Ekonomski izazovi 2012. godine

Postoje realne osnove da se u sledećoj godini održi makroekonomska stabilnost, jer je Vlada u budžetu izdvojila oko 1,5 milijardi evra za kapitalne projekte i 600 miliona evra za subvencije, rekao savetnik premijera Jurij Bajec.

Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je da postoje realne osnove da se u 2012. godini održi makroekonomska stabilnost, bez obzira na uticaj krize koja dolazi spolja, jer je Vlada u budžetu izdvojila oko 1,5 milijardi evra za kapitalne projekte i 600 miliona evra za subvencije, a tu je i aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om. 

Bajec je naglasio da bi bilo veoma dobro da Srbija u narednoj godini dobije kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, jer bi to privuklo strane investitore i ukazao da država mora da smanji javnu potrošnju i sprovede reformu javnog sektora i poreskog sistema.

"To sigurno nisu sve mere koje bi bile dovoljne, jer kada ste kandidat za članstvo u EU, onda investitori vide jednu dugoročniju perspektivu vašeg jasnog puta gde ste se usmerili, a investicije su dugoročni projekti", objasnio je Bajec.

Prema njegovim rečima, investitor će radije da dođe kada vidi da je ta kandidatura jedna vrsta dodatne garancije.

Bajec je rekao da ćemo i u idućoj godini moći da koristimo značajna sredstva, nešto od toga je bespovratno, a deo toga je pod veoma povoljnim uslovima, od EU, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, i to nisu mala sredstva.

Jako je dobro što je Vlada Srbije, bar što se tiče stručnog dela posla, privela kraju sve pripreme oko osnivanja Razvojne banke, koja bi trebalo da pomogne privredi da preko sistema poslovnih banaka dođe do jeftinijih kredita, kaže Bajec.

Što se tiče monetarne politike, Jurij Bajec očekuje da će NBS uspeti da svede inflaciju na nivo značajno niži nego u ovoj godini i samim tim i referentnu kamatu, tako da će i poslovne banke moći da smanje svoje kamatne stope, a to znači i povoljnije kredite privredi i građanima.

U narednoj godini Bajec puno očekuje i od projekta "Fijat auomobili Srbija", koji će, prema njegovoj oceni, "pokazati gomilu indirektnih efekata", poput dodatnog zapošljavanja u drugim delovima privrede i da će Kragujevac kao grad da "živne".

Što se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom, Bajec smatra da je Srbija napravila pozitivan pomak, jer je smanjen spoljnotrgovinski deficit i tekući platni deficit, ocenjujući da je time država pokazala da je sposobna da redovno izvršava svoje obaveze prema inostranstvu, što je veoma važan pokazatelj.

Kada je u pitanju rast privrede od dva odsto u ovoj godini, Bajec je ocenio da je to posledica povećanih investicija, a manje povećanog izvoza.

"Mislim da je važno i što je Srbija poboljšala svoj kreditni rejting (BB) u ovoj godini i relativno povoljno uspela da se zaduži po prvi put na međunarodnom tržištu kapitala i da je, u okvirima mogućeg, obezbedila neku vrstu stabilnosti, nažalost na niskom nivou, bar kada je reč o standardu građana i o njihovoj kupovnoj moći", zaključio je Bajec.