Aleksandar Suvorov

40 godina vojne karijere, više od 60 velikih bitaka, ni jedan poraz. Protivnik ni jednom nije imao inicijativu na polju bitke. Gubici minimalni u istoriji ruskog oružja. I sve to zahvaljujući vojnom geniju, Aleksandru Suvorovu. Knez Ruske imperije sa titulom kneza Italijanskog (1799. godine) grof Ruske imerije sa titulom Suvorov-Rimnikski i Svete Rimske imperije, generalisimus ruskih kopnenih i pomorskih snaga, general-feldmaršal austrijskih i sardinijskih trupa. Sardinijskog kraljevstva grand i princ kraljevske krvi (sa titulom „kraljev kuzen“), nosilac svih ruskih i mnogih stranih ordena. Štabski teoretičari lome glave do danas: Kako je to moguće? Kako je moguće da se sa manjinom zauzme jedna od najnepristupačnijih tvrđava tog doba, izgubivši sedam puta manje vojnika od neprijatelja, kada po svim pravilima ratne veštine minimalni saodnos napadača i onih koji se brane iznosi 3:1? Kako je moguće provesti umornu, gladnu, loše opremljenu vojsku od 20 hiljada ljudi preko alpskih grebena, gde su „zjapile propasti, lednici i kamenje“, trpeći zasede i jurišajući na utvrđenja koja je organizovao iskusan, brojno nadmoćan protivnik i na kraju sačuvati 2/3 ličnog sastava, pa još i zarobiti 1400 neprijateljskih vojnika?

Racionalnog odgovora nema. Moguće da ključ za razumevanje ovog fenomena leži u rečima francuskog oficira Gabriela Pjera Gilomanša Djubokaža, koji se dugo nalazio uz Suvorova: Da li se posle toga treba čuditi uzrocima nepobedivosti Suvorovljeve vojske? Poslednji od vojnika koji je dospeo u sferu njegovog uticaja mogao je da spozna i praktično i teorijski borbenu veštinu bolje nego što je poznaju u bilo kojoj evropskoj armiji. Za njegovog vojnika nije bilo neočekivanosti u borbi, jer on je osećao u mirnodopsko vreme najteže borbene utiske; nije moglo biti ništa nejasno od onog što se činilo u boju, jer u čitavoj vojnoj veštini on je imao detaljnu teorijsku predstavu. A ako je čovek uvežban tako da ga ničim ne možeš začuditi, ako on pri tome zna šta da čini u svojoj skromnoj sferi – on ne može biti pobeđen, on ne može da ne pobedi.