Što nam sprema ova godina

Prestupna godina se tradicionalno smatra teškom. Verovatno, 2012. neće biti izuzetna.  Problemi, koje je ona nasledila od protekle godine, neće  same nestati, dakle, čudo se neće desiti. Međutim, sudeći po događajima, koji moraju da se dese, i u politici, i u društvenoj sferi ova će godina ostaviti svoj trag u istoriji.

Veliku pažnju na  svetski razvoj će i dalje pružati ekonomska kriza, s kojom se suočila zona evra. Eksperti različito procenjuju perspektive očuvanja jedinstvene valute EU. U Briselu su svesni da su potrebne duboke, ali, nažalost, nepopularne reforme bankarskog sistema. Obični ljudi su u nedoumici – zašto upravo oni moraju da snose osnovne teškoće savlađivanja posledica kratkovide politike njihovih vlada.  U zoni ekonomske turbulencije su se našle južne zemlje Evrope: Grčka, Španija i Portugalija. Može da im se priključi i Italija.  Groznica trese i Francusku. Jedino ostrvo stabilnosti je Nemačka. Međutim, da li je ona sposobna da izvadi čitavu zonu evra iz krize? Obazrivu prognozu pruža potpredsednik Centra političkih tehnologija Mihail Remezov.

Tema budžetske, finansijske krize će biti glavna tokom čitave godine, kao i povezana s njom  tema reorganizacije u okviru EU. Zato će verovatno sve zaviseti od toga, kako će se graditi budućnost EU, kako će se ona samoreformisati, hoće li uspeti realizacija popularne  između evropskih elita parole Više Evrope. U praksi može da se ostvari baš obrnuto, Manje Evrope. Za to ima dovoljno preduslova.

Optimističnije se izjasnio politikolog Aleksej Makarkin, koji smatra da su apokaliptična raspoloženja u vezi sa raspadom EU samo rezultat obazrivosti.

Svakako, zemlje, centralne banke zone evra preživljavaju  složeni period, spremajući se za različite rizike, uključujući  i isključenje niza zemalja iz zone evra. Međutim, danas ovaj rizik nije neizbežan.

Ove će godine u nizu zemalja biti održani predsednički izbori. Eksperti smatraju da oni neće biti laki zbog protestnih raspoloženja u društvu. Svoju prognozu o izborima u Rusiji pruža politikolog Sergej Mihejev.

Kandidati će morati da dokažu da zaista zastupaju interese  birača. Razumljivo je da će im biti teško da konkurišu Vladimiru Putinu.

Raspored političkih snaga uoči izbora je jasan, ali će se novo rukovodstvo Rusije neizbežno suočiti s globalnim ekonomskim izazovima, - kaže Aleksej Makarkin

Danas u Rusiji situacija nije toliko žalosna kao što je bilo 1998., ni čak 2008. godine. Rusija nema mnogo dugova, ima dvoljno stabilan bankarski sistem. Ona ima mogućnost da prođe val krize uz minimalne gubitke. Pored toga, Rusija  sve do sada zavisi od svetske cenovne konjunkture. Ako evropska kriza bude rezultirala smanjenjem potražnje za energentima, Rusija će se suočiti sa velikim problemima.  Verovatno će   morati da prihvati nepopularna rešenja. Tu je važna sloga između različitih grupa u društvu. Važno je povećanje poverenja između različitih političkih snaga.

Svi eksperti su složni da je važan  dijalog između vlasti i građanskog društva. Vlast ne bi smela da se boji diskusija, a opozicija, naročito neparlamentarna, mora da oseća svoju odgovornost za stabilnost u zemlji. Njenom učvršćenju bi mogla da doprinese 1150. godišnjica ruske državnosti, koja se slavi ove godine. Taj jubilej će se slaviti  u skladu s naredbom predsednika Rusije tokom čitave 2012. godine. O značaju tog događaja govori  Mihail Remezov.

Ovaj jubilej je povod da se sagledaju rezultati našeg hiljadugodišnjeg procesa državne izgradnje, kao i perspektiva.

Ove godine će takođe biti održani predsednički izbori u SAD-ama i Francuskoj. Komentar Mihaila Remizova

Današnji predsednici u SAD-u i Francuskoj su jedni od lidera formiranja antikriznog i globalnog procesa, oni u bitnoj meri određuju globalnu politiku. Hoće li oni biti izabrani ili njihovi konkurenti? Od toga mnogo zavisi, kada je reč o Francuskoj, gde će u izborima učestvovati  obnovljena desnoradikalna stranka na čelu s Mari Le Pen. Stepen njenog uspeha može da postane indikator – da li  u Evropi ima šanse  povećanje desničarskih raspoloženja. Što se tiče Obame, s jedne strane, on je jaki javni političar, s druge strane, on očito gubi popularnost. Finale izbora je nemoguće predvideti.

Važan događaj ove godine je samit Azijsko-Pacifičke ekonomske saradnje u Vladivostoku u septembru. Rusija je danas preddsenik tog neformalnog udruženja zamalja Azijsko-Pacifičkog regiona. Prema mišlenju eksperata, susret u Vladivostoku je važan za dijalog i učvršćenje saradnje.

2012. godine će biti održana 30. letnja Olimpijada u Londonu – od 27. jula do 12. avgusta. To je veliki praznik sporta i povod  da se navija za nacionalne timove.

Rusija i Nemačka će imati unakrsnu Godinu pod geslom Zajedno gradimo budućnost.  Sve akcije će imati za cilj učvršćenje saradnje u politici, ekonomiji, kulturi, obrazovanju i nauci.

Mnogi globalni izazovi i dalje otežavaju život svetske zajednice. Nastavlja se rat u Avganistanu,  narkoopasnost iz te zemlje ugrožava  svet,  vri Bliski Istok gde je arapsko proleće rezultiralo jačanjem radikalnog islamizma.  Duboku krizu preživljavaju odnosi između Palestinaca i Izraelaca.  Nije nestao iranski nuklearni problem. U Severnoj Koreji se promenio lider, ali su ostale nuklearne ambicije. Ostao je i problem međunarodnog terorizma.  Takav je naš složeni svet. Moramo da se nadamo i verujemo da će 2012. godina biti bolja od prethodne.