Jug Evrope napadaju gasom

Kraj godine obeležavaju gasni pregovori. Rusija je dobila od Turske dozvolu za polaganje „Južnog toka“. Ankara je takođe potpisala s Bakuom sporazum o izgradnji Transanatolijskog gasovoda (TAR). On će biti položen jednom od maršruta „Južnog gasnog koridora“, u koji osim TAR ulaze NABUCCO i ITGI.

Zajednički projekat Turske i Azerbejdžana procenjuje se na $5 milijardi. Njegov kapacitet će iznositi 35 milijardi kubnih metara godišnje. Transport gasa će početi već 2017. godine. Predsednik Državne naftne kompanije Azerbejdžana Rovnag Abdulajev obećava da izgradnja TAR neće ometati realizaciju drugih projekata „koridora“, između ostalog NABUCCO. Međutim, mnogi stručnjaci su uvereni u to da će Transanatolijski gasovod bitno uticati na planove isporuke kaspijskog i iračkog gasa od istočnih granica Turske u Austriju, kaže stručnjak Ruskog insituta za strateška istraživanja Adžar Kurtov.

Turska vlada je u suštini, bacila rukavicu projektu NABUCCO, na čijem razvoju je insistirala Evropa. Tačnije, ne njene najrazvijenije zemlje, na primer, Austrija. S jedne strane, Turska Republika ima mnogo manje finansijskih resursa od evropskih zemalja, ali ona ima svoje adute: kao prvo, bliskost s Azerbejdžanom, etničku i političku, a kao drugo, sopstvene teritorije, preko kojih cev treba da prođe. Međutim, praksa pokazuje da su tursko rukovodstvo i turske poslovne kompanije više puta kršili dogovore po potpisanim gasnim ugovorima, uključujući i one s Rusijom. Zato bitka nije završena i treba očekivati koji uzvratni potez će preduzeti akcionari NABUCCO.

Stručnjaci ističu da se potreba zaNABUCCO gubi, pre svega, zbog njegovog kapaciteta, koji zaostaje za Transanatolijskim gasovodom. Planirano je da kroz cev prođe do 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ali ovoliki obim za popunjavanja kapacitet nije pronađen. U vezi s tim, planovi Turske da postane svojevrsni gasni hab mogu i da se ne ostvare, smatra analitičar za naftu i gas investicione kompanije „Trojka-dijalog“ Valerije Nesterov.

NABUCCO izgleda kao glomaznija konstrukcija, koja uživa moćnu političku podršku, ali nema resursnu bazu. Osim toga, Turkmenija ne može da reši pitanje izgradnje gasovoda po dnu Kaspijskog mora bez pristanka Rusije i Azerbejdžana, takođe ostaju nerešena pitanja podele gasa između Ankare i Bakua. I još jedan ključni momenat – Iran se zalaže protiv projekta. Imajući u vidu ove nijanse, može se govoriti o tome da je NABUCCO u vrlo neodređenom stanju.

Međutim, Evropi su potrebnije veće količine gasa nego što može da ponudi Transanatolijski gasovod, ističu stručnjci. To znači da Rusija u maksimalno kratkom roku treba da izgradi „Južni tok“ smatra direktor Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin.

Ruski gas neće konkurisati TAR. Po obimu se on približava najavljenim kapacitetima NABUCCO – oko 30 milijardi kubnih metara godišnje. I iako je objektivno azerbejdžanski gas jeftiniji od ruskog, pitanje se pre sastoji u tome da li će to biti spot-prodaja ili dugoročni ugovori. Ovaj projekat će predstavljati zamenu. Turska će najverovatnije početi da razvija spot-tržište, dok Rusija razmatra dugoročne odnose sa zemljama-potrošačima.

U drugom rasporedu snaga ključevi gasne slavine Evrope mogli bi se naći u rukama Turske. Ankara se nadala da će postati tranzitni koridor i da će osim toga prodavati gorivo iz Irana, Iraka i Azerbejdžana. Međutim, puštanje NABUCCO je odloženo, a o sličnoj ulozi Turske na gasnom tržištu nema govora.