“Korupcija je opšta bolest čovečanstva, kao grip, od nje se ne umire, ali smeta …”

Dobrilo Nenadić rođen je u ariljskom selu Vigoštu 1940.Poljoprivrednu školu završio je u Požegi, a Poljoprivredni fakultet u Zemunu, na odesku  voćarstvo i vinogradarstvo.  Iako je diplomirao sa desetkom i imao ponude da ostane na fakultetu, vratio se u svoje  Arilje,iI kao agronom  u zemljoradničkoj zaduizi sa grupom stručnjaka doprineo da njegov kraj u svetu postane poznart po gajenju maline. Na poslovima agronoma proveo je radni vek, do penzionisanja 1994. godine. Živi u Arilju sa suprugom Petkanom. Sa prvim objavljenim romanom “Dorotej” stekao je književnu slavu. Po ovom romanu koji je doživeo više izdanj,, kasnije snimnjen je vrlo popularni istoimeni film.  Dobrilo Nenadić je do sada objavio petnaest romana:  Kiša, Vreva, Poplava, Statist, Divlje zvezde, Roman o Obiliću, Polarna svetlost, Despoti i žrtva, Uragan, Brajan, Sablja gorfa Vronskog, Pobednici, Mrzovolja  kneza Bizmarka, Hermelin,  a napisao je i dramu Magla,i novelu Ahilije. Književni kritičari ga svrstavaju u srpska pera koja su doprinela obnovi istorijskog romana u savremenoj srpskoj književnosti, a sa druge strane pišući o temama iz palanačkog života, održava liniju kritičkog pripovedanja.  Ima brojne nagrade za književni rad, a značajnije su: dve nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, nagradu Meša Selimović, Račansku povelju za roman sa istorijskom temom, nagradu Svetozar Ćorović, Bora Stanković, i Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije.

Kako vidite Srbiju, kako ocenjujete stanje narodnog duha?

Što se tiče narodnog duha u to nikada nisam verovao. Postoje daroviti i talentovani ljudi u raznim oblastima, a to je kao i svuda na planeti veoma redak i dragocen resurs. A Srbija je u velikom zamahu. Prvi put posle sto godina imamo jaku valutu. Nema dobre ekonomije bez jake valute. To ne postoji ma šta pričali ovi vajni naši profesori doktori koji izigravaju nekakve eksperte a pojma nemaju, studirali ekonomiju u Šuvarevim i Kardeljevim školama. Ama to je gomila smetenjaka koji lupetaju gluposti.

Mi smo imali zlatno doba uspona od Berlinskog kongresa do 1903, tada je srpski dinar vredeo 0,30 grama zlata i tu vrednost je zadržao od 1879 do 1918 kada je obezvređen 20 puta jer smo jak dinar pomešali sa valutom poraženih država da bi se omilili našoj braći koja nam se tada nevoljno priključila.

Korupcijom lažima, prevarama obeleženi su svi segmenti srpskog društva danas, da li ste iznenađeni?

Korupcija je opšta bolest čovečanstva, kao grip. Od nje se ne umire ali smeta, postojala je, postoji i postojaće u svim vremenima i na svim meridijanima. Uvek će imati bezobraznih tipova koji se boga ne boje a ljudi ne stide i onih alavih koji bi prodali veru za večeru. Ta statistika koju viđamo po novinama da je negde ima više negde manje, obična je prevara. Ovde će nekoga lekara napasti zato što je primio od pacijenta flašu jevtinog viskija, ili će suditi Miri Marković zato što je nekoj siroti kućnoj pomoćnici svojim uticajem dala stan, ali će na drugoj strani, ovde, ili bilo gde u svetu, milijarde raznim zamršenim putevima putovati s jednog na drugi račun.
Ama nisam ja advokat ni tom lekaru ni Miri Marković, govorim samo o bezobrazluku i bacanju prašine u oči.

Književno ste obrađivali polusvet, danas taj polusvet odlično pliva, paradira, bolesno je poremećen sled društvenih odnosa, elita je ustuknula, koliko će to još trajati?

Da, moji književni junaci su iz različitih društvenih slojeva. Ima otmenih i plemenitih ljudi među sirotinjom i funjara i jajara među bogatašima. Svega ima u božjem dunjaluku u tom raskošnom šarenilu ljudskog roda.

Sada smo u kapitalizmu. Probali smo socijalizam pa smo došli na dno kace, tamo nije bilo ničega, ni hleba, ni slobode. E pa sad, kapitalizam je surova borba za opstanak, tu nema one kod nas preovlađujuće parole U hladu pa koliko dadu. Socijalizam je od ovog naroda stvorio neradnike, niko ništa nije radio, niko ništa nije imao, i tako je to trunulo dok se nije urušilo samo od sebe. Sve smo to od Rusa primili. Lenjin je izmislio inflaciju da bi slomio rusku srednju klasu i preko noći stvorio gomilu prosjaka. U članu 13 ustava SSSR stoji da sovjetski građanin od privatne imovine ima pravo na stan,  stvari u stanu i pomoćno domaćinstvo, recimo neku kolibu sa dva tri ara placa. I sad imamo jednog Korovljeva sibirskog robijaša koji je bio tvorac ruskog prodora u kosmos a da smo za njega saznali tek pošto je umro, ili onu trojicu takođe sibirskih robijaša koji su konstruisali najbolji tenk drugog svetskog rata čuveni T 34 koji je dobio kursku bitku. Oni su to učinili za tanjir supe više koji su kao premiju dobijali za svoj doprinos. Poznat je i slučaj Kališnjikova.  I dok je na Zapadu bila parola Bogatite se ovde su ponavljali Imaš kuću vrati stan! Sve je to fino, sve je to krasno, samo ne pije vodu. Čovek je po prirodi sebičan i gramziv,  mesožder i lovac. Više je sličan kurjaku nego ovci. I to je tako i nikako drukčije. Uzalud su religije i ideologije milenijumima vršile neprekidnu kampanju e da bi od ljudi načinili bele jaganjce, sve je to bio jedan plemenit ali naivan pokušaj.

Da li Vam je iz današnje perspektive žao što ste bili među poznatim imenima, osnivačima Demokratske stranke (član prvog glavnog odbora).

Ne, naprotiv. Demokratska stranka je matica iz koje je nastala demokratska Srbija. Sećam se ja i Brozotiranide. Sećam se Zakona o udruženom radu, sećam se Ustava iz 1974. Sećam se Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. Toliku količinu gluposti ili lukavosti  koja je naposletku dovela do surovog građanskog rata mogla je da promeni samo jedna opšta narodna pobuna. Demokratska stranka je bila i ostala deo te priče. Daleko od toga da je to nešto na šta nemam zamerke, naprotiv, mogao bih da napišem knjigu o tome samo me mrzi da se u to mešam. Ali postoji gore od goreg a ono pre je bilo neuporedivo gore.

Kome Vi danas verujete u Srbiji, u koga ste potpuno izgubili veru?

Od jednog starog skeptika i gunđala kao što sam ja ne treba očekivati da bilo kome veruje, pa čak ni sebi. Ostavljam sebi odrešene ruke da u svako doba okrenem ćurak naopako. Niti sam očaran, niti razočaran. Ko god je čitao moje knjige u to se mogao uveriti. Ta neka distanca postoji od početka do kraja.

Koliko srpsko selo ima snage da ostane netaknuta priroda s obzirom na takozvanu tajkunizaciju svega?

Nema više sela kakvo je bilo i a dobro je što ga nema. Ja sam čitav život  proveo među seljacima, i dobro znam u kakvoj je bedi selo nekada tavorilo.

Kako Vi doživljavate aktuelnu priču o Kosovu?

To je veoma složena priča, to je jedna opasna eksplozivna smeša. Takvih situacija je u istoriji bilo mnogo, ovo nije prvi put da se događa da se oni koji upravljaju ovim svetom šetkaju oko barutnog magacina sa pripaljenom cigarom među zubima. Ja razumem da Amerikanci imaju ogroman problem sa naftom, da su oni iscrpli svoje rezerve i da su sve ove krize i svi ovi ratovi koje oni vode posledica te njihove velike muke. Arapski muslimanski svet na svoju sreću ili nesreću ima to što Amerikancima treba i sad vidimo kako se tamo dešavaju ratovi pod ovim ili onim izgovorom, i kako je taj svet stalno u krizi i kako sve to doživljava kao nastavak krstaških ratova iz srednjeg veka. I sad da bi pokazali  muslimanima da oni protiv islama ne vode krstaški rat Amerikanci su došli na sjajnu ideju da im daju Kosovo i Bosnu deo evropskog tla. Evropljani to ne shvataju kao što nisu shvatili na vreme šta je značio Hitlerov anšlus Austrije i upad u Čehoslovačku ili do čega su dovele stravične ratne reparacije koje su nametnute Namačkoj posle Prvog svetskog rata. Nebrojeno je krupnih i sitnih posledica nepromišljenih odluka recimo da je prohibicija u Americi stvorila mafiju.

Po čemu bi Srbija u skoro vreme mogla da bude prepoznatljiva, odnosno šta bi mogao da bude pravi brend?

Srbija se nalazi na idealnoj geografskoj širini između 42 i 47 paralele, Ko god se išta razume u poljoprivredu zna o čemu govorim. Mi imamo ono što nemaju ni oni na severu ni oni na jugu, plodnu zemlju i izvrsnu klimu.
To je uostalom i razlog zbog čega su nas napadali pljačkaši sa juga i pljačkaši sa severa, i zašto se ovde vodio toliki broj ratova.

Brend je Srbija, da sa svojim ružama koje mirišu, sa mesom koje nije bljutavo, sa paprikom i paradajzom, sa svojim aromatičnim grožđem, svojim jabukama i šljivama a malinu i da ne pominjem.
Pričali su mi ljudi koji su to videli kad ovi severnjaci dođu u Guču i probaju našu vruću jagnjetinu i svadbarski kupus ne mogu da se načude tom ukusu…

Gledao sam skoro na televiziji da jedna jabuka u Japanu košta pet evra, kilogram 20! A mobilni telefon daju za 1 dinar. Kompjuteri će za koju godinu moći u tim zemljama da se kupe za deset kila jabuka!

Malo je zemalja u svetu koji to imaju, to su Kalmikija na jugu Rusije, to su delovi Rumunije i Bugarske duž Dunava, to je severni deo Italije od Venecije do Đenove, to je deo Francuske od Klermon Ferana, Bordoa i dolinom Dordonje, deo Kanade oko velikih jezera, deo Amerike, Viskonzin, Kanzas, Ajova deo Kine i deo Japana. a na južnoj hemisferi samo deo Argentine i Čilea.

Jesmo li to mi iskoristili. Dabome da nismo. Desilo se da smo zbog svoga velikog kašnjenja za ostalim svetom sačuvali i svoje zemljište i netaknutu prirodu.

Čime se sada ariljski književnik agronom Dobrilo Nenadić bavi?

Ja sam u penziji i kao agronom i kao pisac. Umorio sam se i od jednog i od drugog pa bi kao penzioner mogao i morao da se ponašam u skladu s tim. Kao pisac sam okončao svoju priču o Srbima, ovih dana su izašla moja sabrana dela (izdavač Žiravac iz Požege) u 15 knjiga (romana). Tu u tim knjigama je opisana srpska sudbina od 1296. godine, do bombardovanja 1999. godine. Obuhvatio sam dakle XIII, XIV, XV, XIX I XX vek. To su bile teške i glavobolne teme i uglavnom ono o čemu se ćutalo, jer je meni bilo glupo i nezanimljivo da pišem o onome o čemu su svi pisali i ponavljali kao mantru. Možda je to što su govorili i istinito, jer ko zna sasvim pouzdano gde je vododelnica između istine i laži. Meni je u svakom slučaju bilo dosadno da čitam i slušam svo to beskrajno ponavljanje. Pisao sam dakle ono što mi se činilo da je drukčije da je sveže i nadam se zanimljivo. Pojedini kritičari su to uočili govoreći da sam ja uvek birao teške teme.

Ne znam kako će to naposletku ispasti, ali ja sam sada na najtežoj od svih tema koje sam ikada obrađivao. Pokušavam da napišem jedan gotovo nemoguć roman čija se radnja odvija negde na ovim prostorima hiljadu i pet stotina godina pre nego što su Sloveni sa Avarima ovamo dospeli. Kažem nemoguć zato što se oslanjam na tanku i tako raštrkanu i nepouzdanu građu kao što su neki antropološki spisi i arheološka istraživanja. To je vreme kada se pozno bronzano doba meša sa ranim gvozdenim.

Ako uspem da završim taj roman koji za sada ima naslov GRENDŽI po imenu plemena o kome se radi, objaviću ga u pdf Adobe Rider na internetu po ceni preuzimanja deset puta manjoj od klasičnog papirnog oblika knjige. To mi je zaista zanimljivo i izazovno, i želeo bih da budem jedan od prvih srpskih pisaca koji će to komercijalizovati. Volim izazove. Ja sam inače na svome sajtu www.dobrilonenadic.com  u tom obliku objavio jednu glavu romana Hermelin naravno na slobodno preuzimanje i vidim na osnovu statistike da je preuzimanje neprekidno. Zasad je ovde nemoguće trgovati sa knjigom ili bilo čim drugim preko interneta, zato što ovdašnje  banke nisu  počele da rade tu vrstu posla koja je u srećnijem i normalnijem svetu odano već moguća ali vidim da nešto oko toga rade.

Valjda će biti, ako bude.