Ispostavilo se da je Pluton prljav

Udaljeni krajevi Sunčevog sistema donose nova iznenađenja. Na površini dalekog Plutona pronađeni su znaci «organske prljavštine» - složenih jedinjenja azota i ugljenika otprilike sličnog tipa koji ulazi u osnovu svih živih bića. Međutim, po mišljenju naučnika, teško je govoriti o bilo kakvim oblicima života na Plutonu.

Nakon otkrića 1930. godine, pa sve do 2006. godine Pluton se smatrao «punovrednom» devetom planetom, dok nije bio «razrešen» u planetoide. Zbog udaljenosti loše se vidi čak i kroz najjače teleskope i svi novi podaci se skupljaju zrno po zrno. Atmosfera Plutona je otkrivena tek 1985. godine. A sasvim nedavno je spektometar orbitnog teleskopa «Habl» primetio da planetoid jako apsorbuje ultra ljubičaste zrake određenih dužina, što se može objasniti time što u atmosferi Plutona ima organskih molekula. Ova «organska prljavština» (tholins) mogla je da se pojavi na Plutonu usled uticaja sunčane radijacije na led azota, metana i ugljen-monoksida, saopštio je za „Glas Rusije“ moskovski astrofizičar Vladimir Busarev.

Izvršeno je modelovanje sunčevog vetra – zračenje azotnog leda bujicom protona. Usled toga se stvara cijanidna i karbonska kiselina, koje su vrlo važne za biološku sintezu. U takvoj sintezi se dobijaju složena predbiološka jedinjenja – aminokiseline, polipeptidi. Isti efekat daje zračenje azotnog leda ultra ljubičastim zracima. 

Bez obzira na tragove polimera azota i ugljenika teško je doći do zaključka da je Pluton "naseljen". Na planetoidu je temperatura površine – minus 230 Celzijusovih stepeni. Tako da se azot i metan tamo nalaze samo u vidu leda ili gasa. Tečnih oblika nema, a bez njih nije moguća razmena materija, dakle – ni život.

Po rečima Vladimira Busareva organika na Plutonu očigledno nije jedinstvena. Upravo ona može da izazove blago crvenkastu boju planetoida. Nije isključeno da se cela periferija Sunčevog sistema sastoji od otprilike jednakih proporcija čvrstih ruda, leda i organske materije. Uzgred rečeno, spektar Plutona se lagano menja, što svedoči o promeni pejzaža, kaže astrofizičar.

Pluton se približava Suncu. Masa njegove atmosfere raste zbog topljenja leda i emitovanja dopunske količine azota, metana i ugljen-monoksida. (...)

U vezi s Plutonom i dalje ima mnogo zagonetki. Naučnici se nadaju da će stanica NASA «Novi horizonti» dati odgovore na mnoga pitanja. U leto 2015. godine stanica će doći u okolinu planetoida i napraviće dragocene jasne snimke. Zatim će se bez zaustavljanja uputiti prema krajevima Sunčevog sistema.