Nuklearke izbegle „poluraspad“

U najbližih 20 godina obim atomske snage u svetu će se dva puta povećati, tvrdi generalni direktor Rosatoma Sergej Kirijenko. Istina, ranije, kaže šef državne korporacije, su prognoze razvoja grane bile optimističnije.

Posle havarije u Japanu neki evropski reaktori su na vreme bili zaustavljeni, lideri mnogih zemalja su požurili sa izjavama o mogućem odustanku od korišćenja nuklearne energije. U Rusiji su kroz dva meseca posle „Fukušime“ počela testiranja nuklearnih centrala na vanredna stanja, govori savetnik direktora Nacionalnog istraživačkog centra „Kurčatovskij institut“ Nikolaj Kuharkin.

„U svim centralama i atomskim blokovima su sprovedene analize stanja uzev u obzir uticaj novih faktora. Ozbiljno smo prišli tom problemu, razmotrili sve nijanse. Događaji na „Fukušimi“ su nas naterali da pažljivije proverimo naše nuklearke, ali u zemlji nije bilo ni govora o odustanku od atomske energetike.“

U suštini, od atomske energetike je u potpunosti odustala samo Nemačka. Lideri drugih zemalja EU su obećali da neće graditi nove reaktore kada završi rok eksploatacije postojećih. Havarija u Japanu je naterala mnoge da se zamisle o neophodnosti korišćenja atoma u civilne svrhe, siguran je ekspert za investicije Andrej Rubinov.

„Oseća se usporavanje razvoja atomske energetike po celom svetu. Odustalo se od velikog broja projekata. To se dešava, na primer, u Americi, gde veoma lako na zamenu mogu doći elektrostanice koje rade na ugalj.“

Alternativa zaista nema mnogo: gas ili ugalj. Ali ne sme se zaboraviti na ekologiju, smatra Andrej Rubinov. Stanice koje rade na ugalj izbaciju više CO2 u atmosferu nego stanice koje rade na gas, a njihova produktivnost je dva puta manja, kaže stručanjak.

„Smatram da je sada jedina varijanta, ne pominjući hidroelektrostanice, koje se ograničeno koriste – gas. U Americi i Evropi će biti povećano korišćenje gasa. Zagađivanje atmosfere ugljem je preveliko. Istina, sada se radi na tehnologijama, koje omogućavaju da ugalj prilično čisto sagoreva. Ipak, odmah će se pojaviti ekonomski faktor – te su stanice mnogo skuplje od gasnih.“

U poslednje vreme u Evropi govore o škriljcima kao o ekonomski isplativim izvorima energije. Ipak, naučnici iz Univerziteta Kornela u SAD su došli do zaključka da korišćenje škriljaca jako zagađuje okolnu sredinu. Naime, izdvaja se štetni metan. Uzdati se u alternativne izvore energije je rano, smatra direktor fonda Eenergetskog razvoja Sergej Pikin.

„Za zemlje koje imaju zalihe goriva ili mogućnost da ga dobiju za nuklearke na dugoročnoj osnovi postoji velika stabilnost nego za one zemlje koje koriste gas ili ugalj, čije se cene stalno menjaju. Budućnost pripada alternativnim izvorima energije, ali to se neće dogoditi uskoro. Aktivni period može započeti negde posle 2030. godine.“

Mnogi stručnjaci smatraju da je u ovim uslovima potrebno povećati nivo bezbednosti na nuklearkama i koristiti atomsku energiju na osnovu takozvanih brzih reaktora, koji u procesu stvaraju veću količinu neutrona. To omogućava da se praktično u potpunosti koristi prirodni uran i da se sto puta uveća dobijanje energije. U Rusiji energertski blok sa brzim neutronima postiji na Belojarskoj nuklearnoj centrali.