Tarja Halonen: portret na pozadini Rusije

Predsednik Finske Tarja Halonen stiže u utorak u Moskvu. Kako je saopštila pres-služba Kremlja, radna poseta će se odvijati na poziv ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Susret dva lidera biće svojevrsno rezimiranje rezultata dvanaestogodišnjeg perioda saradnje dve zemlje: 22. januara Finci biraju novog predsednika.

Tarja Halonen bila je izabrana za šefa države 2000. godine, ponovo je izabrana 2006. U finskoj prdsednička dužnost može da se zauzima dva šestogodišnja mandata zaredom, drugi ovakav mandat približava se kraju.

Kako ističu politikolozi, mandat Tarje Halonen bio je obeležen neviđenom dobronamernošću medija u pogledu finskog lidera. Mada je bilo i kritičara, koji su izjavljivali, na primer, da je Halonen u potpunosti monopolizovala odnose između Finske i Rusije.

To da je ekonomija temelj rusko-finskih odnosa jasno je, dovoljno je pogledati statistiku. Za vreme mandata Tarje Halonen bila je otvorena brza železnička linija Peterburg-Helsinki, otvorena je meštovita brodograđevinska kompanija na bazi brodogradilišta firme Es-ti-eks Finland. Prema rezultatima 2011. godine Rusija je očuvala status najvećeg trgovinskog partnera Finske. U zemlji radi oko 600 firmi sa finskim kapitalom. Trgovinski promet između dve zemlje za 9 meseci prošle godine dostigao je 16 milijardi dolara – tačniej premašio je pokazatelje prethodne godine skoro za 20%. Poslednjih godina zemlje su bile potpisale ugovor o uzimanju u zakup ruskog dela Sajmenskog kanala od strane Finske, o saradnji između fonda Skolkovi i kompanija Nokia Simens netvorks. Veliku ulogu odigrala je Finska i u realizaciji rusko-nemačkog projekta gasovoda Severni tok, koja je svojevremeno izdala dozvolu za početak izgradnje u svom delu Finskog zaliva. I to ni izdaleka nije potpuni spisak sporazuma sklopljenih između Moskve i Helsinkija.

Od 2000. godine Tarja Halonen dolazila je u Rusiju 23 puta. Sastanak sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom biće osmi. Bez obzira na to što će oba lidera, po svemu sudeći, ubrzo napustiti svoju dužnost, u odnosima dve zemlje teško da će se nešto dramatično promeniti, smatra ekspert za severnoevropsku politiku Nikolaj Mejnert.

Ovo je realizacija brižljivo promišljene spoljnopolitičke doktrine Finske republike. Onaj čovek koji pretenduje na to da dobije izbore 22. januara, uz sve svoje lične simpatije ili antipatije, sve jedno će realizovati istu liniju. Činovnik mora da prati okvire nasušne potrebe – ekonomske i političke.

Pa i aktualna poseta Tarje Halonen nije samo učtiva poseta: najverovatnije to je potvrđivanje postignuto, ističe profesor katedre za evropske integracije MGIMO Lev Voronkov.

Može se steći utisak da je to neka ritualna oproštajna poseta učtivosti i ne više od toga. Odlučno se ne slažem sa tim, pre svega zato što bivši predsednici ne bivaju bivši političari. Oni će igrati vrlo važnu ulogu u političkom životu svojih zemalja. Kakvo nasleđe će predati svojim sledbenicima važan je faktor za dalje očuvanje rusko-finskih odnosa. Siguran sam da će se ovi odnosi i dalje razvijati isto toliko plodotvorno.

Mišljenje eksperata potvrđuje i vrlo bogat program pregovora finskog predsednika. Halonen će se sastati kako sa Dmitrijem Medvedevom, tako i sa premijrom Vladimirom Putinom. Na dnevnom redu su bilateralni odnosi u svetlu stupanja Rusije u STO, program EU Severna dimenzija, saradnja u regionu Barencovog mora i saradnja u pograničnim regionima.