Dušan Obradović - MODERAN KRAGUJEVAC IMA EVROPSKU BUDUĆNOST

Dušan Obradović - MODERAN KRAGUJEVAC IMA EVROPSKU BUDUĆNOST

Rođen je 4. juna 1985. godine u Kragujevcu. 

Završio je Prvu kragujevačku gimnaziju. Jedan je od osnivača i prvi predsednik prvog Đačkog parlamenta u Srbiji. Bio je angažovan u Ministarstvu prosvete na promociji Đačkog parlamentarizma.
Kao student radio je u Narodnoj kancelariji predsednika Republike Srbije, bavio se humanitarnim radom i bio jedan od organizatora sajmova zapošljavanja.
Diplomirao je na Fakultetu političih nauka.
Član Demokratske stranke postao je 2003. godine.
Politikom se aktivno bavi od 2008. godine, kada se iz Beograda vratio u rodni Kragujevac.
Na mesto potpredsednika okružnog odbora Demokratske stranke izabran je 2009. godine, a u junu 2011. i za predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu.

Koliko je Srbija blizu EU?

U sadašnjem političkom i društvenom trenutku u Srbiji, koji nažalost poprima antievropske tendencije, mi kao lokalna zajednica moramo da damo svoj doprinos u borbi protiv jedne takve loše tendencije, posebno u svetlu sprovođenja velikih i izuzetno značajnih projekata kao što je FIAT, kao i niz drugih projekata koji su oslonjeni na EU. Najjednostavnije rečeno mi budućnost grada vidimo isključivo kao sastavni deo evropski integrisanih regiona.
Svesni smo stvaranja atmosfere u kojoj se tema integracije Republike Srbije u EU i savremene evropske tokove s jedne strane relativizuje, tako što se uliva nesigurnost i strah kod građana zbog krize koja potresa EU, a sa druge strane se kroz nametnutu dilemu “EU ili Kosovo” ideja kompromituje od strane lažnih patriota.
Put ka punopravnom članstvu je dug put i traži hrabre odluke i velike reforme, ali smo ubeđeni da će Srbija ispuniti neophodne uslove i da ćemo mi kao lokalna zajednica učiniti sve da pomognemo da se što pre dođe do cilja.Ono što ne smemo da dozvolimo je da još jednom izgubimo dragoceno vreme, jer svaka izgubljena godina tražiće najmanje dvostruko više vremena da se nadoknadi izgubljeno.Nove generacije više nemaju strpljenja da čekaju na obećani život.

Na koji način građani mogu doprineti reformama?

Razvijeno civilno društvo je odlika modernih demokratija. Postojanje organizacija civilnog društva pruža mogućnost građanima da se udružuju u cilju predstavljanja i odbrane svojih interesa u javnom i političkom životu, pa samim tim oni mogu aktivno da doprinose sprovođenju potrebnih sveobuhvatnih reformi društvene zajednice.
Proces evropskih integracija je pre svega proces tranzicije i sprovođenja reformi društva, koji uz korišćenje modela Evropske unije vode izmeni pravnog, političkog i ekonomskog sistema. Ovaj proces jeste pre svega primena evropskih standarda i koncept promene sistema vrednosti i zato mora biti podržan od građana.
Na lokalnom nivou nužno je sprovesti reformu lokalne samouprave, koja treba da postane efikasan, jeftin i kvalitetan servis građana, da stvori uslove za veće neposredno učešće građana u procesu donošenja odluka i njihovom sprovođenju, da poveća uticaj organizacija građanskog društva, da stvara bolju investicionu klimu, da bude otvorena prema građanima, a što bi s druge strane omogućilo jačanje osećaja pripadnosti građana lokalnoj zajednici i veće odgovornosti prema njoj.


Kako se izboriti za bolji standard građana?

Borba za bolji standard građana podrazumeva jedan celovit plan aktivnosti koji je usmeren ka smanjivanju ključnih uzroka siromaštva , i to tako što će se stvoriti materijalni i drugi preduslovi da svaki pojedinac ima šansu i mogućnost da obezbedi egzistenciju sebi i porodici.
Grad Kragujevac ima dovoljno prirodnih,matrijalnih i ljudskih resursa da u relativno kratkom roku, koristeći sopstvene resurse i uz podršku međunarodne zajednice ukloni najizraženije oblike siromaštva kod najugroženijih socijalnih grupa, i time podigne standard građana.
Grad Kragujevac, pored sličnosti sa ekonomskom situacijom u Srbiji ima i mnogo specifičnosti, jer je Kragujevac kao izraziti industrijski grad i centar auto industrije doživeo možda najdramatičniji pad industrijske proizvodnje, a što je i dovelo do ogromne nezaposlenosti i pada standarda građana.
Ono što su Vlada Srbije i kompanija FIAT učinili za proizvodnju automobila predstavlja najveću podršku oživljavanja industrijske proizvodnje, zapošljavanju pre svega mladih i kvalifikovanih kadrova, pa samim tim i povećanju standard građana.
Posebno je značajno da će realizacija projekta FAS omogućiti dovođenje proizvođača komponentistike, a takođe daće mogućnost i našim srednjim, malim i velikim preduzećima da se uključe u razvojne industrijske projekte i koriste investiciona sredstva koja će im biti stavljena na raspolaganje. Zapošljavanje u ovom sektoru , kao i niz drugih projekata koje planiramo, a prioriteti su pre svega oni iz oblasti energije i poljoprivrede, treba konačno da omoguće visoku zaposlenost, pa time i viši standard građana.

Koliki je znacaj mera za podsticaj privrede u lokalnim sredinama?

Lokalne vlasti imaju najveću ulogu za razvoj lokalne privrede. Pre svega kroz pružanje podrške lokalnoj privredi, razvoj infrastrukture, davanje podsticaja za otvaranje novih privrednih subjekata, pomoći u osiguravanju povoljnih finansijskih sredstava, poreskih podsticaja, podrške na području obrazovanja i osposobljavanja radne snage itd.
Lokalne vlasti koje kontrolišu niz regulativnih mehanizama, treba da olakšaju izdavanje raznih dozvola poslovnim subjektima ili pomoći kod nadlež nih organa viših nivoa itd.
Takođe, lokalne vlasti moraju aktivno da učestvuju u organizaciji različitih lokalnih oblika partnerstava, kao i lokalnih organizacija civilnog društva, a koji su se pokazali kao važni činioci razvoja lokalne demokratije, pre svega kroz formu učešća građana i građanskih organizacija u debatama o javnoj politici, u pružanju javnih usluga, kao i njihov doprinos boljem upravljanju javnim dobrima.Ovakve organizacije uključuju sindikate, nevladine organizacije, strukovna udruženja, političke stranke, organizacije mladih, neformalne mreže itd.
Lokalni preduzetnici i njihova udruženja predstavljaju osovinu lokalnog privrednog razvoja. Stoga je njihove stavove potrebno prepoznati i uzeti u obzir u pripremi i sprovođenju lokalne strategije razvoja.

Koji su modaliteti u saradnji izmedju Srbije i USA?

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja za nas predstavlja jedan od najvažnijih modaliteta saradnje, koji ima za cilj da podrži dugoročni ekonomski i društveni razvoj lokalnih zajednica u Srbiji. U potpunosti podržavamo osnovne aktivnosti ovog projekta koje su usmerene na velike infrastrukturne i druge razvojne projekte od kojih će koristi imati opština kroz poboljšanje upravljanja finansijama i imovinom, zatim direktnije učešće građana u poslovima lokalne samouprave, unapređenje poslovne klime, kao i jačanje konkurentnosti mladih na tržištu rada.
Smatramo da Kragujevac treba da nađe svoje mesto u USAID-ovom strateškom planu za Srbiju koji obuhvata period 2011-2015. godine sa opštim strateškim ciljem da podrži Srbiju u njenoj viziji da bude demokratska, prosperitetna i integrisana u Evro-Atlantske institucije. 
Poboljšanje lokalnog ekonomskog razvoja je važan cilj koji može biti podržan,kako razvijanjem međuopštinske saradnje, tako i sa partnerstvom sa civilnim i privatnim sektorom , a što sve treba da poboljša ambijent za lokalni biznis i privuče investicije.