Političko pravoslavlje

Biti li ne biti za religiozne političke organizacije u Rusiji? Inicijativu da se formira pravoslavna partija izneo je predsednik sinodalnog Odeljenja za odnose crkve i društva protojerej Vsevolod Čaplin. Sveštenik je uveren da je njegov predlog svojevrsna reakcija crkve na novu etapu izgradnje partijskog sistema u zemlji, koja je sa svoje strane postala odgovor na masovne akcije protesta protiv falsifikovanja rezultata izbora za Državnu dumu.

Praksa formiranja političkih partija na religioznoj osnovi postoji u mnogim zemljama sveta i postala je određena norma za svetsku javnost. Katolički, protestantski, muslimanski i judejski savezi postoje u Evropi, Latinskoj Americi, SAD, Aziji i na Bliskom Istoku. Demohrišćanski savez jedna je od glavnih političkih snaga Nemačke. Ipak predlog predstavnika Moskovske patrijaršije izazvao je živu diskusiju u ruskom društvu i naišao kako na pristalice, tako i na protivnike ove ideje.

Pravo na odbranu svojih vrednosti i pogleda na svet ima svaki čovek. U okviru jedne ili nekoliko stranaka mnogo je jednostavnije predstaviti svoj stav društvu. Tim pre što je iskustvo formiranja religizonih stranaka u savremenoj Rusiji već postojalo, smatra Vsevolod Čaplin.

Devedesetih godina prošlog veka bilo je mnogo pokušaja da se formiraju pravoslavne ili hrišćanske stranke. Bilo ih je najmanje 10, i ja sam sa njima radio po nalogu svešteničkog načelstva naše Crke. Tada su se u radu ovih organizacija pojavila dva ozbiljna problema – sitan voždizam i uzajamna razjedinjenost koja je stizala do neprijateljstva. Ljudi mogu da se ujedine na osnovu bilo kojih vrednosti, i religioznih i svetovnih. Da, naše današnje zakonodavstvo ne dopušta formiranje partija po religioznom ili nacionalnom principu, tako da ljudi koji imaju zajedničke vrednosti mogu da se ujedine pod nekim neutralnim nazivom. Tako na primer u Evropskom parlamentu postoje hrišćani koji sebe nazivaju Evropskom narodnom partijom.

Ideju pojave slične partijske organiazcije podržali su predstavnici ruskog judaizma, kao i deo javnih poslenika zemlje. Poznati publicista Andrej Desnicki smatra da savremenoj Rusiji nedostaje takva snaga.

A ruski političari, naprotiv, u svojoj većini uvereni su da moguća pravoslavna partija neće imati budućnosti. Po rečima poslanika Državne dume Sergeja Obuhova, u parlamentu ima ko da brani hrišćanske vrednosti.

Smatram da je pravoslavna partija u RF danas Komunistička partija. Jer među biračima KPRF najveći je udeo pravoslavnih vernika. Danas za ovu stranku glasa više pravoslavnih nego na primer za Jedinstvenu Rusiju. Pa i sa tačke gledišta svog programa KPRF štiti upravo osnovne vrednosti pravoslavlja.

Istoričar religije Ivar Maksutov takođe je sa ironijom primio predlog oca Vsevoloda. Glavni problem pojave pravoslavne partije on vidi u odsustvu tržišta religioznih ideja na političkoj sceni.

U svakom slučaju, čak ako se pravoslavna partija ikada pojavi na političkom svodu Rusije, ona nikada neće moći da postane glas Pravoslavne crkve. Jer prema nacionalnom ustavu, u Rusiji je crkva odvojena od države i politike. Pao i kanoni RPC zabranjuju sveštenicima da se kandiduju za predstavničke organe vlasti, da budu članovi političkih stranaka i da učestvuju u političkoj propagandi, ako za to nema ozbiljnih razloga. Izuzetak mogu da budu samo slučajevi kada je učešće u političkim procesima neophodno, kako bi se zaštitila Crkva od raskola.