Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Ka tinjajućoj revoluciji u Rusiji
31.12.2011. god.
Njegoš je rekao:
Udar nađe iskru u kamenu
Bez njega bi u kam očajala.
Lenjin, opet:
Iz iskre će buknuti – plamen!
Kako sada stoje stvari, nema udara, pa dakle ni – iskre, pa samim tim ni – plamena, a postižu se isti „revolucionarni“ ciljevi. Dakle, revolucija bez nasilja. iliti „Od diktature do demokratije!“
Ideolog ovog „pokreta“ je 83. godišnji Amerikanac – Džin Šarc, čija je knjiga prevedena na ko zna koliko jezika i na isto tako izdata, pa čak i u Rusiji. Na njoj su se vaspitali, kažu, i ovdašnji „Otporaši“, i po njoj sada drže u Beogradu kurseve za sve one mlade ljude, koji hoće u svojim zemljama da mesto diktature uvedu – demokratiju.
Mi smo na ovom mestu, već dva tri puta, pisali o tim svetskim revolucionarima i njihovom šefu Srđi Popoviću, koji je ovih dana, kao izvršni direktor „Centra za primenjenu nenasilnu akciju“ dospeo na listu od 100 svetskih mislilaca u 2011 godini, poznatog političkog časopisa Forin Polis. Tim povodom, Popović je izjavio da taj izbor oseća „kao nagradu srbskoj nenasilnoj revoluciji, koja je u proteklih 11 godina postala svetski brend i inspiracija hiljadama aktivista“. Isus Hristos je kao mesija razapet na krstu, a ovi će valjda na – demokratiji!
Jedva da ima potrebe da napomenemo da se sve te mirne revolucije pokrivene i insirisane milionima (štampanih) američkih dolara, mada nam nije jasno, ako američka administracija na te mirne revolucije troši tolike pare, šta će biti sa njenom ratnom industrijom, čijim se izvozom izdržava. To jest, ko li će sve tu „mirnoću“ i propast ratne industrije da – plati?
Tek, pitanje je zašto je bilo potrebno da Otpor iz 2000 godine postane svetski brend kojim se inspirišu hiljade aktivista u zamenjivanju diktature sa demokratijom u svojim zemljama, zašto se baš u Srbiji vrši obuka tih mirnih revolucionara, utoliko pre što su i ti srbski „brendisti“ sigurno negde drugde edukovani, pa bi tamo sad trebalo i svi ostali nailazeći, jer se ionako, sve to plaća američkim dolarima.
Naravno, nije potrebno biti naročito mudar pa shvatiti razlog, zašto je baš Srbija izabrana za centar priprema tih aktivista! Upravo zato što je dovoljno satanizovana, pa će joj, nove satanizacije iz tolikih porušenih legalnih i priznatih država, sasvim pristajati..
Mi smo o tome pisali i opominjali Ministra unutrašnjih dela Srbije, utoliko pre, što se ta „obuka vrši“ i na Fakultetu političkih nauka, dakle u državnoj ustanovi, i da bi trebalo od sveg tog nelegalnog i u svojoj biti nasilnog, osloboditi Srbiju, i onemogućiti rečenu edukaciju u njoj. Naravno, ko sluša jednog neutralnog člankopisca, koji je uz to istakao, da od silnih američkih dolara kojima se finansiraju i održavaju ovi revolucionarni aktivisti, verovatno „po nešto ostane“ i državi Srbiji, što je takođe neprilično i nedostojno njene slobodarske tradicije..
Srđa Popović, taj mislilac koji se ponosi time što se na spisku svetskih mislilaca našao i jedan Srbin, pa je s tim predodređenim mu ponosom, još pre nekoliko meseci, javno izjavio da oni imaju svoje aktiviste i u Rusiji, i da će i tamo, nenasilnim putem, srušiti diktatorski režim. Zna li se pak, da Srbija računa na pomoć Rusije, onda je krajnje nemoralno i sramotno pristati da se na njenoj teritoriji obučavaju oni, koji će se okomiti upravo na Rusiju.
Dakle, tu smo. Tu je povod ovom tekstu, ali i ranijih, na istu temu, koja je prave srpske prijatelje Rusije dovela u veliku zabrinutost, jer iako su njene bezbednosne službe morale znati za Srđinu aktivnost i njegovih aktivista, one očigledno nisu preduzele dovoljne mere da u korenu onemoguće rečene „ruske aktiviste“, i tako je Popović, kao jedan ozbiljan mislilac, svoje obećanje održao, i eto – mirnih demonstracija, u koje se umešao čak i Gorbačov, da li po svojoj inicijativi i savesti, ili po obavezi nenasilnog aktiviste!
Jer da je čitava ta „organizacija“ otkrivena pre parlamenatarnih izbora, ništa od svega toga ne bi bilo. Sad, pak, posle izbora, rečene demonstracije postaju problem, one su dobile međunarodnu potvrdu i potporu, i svako njihovo sadašnje onemogućavanje biće proglašeno širom zapadnog sveta, kao kršenje ljudskih prava i gušenje ljudskih sloboda u Rusiji, za koje je kriv. Naravno, samo Putin, koji im najviše smeta..
Svima je jasno, da je u sve to umešana Amerika, baš kao što je jasno da će „međunarodni mislilac“, po njenom nalogu, s vremena na vreme ponavljati demonstracije širom Rusije, uz izdašnu dolarsku subvenciju, koja će se obilato deliti aktivistima, kako bi imali čime da ubede rusku publiku u izbornu krađu, i da je nju organizovao Putin! Dakle, dole Putinn, odlazi Putin! Niko se od njih više ne seća da je taj isti Putin povratio ne samo ugled Ruskoj federaciji, već, najpre osnažio, njen ekonomski potencijal, u ime kog ga, gle čuda!, opominje Gorbačov, savetujući ga da odstupi sa vlasti, kako bi narod zapamtio njegovu 10 godišnju uspešnu obnovu Rusije! Kakvo licemerje! A po čemu će on, Gorbačov. ostati u narodnom sećanju? Upravo po tome što se pridružio onima koji hoće da uklone Putina, tog višestrukog spasioca Rusije!
Mi u tim ponovljenim i sve češćim demonstracijama, vidimo uporište, kako rekosmo, tinjajuće revolucije, one koja će unosisti nesigurnost i širiti uznemirenost stanovništva, sa svakojakim posledicama, koje su daleko od onoga što je u Putinovoj eri urađeno za ponovno uspravljanje Rusije kao velike sile.
Teško je razumeti, kako jedan uman narod kakav je ruski, može da poveruje nekakvim golobradim aktivistima, da sve ono dobro što postoji, što mu omogućava pristojan život, o kakvom su u vreme Jeljcina mogli samo da sanjaju – laž i opsena, da se, stoga, treba oglasiti protiv Putinove diktature i krenuti u blagodeti zapadne demokratije.
Zapad je zapad – zalazak, a istok je istok – izvor života, u Rusiji i pravoslavlju, koje je bitno razlikuje i odvajaja od sveg onog što sa Zapada zloslutno veje, sa ciljem da sve prirodne blagodeti sveta prisvoji. Nije reč o Bogu, jer pravoslavlje uči da je Bog u svakom čoveku, već u načinu shvatanja i ponašanja, o pogledu na svet kao bratsku zajednicu mirnih ljudi, koji nisu navikli da otimaju već da daju, da čovek bude čovek. „Čovek – kako to zvuči gordo!“ To je mogao da kaže samo jedan pravoslavac, i to baš Rus! Dakle, Maksim Gorki!
Zar je moguće za šaku dolara dovesti sav svoj život u pitanje, postati opet rob, kmet. Doduše, bilo je takvih Rusa koji su znali, istina, za oveću šaku rubalja, da omoguće neprijatelju pobedu, koja će postati povod za prvu revoluciju, što je Rusiju dovelo i na spoljnjem i na unutrašnjem planu u neviđene probleme. Ne znam koliko se u Rusiji učilo i uči o toj izdaji, ali jedan veliki ruski kompozitor i učenik Čajkovskog, Sergej Tanjejev, u trećoj knjizi svoga „Dnenika“ (Moskva, 1985), pod datumom 18. juni 1904 (str. 146-147), dao je opis te izdaje, koja se sastojala u tome da su dva ruska generala iz Generalštaba, odobrili kupovinu podvodnih mina, proizvedenih u nemačkoj fabrici u Rigi, a da njihovo dejstvo nije uopšte isprobano… I tako je 140 lažnih mina otišlo u Port Artur, preko kojih su bezbedno prešli japanski brodovi... I sve to za 300 ondašnjih rubalja!
Nešto se mislim, da bi tu „veličanstvenu“ izdaju trebalo danas obelodaniti, kao opomenu i upozorenje, tolikim naivnim i lakovernim Rusima, pogotovu onim koji i dalje veruju da su im Amerikanci, baš kao i Nemci i Englezi, prijatelji. Naš Sveti Sava, još 1225. učio je Srbe, da ne „traže nove prijatelje, među starim dokazanim dušmanima“, a Rusi znaju i toga se neprestano moraju sećati, da je Krimski rat jednom za svegda povukao granicu prijatelja i neprijatelja, koja se nikad više nije menjala. Čak ni tokom Drugog svetskog rata!. Drugim rečima, ma kako formalno izgledalo, Zapad i Istok ne mogu zajedno, jer nikad nisu to uspeli, ni mogli! Baš kao ni katoličanstvo i pravoslavlje! Zato i ne razumem patrijarha Kirila i njegov ekumenizam. Jer i on bi morao biti svestan, da se iz krila ekumenizma ispilio i ovaj talas demonstracija u Rusiji, čije će tinjanje biti podhranjivano, kako sada, tako i uvek.
Rusi treba neprestano da imaju na umu da su svim imperijama smetali na putu ka svetskom gospodstvu. Da se neprestano sećaju Aleksandra Bloka i njegove opomene:
Iznad svih nas je – Rusija!
P.S. Molim dobronamernog čitaoca da ovaj moj tekst ne shvati kao pretencioznu opomenu Rusiji i učenju pameti njenog naroda, već kao moju ličnu bojazan da se ne shvata, ni u Rusiji, ni kod nas Srba, kakva se i kolika podmukla ali i zločinačka opasnost, nadvila nad Rusijom. Utoliko pre i više, što je u Srbiji sve to počelo, čije su katastrofalne posledice, našle svoje pristalice i zagovornike, uprkos praznog stola.
Slobodan Turlakov
Udar nađe iskru u kamenu
Bez njega bi u kam očajala.
Lenjin, opet:
Iz iskre će buknuti – plamen!
Kako sada stoje stvari, nema udara, pa dakle ni – iskre, pa samim tim ni – plamena, a postižu se isti „revolucionarni“ ciljevi. Dakle, revolucija bez nasilja. iliti „Od diktature do demokratije!“
Ideolog ovog „pokreta“ je 83. godišnji Amerikanac – Džin Šarc, čija je knjiga prevedena na ko zna koliko jezika i na isto tako izdata, pa čak i u Rusiji. Na njoj su se vaspitali, kažu, i ovdašnji „Otporaši“, i po njoj sada drže u Beogradu kurseve za sve one mlade ljude, koji hoće u svojim zemljama da mesto diktature uvedu – demokratiju.
Mi smo na ovom mestu, već dva tri puta, pisali o tim svetskim revolucionarima i njihovom šefu Srđi Popoviću, koji je ovih dana, kao izvršni direktor „Centra za primenjenu nenasilnu akciju“ dospeo na listu od 100 svetskih mislilaca u 2011 godini, poznatog političkog časopisa Forin Polis. Tim povodom, Popović je izjavio da taj izbor oseća „kao nagradu srbskoj nenasilnoj revoluciji, koja je u proteklih 11 godina postala svetski brend i inspiracija hiljadama aktivista“. Isus Hristos je kao mesija razapet na krstu, a ovi će valjda na – demokratiji!
Jedva da ima potrebe da napomenemo da se sve te mirne revolucije pokrivene i insirisane milionima (štampanih) američkih dolara, mada nam nije jasno, ako američka administracija na te mirne revolucije troši tolike pare, šta će biti sa njenom ratnom industrijom, čijim se izvozom izdržava. To jest, ko li će sve tu „mirnoću“ i propast ratne industrije da – plati?
Tek, pitanje je zašto je bilo potrebno da Otpor iz 2000 godine postane svetski brend kojim se inspirišu hiljade aktivista u zamenjivanju diktature sa demokratijom u svojim zemljama, zašto se baš u Srbiji vrši obuka tih mirnih revolucionara, utoliko pre što su i ti srbski „brendisti“ sigurno negde drugde edukovani, pa bi tamo sad trebalo i svi ostali nailazeći, jer se ionako, sve to plaća američkim dolarima.
Naravno, nije potrebno biti naročito mudar pa shvatiti razlog, zašto je baš Srbija izabrana za centar priprema tih aktivista! Upravo zato što je dovoljno satanizovana, pa će joj, nove satanizacije iz tolikih porušenih legalnih i priznatih država, sasvim pristajati..
Mi smo o tome pisali i opominjali Ministra unutrašnjih dela Srbije, utoliko pre, što se ta „obuka vrši“ i na Fakultetu političkih nauka, dakle u državnoj ustanovi, i da bi trebalo od sveg tog nelegalnog i u svojoj biti nasilnog, osloboditi Srbiju, i onemogućiti rečenu edukaciju u njoj. Naravno, ko sluša jednog neutralnog člankopisca, koji je uz to istakao, da od silnih američkih dolara kojima se finansiraju i održavaju ovi revolucionarni aktivisti, verovatno „po nešto ostane“ i državi Srbiji, što je takođe neprilično i nedostojno njene slobodarske tradicije..
Srđa Popović, taj mislilac koji se ponosi time što se na spisku svetskih mislilaca našao i jedan Srbin, pa je s tim predodređenim mu ponosom, još pre nekoliko meseci, javno izjavio da oni imaju svoje aktiviste i u Rusiji, i da će i tamo, nenasilnim putem, srušiti diktatorski režim. Zna li se pak, da Srbija računa na pomoć Rusije, onda je krajnje nemoralno i sramotno pristati da se na njenoj teritoriji obučavaju oni, koji će se okomiti upravo na Rusiju.
Dakle, tu smo. Tu je povod ovom tekstu, ali i ranijih, na istu temu, koja je prave srpske prijatelje Rusije dovela u veliku zabrinutost, jer iako su njene bezbednosne službe morale znati za Srđinu aktivnost i njegovih aktivista, one očigledno nisu preduzele dovoljne mere da u korenu onemoguće rečene „ruske aktiviste“, i tako je Popović, kao jedan ozbiljan mislilac, svoje obećanje održao, i eto – mirnih demonstracija, u koje se umešao čak i Gorbačov, da li po svojoj inicijativi i savesti, ili po obavezi nenasilnog aktiviste!
Jer da je čitava ta „organizacija“ otkrivena pre parlamenatarnih izbora, ništa od svega toga ne bi bilo. Sad, pak, posle izbora, rečene demonstracije postaju problem, one su dobile međunarodnu potvrdu i potporu, i svako njihovo sadašnje onemogućavanje biće proglašeno širom zapadnog sveta, kao kršenje ljudskih prava i gušenje ljudskih sloboda u Rusiji, za koje je kriv. Naravno, samo Putin, koji im najviše smeta..
Svima je jasno, da je u sve to umešana Amerika, baš kao što je jasno da će „međunarodni mislilac“, po njenom nalogu, s vremena na vreme ponavljati demonstracije širom Rusije, uz izdašnu dolarsku subvenciju, koja će se obilato deliti aktivistima, kako bi imali čime da ubede rusku publiku u izbornu krađu, i da je nju organizovao Putin! Dakle, dole Putinn, odlazi Putin! Niko se od njih više ne seća da je taj isti Putin povratio ne samo ugled Ruskoj federaciji, već, najpre osnažio, njen ekonomski potencijal, u ime kog ga, gle čuda!, opominje Gorbačov, savetujući ga da odstupi sa vlasti, kako bi narod zapamtio njegovu 10 godišnju uspešnu obnovu Rusije! Kakvo licemerje! A po čemu će on, Gorbačov. ostati u narodnom sećanju? Upravo po tome što se pridružio onima koji hoće da uklone Putina, tog višestrukog spasioca Rusije!
Mi u tim ponovljenim i sve češćim demonstracijama, vidimo uporište, kako rekosmo, tinjajuće revolucije, one koja će unosisti nesigurnost i širiti uznemirenost stanovništva, sa svakojakim posledicama, koje su daleko od onoga što je u Putinovoj eri urađeno za ponovno uspravljanje Rusije kao velike sile.
Teško je razumeti, kako jedan uman narod kakav je ruski, može da poveruje nekakvim golobradim aktivistima, da sve ono dobro što postoji, što mu omogućava pristojan život, o kakvom su u vreme Jeljcina mogli samo da sanjaju – laž i opsena, da se, stoga, treba oglasiti protiv Putinove diktature i krenuti u blagodeti zapadne demokratije.
Zapad je zapad – zalazak, a istok je istok – izvor života, u Rusiji i pravoslavlju, koje je bitno razlikuje i odvajaja od sveg onog što sa Zapada zloslutno veje, sa ciljem da sve prirodne blagodeti sveta prisvoji. Nije reč o Bogu, jer pravoslavlje uči da je Bog u svakom čoveku, već u načinu shvatanja i ponašanja, o pogledu na svet kao bratsku zajednicu mirnih ljudi, koji nisu navikli da otimaju već da daju, da čovek bude čovek. „Čovek – kako to zvuči gordo!“ To je mogao da kaže samo jedan pravoslavac, i to baš Rus! Dakle, Maksim Gorki!
Zar je moguće za šaku dolara dovesti sav svoj život u pitanje, postati opet rob, kmet. Doduše, bilo je takvih Rusa koji su znali, istina, za oveću šaku rubalja, da omoguće neprijatelju pobedu, koja će postati povod za prvu revoluciju, što je Rusiju dovelo i na spoljnjem i na unutrašnjem planu u neviđene probleme. Ne znam koliko se u Rusiji učilo i uči o toj izdaji, ali jedan veliki ruski kompozitor i učenik Čajkovskog, Sergej Tanjejev, u trećoj knjizi svoga „Dnenika“ (Moskva, 1985), pod datumom 18. juni 1904 (str. 146-147), dao je opis te izdaje, koja se sastojala u tome da su dva ruska generala iz Generalštaba, odobrili kupovinu podvodnih mina, proizvedenih u nemačkoj fabrici u Rigi, a da njihovo dejstvo nije uopšte isprobano… I tako je 140 lažnih mina otišlo u Port Artur, preko kojih su bezbedno prešli japanski brodovi... I sve to za 300 ondašnjih rubalja!
Nešto se mislim, da bi tu „veličanstvenu“ izdaju trebalo danas obelodaniti, kao opomenu i upozorenje, tolikim naivnim i lakovernim Rusima, pogotovu onim koji i dalje veruju da su im Amerikanci, baš kao i Nemci i Englezi, prijatelji. Naš Sveti Sava, još 1225. učio je Srbe, da ne „traže nove prijatelje, među starim dokazanim dušmanima“, a Rusi znaju i toga se neprestano moraju sećati, da je Krimski rat jednom za svegda povukao granicu prijatelja i neprijatelja, koja se nikad više nije menjala. Čak ni tokom Drugog svetskog rata!. Drugim rečima, ma kako formalno izgledalo, Zapad i Istok ne mogu zajedno, jer nikad nisu to uspeli, ni mogli! Baš kao ni katoličanstvo i pravoslavlje! Zato i ne razumem patrijarha Kirila i njegov ekumenizam. Jer i on bi morao biti svestan, da se iz krila ekumenizma ispilio i ovaj talas demonstracija u Rusiji, čije će tinjanje biti podhranjivano, kako sada, tako i uvek.
Rusi treba neprestano da imaju na umu da su svim imperijama smetali na putu ka svetskom gospodstvu. Da se neprestano sećaju Aleksandra Bloka i njegove opomene:
Iznad svih nas je – Rusija!
P.S. Molim dobronamernog čitaoca da ovaj moj tekst ne shvati kao pretencioznu opomenu Rusiji i učenju pameti njenog naroda, već kao moju ličnu bojazan da se ne shvata, ni u Rusiji, ni kod nas Srba, kakva se i kolika podmukla ali i zločinačka opasnost, nadvila nad Rusijom. Utoliko pre i više, što je u Srbiji sve to počelo, čije su katastrofalne posledice, našle svoje pristalice i zagovornike, uprkos praznog stola.
Slobodan Turlakov
- Izvor
- SRBsko nacionalno udruženje Ćirilica
- - Slobodan Turlakov
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.