Čovek Baraka Obame u Moskvi

Makfol nije diplomata karijerista, već je imenovan po političkoj liniji. U godinama diplomatskih odnosa između Rusije i SAD, a pre toga još SSSR i SAD takva stvar se dešava prvi put. Nekoliko godina je bio glavni savetnik Baraka Obame za Rusiju. Upravo on je u jesen 2008.g. došao na ideju da se nova faza u odnosima između dve zemlje nazove „restarstovanjem“. Podsetićemo da je posle rusko-gruzijskog konflikta u avgustu 2008. godine došlo do naglog zahlađenja odnosa između Vašingtona i Moskve. I Makfolova zasluga je upravo u tome što je predložio da se ne zaboravljajući na protivrečnosti, u temelj postave problemi u kojima bi obe zemlje mogle da razvijaju saradnju. I to mu je pošlo za rukom. Druga je stvar što je drugi „adut“ novog ambasadora – propagiranje američkog načina demokratije, kako sam kaže. Iz ovoga proističe njegovo interesovanje za opozicionarske pokrete, što se ne ocenjuje uvek kao čisto naučno zanimanje, već više kao realizacija nekih američkih projekata. Ili – nazvaćemo stvari svojim imenima – mešanjem u unutrašnj stvari. Na ovo je obratio pažnju dopisni član RAN Vilen Ivanov.

Da je on samo naučnik teško da bi ga poslali na tako složenu dužnost. Naravno, on je pre svega stručnjak. I kao stručnjak će obavljati neke funkcije pod paravanom diplomatske retorike. Prirodno, treba videti čime se čovek realno bavio. Zato što ima mnogo naučnika na svetu, ali to verovatno nije glavni kvalitet koji je naveo američkog predsednika da ga postavi za ambasadora kod nas. Zato sam skloniji mišljenju da je njegova glavna osobina koja treba da se realizuje to što je stručnjak za „narandžaste“ revolucije.

Sam Makfol to kategorično negira. On otvoreno govori o tome da ruskom građanskom društvu nisu potrebne promene inicirane u SAD. Ono postoji i razvija se samostalno. Ipak, prvo što je Makfol učinio po dolasku u Moskvu jeste da se sreo s predstavnicima vansistemske opozicije.

Svoju misiju u Rusiji Makfol vidi u minimalizaciji stereotipa koje smo nasledili iz prošlosti i širenju spektra bilateralnih odnosa, koji ranije nisu izlazili iz okvira vojno-političkog dijaloga. Među dostignućima „restartovanja“ ambasador vidi sporazum o mirnom atomu, Sporazum o SNO, kao i ulazak RF u STO. Makfol namerava da pomogne što skorijem ukidanju ispravke Džeksona-Venika, koja ometa uspostavljanje normalnih trgovinskih odnosa i predstavlja anahronizam hladnog rata. Govoreći o predstojećim predsedničkim izborima u obe zemlje, on izražava nadu da će se „restartovanje“ sačuvati i da će u odnosima obe strane biti poštovano nasleđe. To će, po njegovim rečima, omogućiti da se formira novi dnevni red za dijalog usmeren u budućnost. I ono što nije bilo učinjenou protekle tri godine, moglo bi se nazvati drugim delom „restartovanja“, smatra Makfol. S njim se slaže stručnjak-amerikanista Viktor Kremenjuk.

Drugi deo koji nije uspeo, premda se podrazumevao od početka jeste stvaranje nekog dnevnog reda za rusko-američke odnose, orijentisanog na budućnost. Orijentisanog na rešavanje važnih globalnih i bilateralnih problema vezanih za kontrolu širenja oružja za masovno uništenje, za problem zaštite od eventualnih terorističkih napada, za probleme energetske bezbednosti, za bezbednost u oblasti namirnica.

Makfol je optimistički raspoložen i kad su u pitanju perspektive dogovora o problemu PRO. On se nada i dolasku budućeg predsednika Rusije u Čikago u maju na redovni samit NATO radi susreta s liderima ovog bloka. Ali takva poseta, prosto zarad rukovanja, teško da će biti korisna. Znači, sve zavisi od napretka u PRO. A ovde još uvek postoji zabrinutost Rusije. Uostalom, u Moskvi se smatra da se odnosi s SAD nisu pogoršali. Predsednik Dmitrij Medvedev je podsetio da je lično dao pristanak na dolazak Makfola u Rusiju. Jedino, što novi ambasador ne sme da zaboravi jeste da će raditi u Rusiji, a ne u SAD podsetio je šef ruske države.