Od Kremlja do Kaluških polja

Savet Federacije je odobrio širenje granica Moskve od 1. jula 2012. godine. Posle pridruživanja dela Moskovske oblasti teritorija glavnog grada će se povećati 2,4 puta. Na pridruženim teritorijama će se graditi nove zgrade, škole i putevi, takođe će se usavršavati infrastruktura. Nije isključeno da će se posle širenja na nove moskovske teritorije preseliti deo organa federalne vlasti.

U skladu s promenama, prestonica Rusije će se povećati za 148 hiljada hektara, koji se nalaze s južne strane sadašnje teritorije grada. U sastav „Velike Moskve“ ući će nekoliko velikih naseljenih mesta – gradovi Trojick i Ščerbinka – i na desetine naselja. Bez obzira na to broj stanovnika glavnog grada će neznatno porasti – svega za 232 hiljade ljudi. U samoj Moskvi danas ima oko 12 miliona stanovnika. Upravo oni će disati slobodnije. Grad se širi, smanjiće se gustina stanovništva i povećaće se obezbeđivanje stanova ljudima. Pritom novi stambeni kvartali neće podsećati na kamene džungle kao sad, kaže stručnjak Akademije za narodnu privredu pri vladi RF Vjačeslav Glazičev.

Zadatak se pre svega sastoji u tome da se obezbedi povećanje stambenog prostora van granica nekadašnjih administrativnih granica grada. On uvodi normalna stroga pravila za korišćenje zemljišta i izgradnje na ovoj teritoriji, na kojima se do sada gradilo stihijski.

Sad se pred arhitekte i stručnjake za urbanistiku (funkcionisanje velikih gradova) postavlja zadatak stvaranja novog plana razvoja „Velike Moskve“. Vlasti glavnog grada su objavile planove za održavanje međunarodnog konkursa za najbolji projekat. Pretpostavlja se da će ideje biti obnarodovane do jeseni 2012. godine. Stručnjacima predstoji da naprave planove za izgradnju novih saobraćajnih magistrala i socijalnih objekata. Međutim, glavno je predvideti formiranje administrativnih i finansijskih centara. Kako je predložio predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, širenje Moskve treba da izbavi istorijski centar od činovnika. Pretpostavlja se da će se sva ministarstva preseliti na nove teritorije. I to je krajnje pozitivna inicijativa, kaže zasluženi arhitekta Valerije Rževski.

Vidite kakvi su sad problemi sa saobraćajem, s istim ovim metroom, kakve su bujice ljudi. A zašto svi idu u centar? Treba izmestiti administrativni blok, napraviti administrativni grad-satelit, malu prestonicu, kao što je u Nemačkoj svojevremeno bio Bon. I u tren oka će se oko njega stvoriti i poslovni i bankarski centar. I hiljade firmi će se tamo preseliti. Kremlj i centar Moskve su istorijski grad i ljudi u njega treba da dolaze kao u muzej.

Vlasti Moskve ističu da pridruživanje novih teritorija neće zahtevati dodatna izdvajanja iz budžeta glavnog grada. Velike investicione i građevinske kompanije su već najavile ambiciozne projekte, a u vladi zemlje se spremaju predlozi da preseljenje ministarstava. Ranije su u Ministarstvu finansija govorili da imaju plan, ne prosto kako da se uštedi na preseljenju, već i kako da se zaradi novac za budžet.