Genetski viša i niža klasa

Za sto hiljada godina ljudski vrsta razdvojiće se na dve podvrste – jednu će predstavljati lepi i pametni, a drugu ružni i tupavi! Pomislili ste da će opet neki suludi vlastodržac umešati prste u odabir, prisećajući se istorijskih grozota počinjenih u 20. veku?

Prevarili ste se, ako je za utehu: krivicu možete – imenujemo li je tako – pripisati seksualnom razmnožavanju! Iz kojeg će se izdvojiti genetski viša (nat)klasa i niža (ili potklasa).

Da je kojim slučajem živ, proslavljeni pisac Herbert Džordž Vels mogao bi da likuje, jer je nešto slično prorekao u svojem romanu „Vremenska mašina“, objavljenom još 1895. godine. Najnovije predskazanje je, upravo, obznanio evolucioni biolog Oliver Kari iz Londonske ekonomske škole.

Na izmaku hiljadugodišta u koje smo zakoračili ljudi će dosegnuti vrhunac, zatim će se suočiti sa opadanjem vlastitih sposobnosti zahvaljujući prekomernom oslanjanju na tehnološke sprave i naprave.

Posle 3000. godine postaće probirljiviji u seksualnom pogledu, što će uzrokovati nagovešteno podvajanje. Potomci genetski nadmoćnijih biće vitkiji, viši, privlačniji, zdraviji, inteligentniji i darovitiji, nasuprot potčinjenim zdepastim, ružnim i glupim stvorenjima, nalik đavolcima (goblini). Kod Herberta Džordža Velsa prvopomenuti su oličeni u Eloju, a potonji u Morloku (tako su, barem, ovekovečeni na filmskom platnu).

Pokretni Dorijan Grej

U bliskoj budućnosti razumni dvonošci će narasti u visinu – od 180 do 210 santimetara (koliki će tek biti košarkaši?), a poživeće, čak, 120 godina! I u spoljašnjem (fizički) izgledu pretrpeće poboljšanja, podstaknuta zdravljem, mladošću i plodnošću.

Muškarci će većma ličiti na sportiste, sa izraženim (četvrtastim) vilicama, pravilnim (simetričnim) crtama lica, dubljim glasom i većim polnim organom. Žene će se preodenuti u mekšu i glatkiju kožu, bez ijedne dlačice, imaće krupne svetle oči, isturena prsa i sjajnu kosu. Ukrštanjem će iščeznuti spoljašnja obeležja rasnih razlika: svi će ličiti jedni na druge, preplanuli kao posle povratka sa letovanja na moru (boja kafe).

Oliver Kari upozorava da će za 10.000 godina naši daleki naslednici, verovatno, iskusiti svojevrsnu „naslednu kaznu“ zbog preteranog uzdanja u visokotehnološka pomagala. Svakojake pametne skalamerije će ih razmaziti udovoljavajući svakom prohtevu i ispunjavajući svaku želju, i ne sluteći počeće da sliče kućnim ljubimcima.

Društvene veštine, kao što su opštenje s drugima i uzajamno deljanje, nestaće zauvek sa osećanjima – ljubavlju, saosećanjem, poverenjem i uvažavanjem. Kudikamo će manje brinuti za bližnje, jedva da će umeti s ma kim da se združe. Zauzvrat će dočekati da se unaokolo šepure mladoliki, kao pokretne slike Dorijana Greja, bez trunčice podvaljka, jer će gutati prerađenu i obrađenu hranu koja se ne žvaće. Zbog prekomerne zdravstvene nege oslabiće im prirodna telesna odbrana (imuni sistem): sprečavanje i odlaganje umiranja izrodiće se u nasledne nedostatke koji će se završavati razbolevanjem od raka.

I što budućnost bude više odmicala, seksualna probirljivost – samo jedna izabranica(ik) zauvek – izbijaće na videlo sve veća nasledna (genetska) nejednakost. Ishod svega toga biće očigledan: ljudski rod podeliće se na dve podvrste – skladnog (i otmenog) i nezgrapnog (zdepastog) stasa.

Iako nauka i tehnologija imaju moć da stvore savršeno prebivalište (životna sredina) u ovom milenijumu, nad čovečanstvom se, međutim, nadvila pretnja temeljnih genetskih promena, čiji su koreni u prevelikom oslanjanju na tehnološka dostignuća. A to umanjuje našu prirodnu snagu da odolevamo bolestima i ugrožava razvijenu sposobnost da se dovijamo i opstajemo sa istovrsnicima.

Istraživanje pokazuje da će daleka čovekova budućnost nalikovati priči u kojoj se prepliću dobro, zlo i ružno.

Lebdenje Velike piramide

U briljantnoj knjizi „Kosmos u orahovoj ljusci“ (izdavač „Informatika“ iz Beograda) Stiven Hoking ističe da „nije bilo znatnije promene ljudske DNK tokom poslednjih 10.000 godina, ali vrlo je verovatno da ćemo biti u prilici da je potpuno preustrojimo tokom narednog (ovog) milenijuma“, podsećajući da će mnogi reći da treba zabraniti genetsko inženjerstvo na čoveku, ali teško da ćemo to moći da sprečimo.

Stvaranje poboljšanih ljudskih bića izazvaće velike društvene i političke trzavice, naročito u odnosu na nepoboljšane. „U biološkom pogledu, ljudsku inteligenciju do sada je ograničavala veličina mozga koji treba da prođe kroz kanal prilikom porođaja“, objašnjava genijalni fizičar i matematičar. „Ali očekujem da ćemo kroz stotinak godina moći da odgajamo bebe izvan ljudskog tela, tako da će ova prepreka biti uklonjena. Konačno, međutim, povećanje veličine ljudskog mozga genetskim inženjerstvom suočiće se s nepovoljnom okolnošću da su telesni hemijski glasnici preko kojih se odvija naša mentalna aktivnost srazmerno spori. Ovo znači da će povećanje složenosti mozga ići nauštrb brzine.“

Treba li se odupirati posleljudskom dobu?

Na samom izmaku 20. stoleća na Univerzitetu Jejl 160 naučnika i javnih ličnosti međunarodnog ugleda pokrenulo je raspravu na temu društva u kojem će inteligentni roboti, kiborzi (spoj čovekovih organa i mašinskih delova) i genetski izmenjena stvorenja, koja ne moraju biti ljudskog porekla, živeti pokraj ljudi!

U drugom poduhvatu vrhunski znalci iz različitih naučnih oblasti zamoljeni su da zamisle kako će život izgledati 3000. godine. Razmišljanja su u šest scenarija razvrstali dvojica cenjenih futurologa – Teodor Gordon i Džerom Glen. Izabrali smo nekoliko sažetih opaski iz jednog pod imenom „Uspon i propast carstva robota“.

Kao kiborzi, ljudi postaju sve što zamisle, žive dugo koliko god i kako god žele. Dalekim pretečama iz 21. stoleća liče na bogove, svako može virtuelno da izvede ma koju mađioničarsku opsenu kakve su nekad davno prepričavane u naučnofantastičnim pripovestima ili u „Bibliji“. Svaki nanotehnološki izmenjeni (ojačani) pojedinac u stanju je da usmerava energiju jačine približno 1.012 vati što je, otprilike, dovoljno da se Velika piramida podigne i nastavi da lebdi.