Pre u smrt nego u penziju?

22.01.2012. god.

Ekonomska kriza u zemljama Evropske unije polako, ali sigurno iz dužničke prelazi u penzionu krizu. Stručnjaci širom Evrope predviđaju slom penzijskih sistema i drastično smanjivanje primanja najstarijih u narednim godinama. Evropska centralna banka izračunala je da je u 19 zemalja EU obim obaveza države u pogledu finansiranja penzionih fondova oko pet puta veći nego njihov zajednički bruto dug.

Još 2009. godine obim obaveza evropskih zemalja prema stanovništvu dostigao je 30 biliona evra. Najveći udeo penzionih isplata odnosi se na najrazvijenije ekonomije.

Tako obaveze Nemačke prema penzionerima iznose 7,6 biliona evra, a Francuske - 6,7 biliona.

U nemačkim medijima gotovo svakodnevno se pojavi neka ljudska priča koja govori o teškom životu ovdašnjih penzionera.

Najsvežiji primer je starica Ingrid iz Hamburga, koja svira vergl na ulici da dopuni penziju od koje ne može da živi, ili o Riti M, 70-godišnjakinji iz Štutgarta koja živi od 620 evra rente, pa je primorana da radi tri dodatna posla kako ne bi postala socijalni slučaj.

Strahovi zaposlenih koji malo zarađuju takođe su svakim danom sve veći: Peter, prodavac u jednoj pekari u Drezdenu sa dvoje dece i nezaposlenom ženom, zarađuje 1.400 evra bruto. Njega čeka penzija od 466 evra, a izlaz vidi u tome da radi neke lakše poslove i tako zaradi koji evro.

Iako većini nemačkih penzionera još uvek ide relativno dobro, za 10 do 15 godina, upozoravaju eksperti, milionima njih preti siromaštvo.

Evropske institucije su zvanično objavile da ni u jednoj drugoj razvijenoj zemlji najmanje penzije, u poređenju sa ostvarenim bruto-prihodima, neće biti tako niske kao ovde. Trenutno ima oko 400.000 Nemaca starijih od 65 godina, koji su postali socijalni slučajevi tek kada su otišli u penziju.

Izlaz iz vrzinog kola u Nemačkoj vidu u produženju radnog veka. U suprotnom, upozoravaju eksperti, zemlji preti povećanje državnih dugova za 270 odsto, što je četiri puta više nego danas. Tek što je usvojen zakon po kojem se odlazak u penziju do 2029. godine pomera sa 65 na 67 godina, a sada se već uveliko razmatra starosna granica od 70 godina. Snovi o uživanju u zasluženoj mirovini su sve dalji, a stvarnost o rintanju "do sudnjeg časa" sve izvesnija.

Starost praznog džepa: Nemački penzioneri

Da bi se nekako zaustavio ovaj scenario siromaštva, nemačka ministarka rada Ursula fon der Lajen je najavila mini-reformu penzionog sistema. Njen princip je sledeći: Ko je dugo radio i uplaćivao doprinose, a uz to i dodatno penzijsko osiguranje (rister-rentu), trebalo bi da od 2013. godine dobije više novca, tačnije 850 evra neto mesečno, što je skoro 200 evra više nego što je sadašnji iznos socijalne pomoći za stare.

Međutim, uslovi da se taj dodatak dobije, mnogima se čini potpuno nerealnim.

Potrebno je 45 godina rada i uplaćivanja u državni penzioni fond i uz to uplaćivanje u neki od privatnih fondova. Socijalna udruženja su kritikovala ovaj ministarkin paket kao kozmetički zahvat, koji nije dovoljan da zaustavi siromašenje onih koji su pošteno odradili svoj radni vek.

Tri radnika na jednog penzionera

Danas na jednog nemačkog penzionera dolaze samo tri zaposlena, dok je pre 50 godina radilo šest radnika za jednog penzionera. Nemačka pokušava da u reformama penzionog sistema sledi primer nekih drugih evropskih zemalja gde postoji osnovna penzija, a za šta je potrebno više socijalno osiguranih, uredno plaćenih poslova, jer je to najbolja zaštita od siromaštva. Penzioneri, ne treba zaboraviti, čine trećinu birača u Nemačkoj, pa je vladajuća crno-žuta koalicija stavljena pred tešku dilemu: koga prvo spasavati - evro ili penzionere?

Mesečno izdvajaju 18 milijardi

U Nemačkoj je broj zaposlenih trenutno na rekordnom nivou (41 milion radnika), a nikada nije bilo više onih koji dobijaju penzije po svim osnovama - ukupno 24 miliona. Penzione kase rentnerima isplaćuju 18 milijardi evra mesečno, što daje prosečnu penziju od 697 evra na zapadu (muškarci 970, žene 473 evra) i 826 evra na istoku zemlje (muškarci 1044, žene 676 evra). Razlog što žene primaju tako malo je što rade kraće i zarađuju manje od muškaraca, ali izvesne razlike postoje i između zapadnog i istočnog dela zemlje.

Vladavina staraca

Nemci odlaze sa 62,2 godine u penziju, a primaju je u proseku 18 godina (žene 21, muškarci 16 godina). Danas, međutim, penzija mahom nije dovoljna da se plati kirija, lekovi i da se živi lagodno kao nekada. Razlog za to je u prvom redu "bum" jeftinih poslova (na bazi 400 evra) i to što mnogi poslodavci više nisu u stanju da godinama plaćaju penzione doprinose za svoje radnike. Na drugoj strani, demografski trendovi pokazuju da je životni vek značajno produžen zahvaljujući medicini i zdravim životnim navikama, tako da se govori o "gerontokratiji" ili vladavini šezdesetogodišnjaka.

Izvor
vesti-online.com

Komentara (1) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za