Ruski jezik u Letoniji: kazniti ne sme se pomilovati
Građani Letonije imaju pravo ne samo da biraju poslanike i predsednika, već i da iniciraju popravke zakona. Referendum o statusu ruskog jezika u čiju podršku se na jesen izjasnilo preko 10% stanovništva, proglašen je zakonitim i biće održan 18. februara. Takvu odluku izneo je Ustavni sud republike.
Status ruskog jezika pokazatelj je nacionalne napetosti u Letoniji. Pokušaji poslanika parlamenta da ospore zakonitost referenduma nije uspeo. Vlasti republike uglavnom odbijaju da idu na ustupke i vode aktivnu propagandu protiv promene statusa ruskog jezika koji je maternji za polovinu stanovništva i kojim govori skoro svaki Letonac. Ipak juče je vatreni protivnik narodne inicijative, predsednik zemlje Andris Berzinjš priznao da je stvar otišla predaleko i da je već kasno otkazati referendum. Tim pre što Ustavni sud ne može da ga otkaže. Ako ne narod kao izvor vlasti, on ima pravo da rešava pojedina pitanja glasanjem, ističe letonski politikolog Jurij Sokolovski.
Po ustavu Letonije, vlast pripada narodu. Ispada da je narod zakonitim ustavnim načinom izrazio želju da reši neko pitanje na referendumu, a Ustavni sud preuzeo bi odgovornost da se protivi narodu, koji i poseduje vlast.
Poslednjih 20 godina vlasti sprovode strogu nacionalnu politiku. Prvo je postepeno smanjen broj škola i univerziteta gde se nastava vodi na ruskom. Sada je zvanično moguće ne samo predavati, već i govoriti samo na letonskom – svaki drugi jezik je van zakona. Za kršenje su predviđene kazne. Do sada 15% stanovništva republike nema državljanstvo. Takozvani nedržavljani (apatridi) još je jedan ozbiljan problem koji treba rešavati hitno, govori dopisnik Glasa Rusije i Rigi Valentina Kačajeva.
Za to vreme u Letoniji su se pojavili nedržavljani koji su lišeni svih političkih prava. Školska reforma 2004. godine mogla je da liši nacionalne manjine maternjih jezika. Tada je ona otklonjena. Poslednja nada bila je pobeda takzvane proruske stranke Centar sloge na izborima za parlament. Ali to nije uspelo.
Referendum je jedini mirni način da se reši nacionalni konflikt. Jezička politika republike postala je previše stroga i ozbiljno krši prava građana. Ako je poslanicima parlamenta pošlo za rukom da ospore zakonitost glasanja na sudu, pristalice ruskog jezika uveravaju da bi započelo novo sakupljanje potpisa. Kako bi se situacija promenila, 18. februara potrebno je dobiti podršku 50% birača ili preko 700 hiljada ljudi. Ipak čak manji broj glasova pokrenuće stvar sa mrtve tačke: privući će pažnju svetske javnosti i trebalo bi da natera vlasti da traže kompromis.
- Izvor
- Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.