Rusija neće trgovati Kosovom

Intervju sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Aleksejevim u Beogradu vodili smo na dan parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Na pitanje da li Rusija na korak Srbije ka EU gleda sa više simpatija nego na eventualni ulazak u NATO, ambasador kaže da Rusija nema nikakav problem u vezi sa razvojem odnosa Srbije i EU.
– Više od toga, mi podržavamo taj proces i zato mogu samo da čestitam našim srpskim kolegama na parafiranju tog sporazuma – kaže ambasador Aleksejev.

Procenjuje se da će prvi efekat biti otvaranje srpskog tržišta za zapadni kapital. Da li takav put sužava prostor za plasiranje ruskog kapitala u Srbiju?

– Ne mislim da će to uticati. Naš kapital je dovoljno konkurentan da bi pokazao svoju snagu tokom otvorenih tendera. Obavezno je stvaranje ravnopravnih uslova za ruska preduzeća, ali to nije neka novina, svi koji se bave spoljnotrgovinskim odnosima o tome su informisani. Dolazak ruskog kapitala u Srbiju je, pre svega, u interesu same Srbije. Mislim da ćete se složiti sa mnom da su spoj spremnosti za pomaganje ekonomskog razvoja i odsustvo bilo kojih političkih uslova (što je danas možda pomalo i neobično) dragocena, neophodna i važna pojava.

U medijima se spekuliše da ste Beogradu ipak postavili uslov za podršku oko Kosova?

– Rekao sam da nikada nismo postavljali političke uslove i da to nikada nećemo raditi.

Na samitu Rusije i EU, održanom krajem oktobra, Vladimir Čižov je rekao da mnoge zemlje u EU trpe negativan tretman zbog bilateralnih odnosa sa Rusijom. Mislite li da će Srbija biti među tim zemljama?

– Dobro poznajem gospodina Čižova, on je izvanredan profesionalac i ako on nešto kaže – znači da je to tako. Međutim, jasno je da su svi pokušaji uticaja na neku zemlju da ohlade njena osećanja i odnose sa Rusijom – neodgovarajući i kontraproduktivni.

Verujete li da bi tako bilo i ukoliko bi takvim pritiscima bila izložena Srbija?

– Mislim da su poslednje godine pokazale da Srbija i Rusija treba da budu strateški partneri u svemu. Postoje oblasti u kojima Rusije nije samo strateški partner, nego i jedini partner Srbiji. Zato mislim da naši srpski prijatelji imaju objektivni interes da razvijaju odnose sa Rusijom, bez ikakvog našeg eventualnog pokušaja pritiska.

U ponedeljak je Aleksandar Bocan-Harčenko, posle insistiranja kosovskih Albanaca na poststatusnim pitanjima, rekao da je to gubljenje vremena i da on nema mandat svoje vlade da razgovara o bilo čemu drugom osim o statusu.

– Pregovori se tiču statusa Kosova, to je osnovna tema, i ne može biti nikakvih promena.

Ali američki predstavnik Frenk Vizner je konstatovao da nema napretka u pregovorima i čak je doveo u pitanje mirno rešenje kosovskog problema. Da li te reči shvatate kao pretnju?

– Bilo kakav pokušaj da se predviđaju rezultati pregovora su kontraproduktivni. Na taj način je od samog početka nastupio Ahtisari. Rezultat je bio da smo izgubili mnogo vremena i sada se ponovo pregovara. Ako jedna od strana nije spremna da se kreće ka kompromisu, to samo znači da sa tom stranom treba raditi još intenzivnije.

Šta je realnije: da srpski predlog o hongkonškom modelu otvori nove mogućnosti ili da SAD i Velika Britanija podstaknu ubrzano proglašenje jednostrane nezavisnosti i priznanje?

– Hajde da govorimo o onome što bi bilo poželjno.

Znamo šta je poželjno, ali je bitno šta je realno.

– Mislim da niko ne želi da situacija rešavanja kosovskog pitanja izađe van okvira pregovaračkog procesa. Među onima koji umeju da na mapi pronađu Kosovo, znači među stručnjacima, sve je manje onih koji misle da bi se jednostrano proglašenje i priznanje nezavisnosti Kosova odvijalo na miran način.

Ili poštovanje prava ili haos

Navodno je Amerika Rusiji ponudila „paket” u kome se srpska pokrajina Kosovo tretira kao deo šireg dogovora dve zemlje. Je li Kosovo najtanja karika?

– Na svim nivoima smo više puta rekli da Kosovo ne može da bude predmet bilo kakve trgovine. Radi se o tome da mi treba da napravimo izbor: ili ostajemo u okviru međunarodnog prava ili ga rušimo i koristimo neka nova sredstva u sistemu regulisanja konflikta. U tom drugom slučaju često čujemo rečenicu: „Postoji realnost”. Ako se dogovorimo da priznajemo realnost na Kosovu, onda nju treba da priznamo i u drugim regionima. Jasno je do kakvih bi posledica to dovelo. Teza da Kosovo ne može da bude presedan neće izdržati ni jednu kritiku.

A kakav bi mogao da bude ruski odgovor ukoliko dođe do kršenja međunarodnog prava?

– Ako se krene u rušenje međunarodnog prava, svi ćemo dospeti u haos. Mislite li da neko može da bude spreman na haos?

Mislim da iz haosa uvek neko može da izvuče korist.

– Haotičan razvoj situacije i jeste opasan zbog toga što niko ne može da predvidi sve posledice.

Kako Rusija gleda na beogradski predlog o korišćenju hongkonškog principa i da li on može da otvori nove mogućnosti u pregovaračkom procesu?

- Apsolutno smo ubeđeni da svaki novi predlog otvara nove mogućnosti. Mi primećujemo veliku aktivnost vaše delegacije na pregovorima. Sada i druga strana treba da sledi vaš primer.