zgrada ruskog srednjeg veka. U vreme kneza Ivana Velikog ona je bila prestolna sala moskovskih vladara, ovde su se održavali svečani susreti sa stranim ambasadama i ostale zvanične svečanosti. Palatu su izgradile italijanske arhitekte Marko Frjazini i Pjetro Antionio Solari  u periodu 1487-1491. g.  Na zidnom ukrasu severne fasade nalazi se tajnovita bista (deo njenog lica je izrešetan mecima, a smatra se da su preciznost vežbali francuski ili poljsko-litvanski posetioci), za koju se ranije smatralo, da je portret jednog od italijanskih graditelja Granovite palate, ali savremeni naučnici govore da je skulptura sigurno nastala kasnije.

Prvobitno je Granitova palata izgledala drugačije, potpuno karakteristično za ranu renesansu, koju su sa sobom doneli Italijani - dupli gotski lučni prozori, visoka tavanica. Ali, glavna razlika je bila u tome, da je zgrada imala oblik dvorca-tvrđave: u prizemlju nije bilo vrata, grubo otesan kamen je bio podignut do same sokle, a sokla, sada skrivena kulturnim slojem trga, imala je izgled moćnog, potpuno italijanskog bedemskog potpornog zida (ova činjenica se smatra otkrićem u prošloj 2011. godini). Nisu slučajno strani ambasadori zvali palatu "dvorac Velikog kneza" - sa juga, zapada, a verovatno i sa severa je bio ograđen sopstvenim zupčastim zidinama, a sa istočne strane je bio dostupan samo za odabrane, koji su se penjali na gornju terasu paradnim stepeništem, koje je imalo ogradu od zlatnih rešetaka. 

Paradni ulaz u samu Granovitu palatu je Crveni (Zlatni) trem. Bio je predviđen za velika carske izlaženja i povremena bacanja boljara na koplja (potpuno srušen 1930. godine zbog izgradnje restorana i rekonstruisan 1994). Trem vodi do Svete sale, a odatle u samu Palatu - ogromnu (459 kvadratnih metara na visini od 9 m) salu ukrašenu pozlaćenim renesansnim izrezbarenim stubovima i portalima. Staro, sa kraja XVI veka, živo i alegorijsko oslikavanje palate i sale nije sačuvano, trenutno je izvedeno po slikama iz 1882.

3. Posteljne palate (Spavaonice)

Ostale paradne i stambene palate dvorca Velikog kneza je gradio milanski arhitekta Alojzio de Karezano (tzv. Aleviz Frjazin) u periodu 1499-1508. god. Od veličanstvenog kompleksa ostale su samo Spavaonice, koje sada čine tri donja sprata Teremnog dvorca. Istraživanja iz 1990-tih godina su pokazala da je dvorac imao izražena svojstva renesansne arhitekture, od dekora od terakote i kamena do drvenog kasetiranog plafona u stambenim prostorijama. Duž južne fasade palate prostirala se  lučna galerija na dva nivoa  (prelaz u Granovitu palatu), takođe potpuno stranog izgleda.

Podrum i prizemlje zauzimale su prostorije za hlađenje, skladišta, kupaonice, radionice i slično. Stambeni gornji sprat formira devet palata, grupisanih prostornim svodovima u tri para. Prozori na čeonoj istočnoj sobi gledaju na Uspenski sabor i sada je ovo jedini vidljiv fragment dvorca - preostale fasade su potpuno skrivene izgrađenim u XIX veku objektima. Ova prostorija je poznata kao Zlatna Caričina palata, koja je ime dobila posle posebno raskošnog uređenja enterijera 1589. godine - na zidovima su delimično očuvane tematske slike iz tog vremena.

Nedavno se ispostavilo da se u vekovnim  slojevima očuvao još jedan fragment Velikokneževskog dvorca – zid podruma Srednje palate, koja je ugrađena u osnovu Velikog Kremljovskog dvorca iz sredine XIX veka. Tokom istraživanja otkrivena je stara fasada, koja se sačuvala fragmente dvoja vrata i četiri prozora (koja su nekad gledala na Spavaonice), kao i tragove prefinjenih okvira od terakote.

Možemo da dodamo, da se u procesu postepenog rasturanja palata Kremlja u 18-19. veku njihov kamen koristio za temelje novih građevina, i ne samo unutar Kremlja. Isklesani blokovi iz palate su nedavno otkriveni na Hohlovskom trgu i u ulici Soljanka.

4. Palate u ulici Varvarka

Dve najstarije gradske kuće u Moskvi sačuvane su na parnoj strani ulice Varvarka. One ne samo da su  susedi, već su i iste starosti, zato su grupisane jednim brojem. Prvo, to su palate Starog Engleskog dvora, koje je Ivan Grozni darovao trgovačkoj kompaniji u vreme kada je car razmatrao ženidbu sa engleskom kraljicom Elizabetom.

Ali, podrumi zgrada su još stariji. Njih su od belog kamena sagradili uspešni, bogati trgovci, koje su zvali surožani, to jest, preduzetnici koji su došli iz poznatog grada Sudak. U osnovi, ovi  podrumi su veoma slični gore pomenutoj Kazenoj palati, što takođe potvrđuje njihovo vreme nastanka - kraj XV veka.

Dalje niz ulicu nalaze se čuvene palate Romanovih, porodično gnezdo buduće carske dinastije. Tamo takođe treba pogledati u „koren“ - u osnovi kuće leži, kao i u prethodnoj, kameni podrum sa širokim stepeništem, što je istinski ruski srednji vek. Ovi zidovi pamte užase hajki opričnika – 1580. godine dve stotine strelaca su poslati da opljačkaju najbogatija imanja. Sledećeg dana, boljar Nikita Romanovič, carev deda, molio je gore navedene susede, Engleze, da od „nekvalitetne vune sašiju odeću da bi pokrili svoju i dečiju golotinju“.  Nakon 20 godina usledio je još jedan problem – strelci. koje je poslao  Godunov našli su u trezoru Romanovih (moguće upravo ovde) korenje za vračanje, čije je prisustvo dalo povoda za progon, posle kojeg je veliki deo porodice ubijen. Posle stupanja na presto, Mihail Romanov je tužan poklonio nezaboravan dvorac Crkvi i palate su postale nastojnički blok Znamenskog manastira, a 1859. godine ovde je otvoren jedan od prvih muzeja u gradu.

5. Pečatni dvor (Štamparija)

U istom delu grada, koji nosi naziv Kitaj-gorod, u Nikoljskoj ulici nalazi se još jedna drevna kuća u prestonici. Ali zasada ovo je „nevidljivi“ spomenik, koji ne samo da se nalazi na zatvorenoj teritoriji, ne samo da se krije pod zemljom, već je i dan danas zazidan i neistražen. Krivica ovome su imovinski sporovi, koji se protežu gotovo od vremena perestrojke. Arheolozi su uspeli da raskopaju samo spoljni zid drevnog podruma, koji se nalazi ispod male kule Pečatnog dvora iz XVII veka. Tokom arheoloških istraživanja (A. Veksler) na teritoriji, koja se graniči sa Pečatnim dvorom sa severne strane, pronađena je fasada od opeke sa prozorčetom, koji direktno gleda na Zid Kitaj-goroda, koja datira pre samog zida (pre 1535. godine). Prilikom iskopavanja, takođe su pronađeni fragmenti dekora od terakote, tipičnog za prelaz XV-XVI vek. Po svoj prilici, to je bio najveći i najbogatiji među najstarijim građanskim objektima u Kitaj-gorodu. Pored toga, to je jedini deo Pečatnog dvora, koji pamti radne dane i praznike čuvenog prosvetitelja Ivana Fjodorova (smatra se prvim ruskim štamparem knjiga, prim. prev.).