Pribaltički gambit NATO-a

Dvodnevna poseta Litvaniji, Estoniji i Letoniji generalnog sekretara NATO-a Andresa Foga Rasmusena koja protiče 19. i 20. januara, stekla je za Brisel u mnogome ključni značaj. Prema postojećim informacijama, činovnik namerava da razmotri pre svega problematiku odnosa Rusije i Severnoatlantske alijanse u sferi protivraketne odbrane. Konkretnije – planove Rusije da razmesti u Kaljiningradskoj oblasti raketne komplekse Iskander kao odgovor na postavljanje sistema PRO SAD u Evropi, koji su zabrinuli pribaltičke prestonice. Temu nastavlja naš analitičar Petar Iskenderov.

Sudeći po procirivanju informacija, nervoza Litvanije, Letonije i Estonije izazvana je upravo neslaganjima Rusije i NATO o PRO. Situacija je već dostigla takvo usijanje da primorava rukovodstvo alijanse da učini pribaltički pravac mal te ne glavnim u svojoj propagandnoj delatnosti. U mnogome stanje stvari je slično onome koje je pre nekoliko godina izazvalo neslaganja u odnosima SAD i Poljske. Poljsko rukovodstvo tada je pokušalo da iskoristi sporove Moskve i Vašingtona o PRO u sopstvenim interesima – kako bi postiglo isporuke najnovijih američkih PVO kompleksa Patriot u okviru masovne modernizacije poljske armije na račun SAD. Kao argument za pritisak na Belu kuću Poljaci su upravo iskoristili opasnost koja tobože potiče od ruskih komleksa Iskander. Sporazum o kompleksima Patriot na kraju je bio postignut, mada masovno opremanje poljskih oružanih snaga u vrednosti od nekoliko milijardi dolara (navođene su sume do 20 milijardi) Amerikanci nisu hteli da izvedu. Uz to odustajanje presednika Obame od postavljanja raketa PRO u Poljskoj ublažilo je situaciju.

I sada „deža vi“. Samo umesto teritorije Poljske kao baze za razmešanje njegovih elemenata Pentagon već razmatra Severno, Baltičko i arktičko Barencovo more. I ova situacija može da bude za Rusiju još opasnija nego nerealizovano razmeštanje protivraketa u Poljskoj i radara u Češkoj, istakao je u intervjuu za Glas Rusije zamenik direktora ruskog Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin:

Ako se razmatra teorijski – upravo razmeštanje američkih brodova na severnu najnepovoljnije je po interese Rusije. Istina, za sada nije baš razumljiv njegov format, viđenje ovog problema od strane samih Amerikanaca. Uz to treba shvatiti da postavljanje sličnih sistema na plovećim platformama zahteva više troškova za njihovu pripremu. Tako da je sada očigledno prevremeno govoriti o parametrima hipotetičnog sukoba SAD i Rusije u pribaltičkom regionu.

Ipak Litvanija, Letonija i Estonija već su spremne da deluju. I sada NATO, po svemu sudeći, moraće da igra složeni prialtički gambit, kako bi jedinstvo NATO-a bilo ispoštovano, a previše skupe obaveze ne bi bile preuzete. Po informaciji letonskog lista Telegraf, Andres Fog Rasmusen namerava da razmotri sa pribaltičkim partnerima inicijativu pod šifrovanim nazivom Energična odbrana, koja će omogućiti da se maksimalno efikasno iskoristi odbrambeni potencijal u ograničeno finansiranje. I razume se, da ubedi u njenu efektivnost Viljnus, Rigu i Talin.