Predsednički izbori: razdaljina se smanjuje

Sve manje vremena ostaje do predsedničkih izbora u Rusiji, predviđenih za  4. mart. U društvu se burno raspravlja o predstojećem glasanju, opozicija i vlasti pripremaju krupne mitinge. Iz predsedničke trke  su izostala dva nandidata – Grigorij Javlinski i Dmitrij Mezencev. Milijarder Mihail Prohorov, naprotiv, postao je zvanični kandidat za visoki položaj. Favorit predizborne kampanje Vladimir Putin je nastavio objavljivanje ciklusa članaka, posvećenog svojoj viziji današnjosti i budućnosti zemlje, učestvovao u Forumu naroda Juga Rusije i  obišao u radnim posetama Kemerovsku i Tomsku oblasti.

Prvi put tokom decenije predsednički izbori će biti održani na pozadini krupnih mitinga. Između vlasti i opozicije se vodi suparništvo za podršku birača. Opozicija, kao i pristalice Vladimira Putina, spremaju oprširne akcije, zakazane za 4. februar. Predstavnici protestnog pokreta su uskladili sa gradskom skupštinom Moskve maršrutu  povorke 4. februara.  Pri tome su u organizacionom komitetu akcije Za poštene  izbore izjavili da namera vlasti da organizuje tog dana miting pristalica Vladimira Putina u centru Moskve može da bude ocenjena kao pokušaj provociranja građanskog konflikta.

Pored razlike  u pogledima na budućnost  Rusije, i opozicija, i vlasti su svesne: izbornom sistemu je potrebna ozbiljna modernizacija, - kaže zamenik predsednika Državne dume, član partije Jedinstvena Rusija Oleg Morozov.

Želimo da svi građani, sve političke snage imaju pravo kontrole tih izbora, radi postojanja pravno sposobnog političkog sistema, koji se razvija u skladu sa normama demokratije.

Lider KPRF Genadij Zjuganov je izjavio da je njegova partija pripremila niz nacrta zakona, koji su već podneli Državnoj dumi.

Krađu glasova, izvrtanje treba tretirati kao  krivično delo sa otežavajućim posledicama. Glavno je pitanje formiranje izbornih komisija. Treba da u njima bude po tri predstavnika svake parlamentarne stranke.

Rukovodilac LDPR Vladimir Žirinovski takođe istupa za radikalne promene u izbornom zakonodavstvu.

Ne sme biti glasanje pre roka, ni kod kuće, ni dozvola za glasanje na drugom mestu. Čovek na izbore dolazi lično, niko nema pravo da se potpiše umesto njega. Neophodne su prozirne kutije za izborne listiće.

Lider partije Pravedna Rusija Sergej Mironov je inače predložio da se promeni  Ustav. On je uveren da čovek ne sme da bude predsednik više od dva roka, i to  tokom celog života. Mihail Prohorov i dalje pokušava da ubedi javnost da između njega i Kremlja nema dogovora o njegovom učešću u izborima. Prema mišlenju analitičara, Prohorov bi mogao da bude glavni suparnik današnjeg premijera. Sam on kaže da je njegov zadatak da postane glavni Antiputin. Oligarh računa da prikupi u prvom krugu 15 do 20 odsto glasova i izađe u drugi krug, koji će, prema njegovom mišlenju, obavezno biti održan. Pri tome Prohorov i dalje daje ekstravagantne izjave, naprimer, o neophodnosti da se sahrani lenjinovo telo.

Međutim, izgleda da je glavna senzacija nedelje bilo izostajanje iz predsedničke trke dva  samostalna kandidata – jednog od rukovodilaca partije Jabuka Grigorija Javlinskog i guvernera Irkutske oblasti Dmitrija Mezenceva.  U oba slučaju su razlog problemi verodostojnosti potpisa njihovih pristalica.  Grigorij Javlinski je izjavio da je oduzimanje mu mogućnosti da učestvuje u izborima politički rešenje.

Međutim, kandidat za predsednika RF Vladimir Putin ostaje lider među konkurentima. Za njega je spremno da glasa oko 50 odsto respondenata, anketiranih od strane Sveruskog centra proučavanja javnog mnjenja (VCIOM). Na drugom je mestu Genadij Zjuganov sa 11 odsto, na trećem Vladimir Žirinovski sa 9 odsto glasova. Dalje su Mironov sa 6 odsto i Prohorov sa 4 odsto glasova.

Povećava se napetost oko debata kandidata za predsednika na TV. Portparol premijera Dmitrij Peskov je izjavio da Vladimir Putin neće učestvovati u njima, ali može da pruži punomoćja svojim predstavnicima. Za uzvrat  su Vladimir Žirinovski, Genadij Zjuganov i Sergej Mironov uputili pismo CIK, u kojem mole da se Putinu oduzme pravo da učestvuje u debatima preko predstavnika. Međutim, odustajanje premijera od učešća  u TV diskusijama je pre svega uslovljeno time, što on vrši svoje direktne obaveze kao premijer, zato nema vremena da učestvuje u debatima.

27. januara je šef CIK Vladimir Čurov podneo Državnoj dumi referat o održanim u decembru 2011. godine izborima u Državnu dumu. Opozicija insistira na masovnim kršenjima u vreme izbora i traži ostavku Čurova. Međutim, šef CIK nije dao direktan odgovor o mogućnosti  svoje dobrovoljne ostavke. Generalni tužilac Jurij Čajka, koji je takođe istupao na toj sednici, izjavio je da su prekršaje imale sve  partije, koje su učestvovale u izborima. U donjem domu parlamenta će biti formirana specijalna međufrakciona  radna grupa za razmatranje žalbi i primedaba u vezi sa izborima u Državnu dumu.