Vikipedija ustala u zaštitu slobodnog Interneta

Vikipedija na engleskom je bila zatvorena na 24 sata. Tako tvorci sajta izražavaju protest protiv nacrta zakona o zaštiti intelektualne sovjine koji se razmatraju u američkom kongresu. Mnogi internet-resursi i kompanije smatraju da u slučaju da se ti zakoni usvoje, počeće ograničavanje sloboda na Internetu.

Kongres SAD započeo je razmatranje nacrta zakona o zaštiti intelektualne svojine na Internetu u novembru prošle godine. U prvom redu to je "Stop Onlajn Pirasi Akt" (SOPA). Novi zakon prilično slobodno tumači pojam "kopirajta". Korišćenje popularne pesme kao pratnje za samostalni spot objavljen na Jutjubu biće kršenje autorskih prava. "Kriminalac" će prvo biti potpuno isključen sa Interneta, a pretraživači, provajderi i kreditni sistemi će biti dužni da se izbave od takvog klijenta na prvi zahtev vlasti. Šta više, po SOPA rasprotiranje tuđeg sadržaja tretiraće se kao krivično delo. Za piratsko objavljivanje makar 10 audio ili video snimaka za 6 meseci moći će da se dobije kazna do 5 godina lišavanja slobode. Ovaj zakon će u prvom redu udariti po 3 kategorije sajtova, smatra direktor za razvoj biznisa kompanije Grotek Aleksandar Vlasov.

Svi torenti će biti u opasnosti, korisnici drušvenih mreža koji vole da stavljaju na svoju stranu spotove ili filmove. Pretraživači takođe mogu da dospeju u grupu rizika, što je po meni nepravilno. Pretraživač traži na Internetu ono što mu traže. Ako su negde postavljeni piratski fajlovi, on će ga naći. Ako ne nađe, to je loš pretraživač.

U znak podrške projekta već su se izjasnili Microsoft, Epl, Adob, Del, Intel. Protiv su se založili Gugl, Fejsbuk, Jahu, Tviter. Ipak na otvoreni protest se odlučila samo Vikipedija. Juće prilikom pokušaja da otvori stranu na engleskom korisnik je mogao da vidi crni monitor sa natpisom "Zamislite svet bez slobode znanja". Jedine strane koje rade uobičajeno su one koje su posvećene skandaloznom nacrtu zakona. Izražavajući protest, Vikipedija pokušava da zaštiti kako sve korisnike Interneta, tako i samu sebe, ističe Aleksandar Vlasov.

To je otvoreni resur, gde svaki korisnik može da unese informaciju. Zamislimo da neki izdavač odjednom nađe na Vikipediji slike ljudi o kojima se tamo piše za koja prava ne pripadaju tom izdavaču. Ili nađe deo enciklopedije koju je izdao, prosto prekucanu od strane korisnika Vikipedije. Počeće da tuži sve koji su povezani sa tim resursom: i vlasnika i one koji drže taj sajt i one koji gledaju i skidaju materijale.

Naravno, Internet liči na državu sa milionima stanovnika u kojoj nema nikakvih zakona, već samo minimalni skup pravila. Nekakvo regulisanje je potrebno. I autorska prava, razume se, traže zaštitu. Ipak dejstva ne treba da budu tako oštra kao u slučaju SOPA, osim toga slična rešenja treba da donosi ne pojedina zemlja, već da se donose globalno. Internet je svetska mreža, smatra rukovodilac pravca konkuretnog izviđanja Dijalog Nauka Andrej Masalovič.

Protiv nacrta zakona SOPA već se izjasnila administracija američkog predsednika, rekavši da se može smisliti drugi način da se zaustave prekršaji na Internetu. U aktualnom vidu dokument odbija da potpiše i predsednik Barak Obama.