Cepter daje jedan evro za šećeranu

BEOGRAD - Filip Janković Cepter ponudio je jedan evro za 60,54 odsto vlasništva Fabrike šećera „Zrenjanin“. Ostatak od skoro 40 odsto je u rukama radnika. Ova ponuda nije „originalna“ jer je još 2002. godine „MK komerc“ Miodraga Kostića kupio tri vojvođanske šećerane za devet evra. Cepter, biznismen srpskog porekla koji je ponudu dao preko švajcarske firme „UBA holding“, spreman je da investira u zrenjaninsku fabriku 5,7 miliona evra, a prihvata i minimalne obaveze iz socijalnog programa. To znači da neće biti otpuštanja nijednog od 230 radnika po osnovu tehnološkog viška, a koji već dve godine, pošto fabrika ne radi od 2005. godine, nisu dobili ni dinara.

U Agenciji za privatizaciju, pošto im to zabranjuje procedura, nismo mogli da dobijemo potvrdu ili demant naše nezvanične informacije o ponudi Filipa Ceptera. Sindikat fabrike, tvrdi naš izvor, pristao je na ovu ponudu, jer mu je cilj da se šećerana pokrene, da zadrže posao i da im novi vlasnik isplati zaostale zarade.

Agencija za privatizaciju saopštila je juče da će započeti pregovore sa „UBA holdingom“ kao jedinim ponuđačem. Tendersku dokumentaciju otkupila je i rumunska firma „Tender“, ali nije dala ponudu. Na drugom tenderu za ovu šećeranu, raspisanom u junu, država je ponudila na prodaju 11.817.714 akcija koje su posedu Akcijskog fonda i 295.262 akcije u vlasništvu PIO fonda. Informacija da Cepter stoji iza jedine ponude potekla je iz Odbora za upravljanje zrenjaninskom šećeranom.

Proizvodnja u fabrici obustavljena je 2005. godine kada su u zrenjaninskom šećeru pronađeni metalni opiljci, ali su u tom preduzeću tvrdili da je ova afera „nameštena“. To je nekada bila jedna od najvećih šećerana u bivšoj SFRJ sa proizvodnim kapacitetom od 6.000 tona šećera dnevno. Odluka države da ovu fabriku ponudi na prodaju preko tendera, što je inače uobičajeno samo za značajna preduzeća, iznenadila je javnost, jer je ovo preduzeće u velikim dugovima, pa je izvesnija bila prodaja iz stečaja. Poslednje radne 2005. godine preduzeće je imalo gubitak od 238 miliona dinara ili blizu tri miliona evra. Novi vlasnik neće, međutim, preuzeti sve dugove zato što je preduzeće u restrukturiranju, pa se oni prema državnim poveriocima, bankama u stečaju, Poreskoj upravi i javnim preduzećima, brišu. Doduše, država bi trebalo da ih delimično namiri iz prodajne cene, ali se to u ovom slučaju sigurno neće desiti. Ipak, nada postoji zato što, kada je reč o tenderu sa jednim učesnikom Ministarstvo privrede formira Komisiju za pregovore koja treba da od kupca izvuče nešto više para.

Iako će sigurno biti mnogo kritičara prodaje zrenjaninske šećerane za jedan evro, ima i onih koji smatraju da je bilo veoma teško naći kupca za polupropalu fabriku, posebno u situaciji kada su sve šećerane odavno privatizovane.

Miodrag Kostić je, prema dostupnim podacima, sa svojim šećeranama uz nova ulaganja prošao sjajno, pa je sada preko zajedničkog preduzeća sa nemačkim „Nordcukerom“, osnovanim u Srbiji kao „Sunoko“, najveći izvoznik srpskog šećera u EU. Pokriva 45 domaćeg tržišta i planira proizvodnju od 250.000 tona.

CEPTER MOŽE DA LOBIRA KVOTE

Znalci ovog biznisa smatraju da je dobro da Cepter kupi fabriku u Zrenjaninu zato što može doprineti da nam uspe lobiranje za povećanjem izvoznih kvota u EU. Ovakvu akciju je nedavno počeo Miodrag Kostić i „Nordcuker“, naša kvota za izvoz je 185.000 tona, a lobira se bar za 300.000 tona.