Belorusija - država socijalne pravde

 U medijima zapadnih država u kojima prednjače SAD i Velika Britanija, dok po inerciji i u srbskim medijima, Belorusija se vodi kao najtotalitarnija država na evropskom tlu, a predsednik Aleksandar Lukašenko kao poslednji diktator Evrope.

Međutim već deceniju i po jasan pokazatelj uspona Belorusije su činjenice, da je to slobodarska zemlja sa stabilnim životnim standardom stanovništva, sa dinamičnom i uspešnom privredom, sa zavidnim pokazateljima gotovo u svim domenima socijalnog, ekonomskog, zdravstvenog, školskog, naučnog, kulturnog i odbranbenog karaktera.

Raspadom SSSR krajem 1991.godine, Belorusiju je zadesila sudbina kao i sve post-socijalističke države Evrope. Na čelo države je stao pro-zapadno orijentisan predsednik Šuškjevič. Za dve godine njegove vladavine Belorusija je doživela dvostruku veću materijalnu štetu nego u drugom svetskom ratu. Nastala je divljačka privatizacija, isplivali su tajkuni i nadri-bankari, korupcija je dostigla najviši mogući nivo, i Belorusija je dovedena na rub propasti sistematskim procesom totalnog razbijanja države. Glad stanovništva se medijski iz kabineta predsednika preformulisalo i pravdalo terminima "tranzicija" i "demokratizacija društva".

Na predsedničkim izborima 1994.godine, predsednički kandidat Aleksandar Lukašenko, ubedljivo pobeđuje pro-zapadnog igrača i favorita Vjačeslava Kjebiča, i bez oklevanja kreće u srovođenje svog programa. Obračunava se sa kriminalom i korupcijom, hapsi glavne nosioce kriminalne privatizacije, uspostavlja vladavinu prava kao bitan stub funkcionisanja jedne države,izvršava deprivatizaciju velikih industrijskih, energetskih, saobraćajnih, finansijskih, trgovinskih, rudarskih, poljoprivrednih i šumskih kopleksa, dok je uz određene uslove i zakonski definisane mere ostavio u životu privatni sektor u vidu malih i srednjih preduzeća u oblastima trgovine, uslužnih delatnosti i zanatstvu.

Ubrzo vladine mere pod vođstvom Lukašenka pokazuju rezultate. Oko 83% beloruske privrede nalazi se u državnim rukama. To je omogućilo ovoj državi da do danas ima prosečan godišnji privredni rast između 8,5 i 10 procenata. Upravo zahvaljujući takvom modelu dominacije državnog sektora Belorusija znatno manje od drugih bivših sovjetskih republika oseća efekte ekonomske krize koja je zadesila ceo svet 2008.godine. Prosečna plata u Belorusiji je danas oko 400 dolara, ali ona je faktički znatno veća ako se uračunaju mnogobrojne beneficije koje uživaju građani ove zemlje. Recimo da navedemo besplatno zdravstvo, školstvo, jeftin saobraćaj, komunalije itd.

U sferi najvažnijih sektora privrede i finansija, Belorusija energično brani svoj kurs. Još sredinom devedesetih Lukašenkova vlada je bukvalno proterala ekonomske i finansijske savetnike kojima je rukovodio američki "stručnjak" Saks, privredna agentura koja je već u crno zavila ekonomije Rusije, Jugoslavije i druge zemlje Istočne Evrope i bivše zemlje SSSR-a. Proteran je i virtuoz svetskih razmera u pljački drugih država, Amerikanac mađarskog porekla Džordž Soroš, koji je pod maskom "pomaganja" nauke i kulture stvarao političke agenture u svim bivšim socijalističkim državama u Evropi.

Belorusija je već krajem 2000-te godine dostigla svoj bruto društveni proizvod iz 1989.godine tj. iz vremena SSSR-a. Rusija danas proizvodi oko 65% iz tog vremena, dok mnogi stručnjaci smatraju da će Srbija negde 2018 do 2020. godine dostići svoju proizvodnju iz 1989.godine, mada njen sadašnji razvoj nikako ne ukazuje na to.

Samo tri velike beloruske kompanije "Polimit", "Minski autozavod" i "Minski traktorski zavod" omogućuju milion i dvesta hiljada radnih mesta u Rusiji sa čijim fabrikama rade u kooperaciji.

Da je Belorusija visoko industrijalizovana zemlja jasno pokazuje jedan od najboljih nacionalnih brendova traktor "Belorus" po mnogim ocenama svetskih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede jedan od najboljih u svetu. "Minski traktorni zavod" u poslednje vreme je orijentisan na proizvodnju traktora od 210 i 265 konjskih snaga, dok od nedavno je počela proizvodnja traktora od 450 konjskih snaga koji u svetu nema konkurenciju. Na godišnjem nivou se domaćim i stranim kupcima isporuči preko 50 hiljada traktora. Gotovo svaki šesti traktor u svetu potiče iz ove zemlje. Beloruski kombajni se isto vode kao mašine visokog kvaliteta, namenjene skupljanju letine raznih poljoprivrednih kultura. U prošloj godini proizvedeno je oko 2 hiljade kombajna za skupljanje žitarica a približno toliko i za druge kulture. Širom sveta su poznati i kamioni marke "MAZ" , čija se godišnja proizvodnja kreće oko 23 hiljade vozila. Nosivost ovih kamiona je 220 tona, dok je fabrika u Minsku lansirala kamion nosivosti do 320 tona. Pored toga Belorusija je najveći proizvođač moćnih kamiona za prevoz rude. Iz Minska se godišnje isporuči domaćem i stranom tržištu oko 2 hiljade autobusa i više stotina trolejbusa.

Belorusija ima snažnu energetsku bazu. U toku je izgradnja deset termoelektrana, a privodi se kraju izgradnja velike hidroelektrane na reci Njemen. U planu je i podianje moćne atomske elektrane snage 2000 megavata. Ova zemlja je cenjeni proizvođač bele tehnike, optike, veštačkog đubriva i hartije. Izvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda u stalnom je porastu i kreće se godišnje između 15 i 16 milijardi dolara. Oko 50% od toga odlazi u republike bivšeg SSSR-a, u oko 40% u zemlje EU dok ostatak se odnosi na Kinu, Kubu, Vijetnam, Venecuelu i DNR Koreju. Razmena sa Srbijom u 2009.godini dostizala je oko 65 miliona dolara.

Stav zvaničnog Minska je jasno naglašavanje da je njihova privreda socijalno opredeljena, i da je tako ustrojeno i zdravstvo, kultura, obrazovni, naučni i sportski sistem. Belorusija raspolaže sa 705 bolnica i 2025 poliklinika i ambulanti. Zdravstvo je besplatno.

Što se tiče nivoa i stepena demokratije u Belorusiji jasno pokazuju brojke. Zvanično je registrovano 17 političkih partija, 37 sindikalnih organizacija, 2.223 udruženja i nevlvadinih organizacija, od kojih 230 ima međunarodni, 715 republički i 1.278 lokalni karakter. Od dolaska na vlast do danas Alaksandar Lukašenko nije zabranio rad i registaciju nijedne političke stranke ili organizacije.