Fič gura Grčku u propast

Nesrećnu Grčku izgleda gledaju da dokrajče svi koje to ne mrzi. Tako je predstavnik američke rejting agencije Fič Edvard Parker u intervjuu za Blumberg čak naveo tačni datum budućeg kraha zemlje: 20. mart.

Rusija koja preživljava podelu imovine posle raspada SSSR, ima bogato iskustvo podele jedinsvene valute na mnoštvo nacionalnih, podseća jedan od učesnika tih događaja, član Nacionalnog bankarskog saveta Pavel Medvedev.

Grčku pokušavaju da odvoje od evra. Sećam se početka 90-ih kada je Geraščenko, tadašnji direktor CB, pokušao da više ili manje mirno, bez skandala podeli valute bivših saveznih republika. To je bilo vrlo mučno. I gubici su bili grandiozni. Mislim da je u Evropi naše iskustvo poznato. Ovde je postojala beskrajna količina svakakvih savetnika, u svakom slučaju posmatrači su postojali. Mislim da je ovo gorko iskustvo Evropa usvojila. I oni pokušavaju da izbegnu podelu. A tada će morati da u nekom obliku plate za Grčku. Ne previše skupo da plate, Grčka je vrlo mala. Izlazak Grčke će učiniti da raspad sistem evra, u svakom slučaju u glavama ljudi, postane principijalno moguć.

Takav zaključak podudara se i sa mišljenjem većine ozbiljnih evropskih analitičara. Rukovodilac Centra za finansijko-bankarska istraživanja Ekonomskog instituta, akademik RAEN Vjačeslav Senčagov, vidi druge negativne aspekte bankrotstva.

U tom slučaju evro će ostati kao valuta. Naravno, to će se nesumnjivo odraziti na kurs. Biće potkopano poverenje prema odlukama zone evra. To je najvažnije. Sa druge strane zazvoniće alarm: treba preduzimati još značajnije odluke kako se ne bi dopustilo bankrotstvo drugih zemalja.

Šef katedre za hartije od vrednosti Finansijske akademije Boris Rubcov ne isključuje varijantu izlaska Grčke iz zone jedinstvene valute. Ali za razliku od Fiča on nije tako kategoričan.

Nesumnjivo, za bojanzi postoje osnove. Može se desiti da se u aktualnoj konfiguraciji zona evra ne očuva. O tome je bilo mnogo razmišljanja da su uzalud primali slabe u zonu evra. I u celini ne isključujem takvu verovatnoću da neka od slabih zemalja poput Grčke može da napusti zonu evra. Ali o krahu evra kao valute, potpuno sam siguran, ne može biti ni govora.

Novi predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, kao i većina evropskih političara, ne namerava da se miri sa diktatom američkih vlasti koje su sebi prisvojile privilegiju da kažnjavaju i pomiluju po sopstvenom nahođenju.

Sistemu koji poslednjih dana ostavlja upravo takav utisak da su anonimne rejting agencije u Njujorku uticajnije od demokratski izabranih parlamenata i vlada treba da suprotstavimo odlučno „ne“.

Ali ako čak američka agencija hotimice ili nehotice navlači bedu na Grke, šteta će biti pre spihološka, od koje se ne umire, već se vremenom ozdravlja. Previše je neznačajan udeo Atine u masi unutrašnjeg bruto proizvoda zone evra.