Bogić: Politika je odavno u službi biznisa

Aktuelna ekonomska situacija u Srbiji rezultat je višestrukih pogrešnih ekonomskih i političkih poteza srbskih vlada u poslednjih deset godina. Čitava neoliberalna strategija dovela je državu i njene građane do krajnjeg siromaštva, dok je istovremeno najuži sloj novokomponovanih bogataša postao enormno imućan. No, nije samo neoliberalna paradigma – u čijem duhu smo, praktično, rasprodali državu strancima, i to za budzašto – krivac za situaciju u kojoj se nalazimo. Organizovani privredni kriminal tokom poslednjih deset godina nagriza državni organizam sa pretnjom da će ga potpuno iscrpeti, a tada bi sveopšta društvena rehabilitacija bila gotovo nemoguća.

O ovim i nekim drugim problemima pričali smo sa penzionisanim pukovnikom Josipom Bogićem, bivšim dugogodišnjim visokim funkcionerom Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK). U razgovoru za naš internet portal on je govorio kako o pomenutim tako i drugim problemima naše tmurne ekonomsko-političko-društvene realnosti. Inače, Josip Bogić je trenutno član izvršnog i glavnog odbora Socijaldemokratskog saveza Nebojše Lekovića, pored toga je i predsednik Odbora za borbu protiv korupcije tog saveza. Stoga, prvo naše pitanje odnosi se na njegov trenutni društveno-politički angažman.
 
Možete li nam u nekoliko rečenica opisati Vašu aktuelnu političku opciju i reći koji su njeni prioriteti?

Mi smo mlada stranka, za razliku od mnogih koje se predstavljaju kao opozicija mi to zaista i jesmo. Mi pokušavamo da spasemo srednji sloj, seljake i radnike koje su opljačkali ovi vladajući banditi. Sve stranke, na primer, imaju odbore za korupciju, dok smo mi jedina stranka koja ima Odbor za suzbijanje korupcije. To je, naizgled, samo igra rečima, ali nije tako. U pitanju je naše istinsko opredeljenje da se borimo protiv korupcije.

Vi ste godinama bili na mestu načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Kad i na koji način je počela izgradnja koruptivnog sistema, i ko su bili pioniri tog sistema u novijoj politici Srbije?

UBPOK je osnovan 01.10.2001 godine. U njemu sam najpre bio zamenik načelnika za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala, a od aprila 2004. godine i načelnik tog odeljenja. Dakle, nisam nikada formalno bio načelnik UBPOK-a, iako su mnogi to smatrali da jesam. Što se tiče začetaka koruptivnog sistema kakav je prisutan danas, oni su bili prisutni još u vreme vladavine Slobodana Miloševića. Posle promena 2000 godine i kasnije koruptivni sistem je „usavršavan“ od strane DOS-ove vlasti, da bi danas poprimio takve razmere da možemo da govorimo o epidemiji korupcije.

Kako su od 2002. godine čak i zakoni  prilagođeni tom sistemu?

Mnogi biznismeni politiku doživljavaju kao i svaki biznis. Koliko uložiš toliko ti se i vrati. Kada su računali koliko košta osnivanje političke partije došli su do zaključka da je jeftinije da „plate šefovima partija“ određenu „pravičnu naknadu“ kako bi se doneli zakoni koji bi odgovarali njihovim interesima. Na osnovu tako donesenih zakona mnogi su dolazili na „zakonit“ način do ogromne imovine. Kako protumačiti slučaj kupovine šećerane za 3 marke i mnoge druge slične primere. U takvim okolnostima represivni organi su nemoćni. Sa druge strane postavlja se pitanje: kako je moguće da je u poslednjih 20 godina imovina 7 miliona građana Srbije „zakonito“, na prefinjeni način prešla u vlasništvo 20-ak porodica?.  

Kako ocenjujete reformu pravosuđa?

Reformu pravosuđa doživljavam kao korak unazad i kao razbijanje i ono malo sudskog sistema kakav je postojao. Uostalom i izveštaji evropske komisije baš o tome govore. Ako bi se izjasnio ocenom od 1-5, ocena tzv. reforme pravosuđa je čista jedinica. Kada se ima u vidu koji su ljudi i sa kojim kredibilitetom vršili reformu onda je sve logično što se desilo. „Reformu“ pravosuđa je ustvari uradila BIA.

U vašem tekstu iz Tabloida od oktobra 2011-te "Zakonopravila" pisali ste da je Srbiji i preko potrebna još jedna "Sablja" samo britkija i poštenija. Kolike su šanse i šta treba da se desi da bi se ona ponovila, na onaj način na koji i treba da se desi?

Da. Srbiji je potrebna „finansijska sablja“ ali u rukama stručnih lica a ne u rukama ljudi koji su kupovali diplome na „prestižnim fakultetima“ poput Kragujevca, Blaca i sličnih, kako je urađena „ona Sablja“ pa je država morala da plaća ogromna obeštećenja. Da bi se uradila „finansijska sablja“ potrebna je pre svega politička volja, a nakon toga omogućiti pravosuđu samostalan i nezavistan rad, a u policiji napraviti čistku od partijskih i nestručnih kadrova koji su dovedeni naročito posle petog oktobra.  

Takođe ste rekli i da bi bar sedam ministara iz aktuelne vlade, 12 bivših i oko 15-ak tajkuna trebalo da završi na robiji. Koga ste vi videli iza brave i ukoliko se aktuelna Vlada promeni na predstojećim izborima, hoće li konačno neko odgovarati za svoja (ne)dela?

Svi ti ministri su obrađeni od strane policije i predmeti u kojima su oni učestvovali nalaze se po raznim fiokama tužilaca i sudija.

Tomica Milosavljević je dao ostavku na mesto ministra zdravlja baš, što bi se reklo, na vreme. Kolika je mogućnost da on, kao aktuelni ministar zdravlja u vreme nabavki vakcina protiv svinjskog gripa, ne snosi nikakvu odgovornost, odnosno da je bio dovoljan samo otkaz da spere sve sa sebe?

Što se tiče bilo čije krivične odgovornosti, jedini koji procenjuje da li se radi o krivičnom delu ili ne, to je tužilac. Policija izražava samo osnovanu sumnju da li je neko lice izvršilo ili ne krivično delo. Ali, u Srbiji su i tužilaštvo i sudovi pod direktnom kontrolom izvršne vlasti, odnosno preko Saveta za nacionalnu bezbednost predsednika Republike,  tako da o tome ko će biti procesuiran odlučuje to telo.

Kako Vi vidite rad Slobodana Homena i Snežane Malović?

Kao veliku elementarnu nepogodu. Da je neko „gajgerovim brojačem“ birao gore i nestručnije kadrove ne bi ih pronašao. Pored nestručnosti najviše bode oči njihova drskost koja se graniči sa bezobrazlukom u ophođenju sa javnošću.  

Koliko se promenila policija za poslednjih deset godina?

Nažalost, kao i sve druge segmente društva, i ovaj segment politika je toliko kontaminirala da je policija već duže vreme postala „partijska prćija“ (određene stranke koja je kontroliše). Što pre treba depolitizovati policiju donošenjem odgovarajućih zakona gde bi ministar policije kao politička ličnost vodio računa o uslovima rada, opremljenosti i drugom. Ni u kom slučaju on ne sme da ima uvid u konkretne predmete, naročito da rukovodi njima jer je to posao tužilaštva. O „iskrenoj borbi“ protiv korupcije i organizovanog kriminala govori i činjenica da je UBPOK ukinut početkom 2006 godine.   


Kažete da je reformu pravosuđa uradila BIA, po nekim teoretičarima Srbijom upravlja BIA, ako je tako, ko onda upravlja njom, odnosno ko stoji iza BIE?

Kao prvo BIA je vladina Agencija i njenog direktora imenuje Vlada, a premijera imenuje predsednik najjače partije. Danas je to čovek koji je i predsednik Republike. Uticaj predsednika na BIA-u ostvaruje se preko Saveta za nacionalnu bezbednost kojim predsedava lično, a sačinjavaju ga osim predsednika države, i direktor BIA, ministar policije, ministarka pravde, premijer.  

Šta mislite da će se desiti na predstojećim izborima, pominju se mnoge koalicije, čak i neke potpuno neverovatne? Izgleda da je jedini cilj doći do fotelja. Da li je stvarno tako?

Na predstojećim izborima očekujem da će se narod izjasniti više protiv postojeće koalicije nego za neku od političkih opcija iz opozicije. Mislim da će vladajuća koalicija doživeti krah a da najjača opoziciona partija neće dobiti onoliko glasova koliko očekuje. Očekujem da će male partije dobiti dosta glasova koji će možda biti jezičak na vagi oko formiranja nove Vlade.  

Zar narodu nije bilo dovoljno deset godina ovakve vlasti da bi shvatio ko su trenutni vlastodršci i ukoliko opet odnesu pobedu da li je to zaista volja naroda ili nekog drugog?

Vladajuća garnitura će pokušati da lažira izbore na taj način što će svojim marketinškim trikovima i prevarama da narod otera sa birališta i da sa malom izlaznošću ostane na vlasti jer bi u tom slučaju „partijska vojska“ odradila svoje. Narod treba da izađe u što većem broju i da bukvalno otera lopove iz fotelja.

Po Vašem mišljenju po čemu je bila bolja vladavina Slobodana Miloševića, ili Koštunice, u odnosu na sadašnju vlast?

Vladavina Slobodana Miloševića bila je takva da je on imao iza sebe sistem koji se urušio tako što je došlo do totalne podele ministarstva po političkim strankama, čime je, opet, došlo do urušavanja same države. Podela ministarstava na osnovu koalicionog sporazuma koji je postao jači i od Ustava i svih zakona uveo je „feudalizam“ u Srbiju i uništio institucije sistema koje su u normalnom okolnostima branioci sistema, odnosno države. Ministarstva su postala jednopartijska tj. prćije pojedinih stranaka.

Međunarodni položaj Srbije izuzetno je težak, a opet unutrašnja stabilnost se odražava na sposobnost države da na međunarodnom planu brani svoje nacionalne interese. Zato Vas pitam koliko je organizovani kriminal uticao na situaciju na Kosovu i Metohiji i na sposobnost države da zastupa svoje interese u vezi sa južnom srbskom pokrajinom?

Organizovani kriminal je svakako imao uticaja na situaciju na Kosovu i Metohiji ali nikako nije imao presudan značaj. Najveći značaj svakako imaju  međunarodni faktori, a onda loše vođena politika od strane nekompetentnih ljudi u Vladi, odnosno našem pregovaračkom timu.  

I ko je najviše koristi imao od toga?

Najviše koristi svakako su imali sami separatisti kojima je takva politika išla na ruku.

Kako vidite Srbiju za pet godina?

Nažalost Srbiju za pet godina vidim još siromašniju, sa većom stopom nezaposlenosti, sa smanjenim penzijama i velikim socijalnim nemirima. Bez proizvodnje i sa novim zaduživanjima. Ova vladajuća garnitura Srbiju je dovela do bankrota. Takođe će se i represija na svim nivoima povećati kako bi se zadržao opstanak onih na vlasti. Niko ne daje konkretna rešenja koja su odmah primenjiva i od kojih običan narod ima korist. I dalje će se nastaviti pljačka i rasprodaja onoga što je preostalo.
 
Razgovarala: Vesna Veizović