Čudan humanizam

Tribunal u američkoj vojnoj bazi u kampu Pendletonu je degradirao američkog marinca narednika Frenka Vuterića, ali ga nije zatvorio. Vuterić je 2005. komandovao operacijom u čijem su toku ubijena 24 nenaoružana Iračana. Ova nečuveno blaga presuda je doneta zbog toga što je vojnik priznao krivicu za prekoračenje dužnosti, pokajao se i dogovorio se sa tužilaštvom o ublažavanju kazne. Američka Femida je još jednom pokazala da načelo pravednosti i kažnjavanja teških zločina ne važi za sve podjednako.

Još se nije utišao skandal oko američkih specijalaca koji su se šale radi pomokrili na leševe ubijenih Talibana u Avganistanu i napravili video snimak svog nedela. I evo stižu nove informacije o „podvizima“ američkih vojnika, ovog puta u Iraku, koje su u štampi dobile epitet skandaloznih. Tačnije rečeno, o tome da se takvi „podvizi“ mogu proći nekažnjeno.

Vuterićev vod je pre sedam godina napadnut u gradu Haditu, zbog čega je jedan marinac poginuo, a dvojica su ranjena. Narednik je naredio da se pretresu najbliže kuće i da se unište borci koji se u njima kriju. Potčinjenim je naredio da se u akciji služe načelom „prvo pucaj, pa onda razmisli“. Rezultat su 24 ubijene osobe među kojima su žene i deca. Narednik je lično streljao majku s detetom koja se krila u jednoj od kuća. Ipak, Amerikanci nisu naišli na oružani otpor.

Male su šanse da će doći do objektivne istrage, smatra ekspert sa Instituta za državu i pravo Sergej Maksimov.

To je nažalost svetska praksa. Svaka država koja ima vojsku teži ka tome da tu vojsku maksimalno zaštiti od krivičnog progona kako bi vojnike ubedila da svaki od njih mora da svoj dug prema državi ispunjava do kraja, bez obzira na gubitke. U ovoj sferi jedini pravi čuvar nije krivični zakon, već savest i vera. Uostalom važećom međunarodnom konvencijom je predviđena dosta surova odgovornost za počinioce zločina protiv mira i čovečnosti. Ali u ovom slučaju se ne može računati na objektivnu istragu osim ako se odredi međunarodni tribunal za rešavanje ovog pitanja. Ali su šanse male.

Trebalo bi napomenuti da su u Iraku i Avganistanu, gde su SAD izvele vojne akcije, zločini protiv civila praktično postali svakodnevica. Dolazilo je do toga da su američki vojnici streljali cele svadbene povorke, kao što je to bio slučaj 2008. godine. Zlostavljanje ljudi, koje je praktično postalo uobičajeno, očito nije izazvano vojnom potrebom. Da ne spominjemo nasilje u iračkom zatvoru Abu Grajb i u zatvoru Gvantanamo u bazi SAD na Kubi. Mnoge činjenice su ostale van vidokruga američkog pravosuđa. Član komisije za bezbednost i odbranu u parlamentu Iraka iz stranke „Al Ahrar“ Hakim al-Zamili je na presudu Frenku Vuteriću reagovao na sledeći način.

Teško da se to može nazvati kaznom. To je otvoreno nepoštovanje iračkog naroda i prolivene krvi, to je prosto neljudski. Rodbine poginulih upućuju žalbe UN i drugim organizacijama i traže surovu kaznu za krivca.

Nezakoniti su bili ne samo zločini protiv lokalnog stanovništva, već i same operacije na području nezavisnih država, rekao je jedan od rukovodilaca Akademije za geopolitičke probleme Konstantin Sivkov.

Dakle, presuda Vuteriću je izrečena: sloboda, degradacija i ništa od novčane kazne. Nije ni čudno: retki su oni američki vojnici koji su na bajonetima uneli demokratiju u Avganistan, a da su dobili ono što su zaslužili.