BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Suđenje Šešelju, dan prvi

Suđenje Šešelju, dan prvi
07.11.2007. god.

Višečasovnim davanjem uvodne reči tužioca u sredu je u Haškom tribunalu počelo suđenju lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, na koje je čekao četiri i po godine u pritvoru tog suda, kome se dobrovoljno predao februara 2003. godine.

Tužilac Kristina Dal izjavila je u uvodnoj reči da se Šešelj, koji je optužen za ratne zločine nad nesrbima u BiH i Hrvatskoj i za progon hrvatskog stanovništva iz dela Vojvodine od 1991-1995, zajedno sa vodećim strukturama moći, zalagao za stvaranje "velike Srbije".

"Zajedno sa drugima, Šešelj je imao za cilj trajno proterivanje nesrpskog stanovništva sa teritorija koje je smatrao srpskim", naglasila je ona, ukazujući da se Šešelj zalagao za "veliku Srbiju" sa zapadnom granicom duž linije Virovitica-Karlovac-Karlobag.

Dalova je rekla da će Tužilaštvo dokazati da su Šešeljeve akcije i dela bili proračunati i da su njegovi govori podstrekivali na zločine nad nesrpskim stanovništvom kao i da su bili značajan deo njegovog doprinosa radu političkih i vojnih vođa da prisilno isteraju nesrpsko stanovništvo iz njihovih kuća.

Na Šešeljeve tvrdnje da je optužen za novo krivično delo - govor mržnje - Dalova je rekla da "na žalost, govor mržnje i ratna propaganda nisu ništa novo, Šešelj se služio proverenim tehnikama da zatruje umove svojih sledbenika".Ona je istakla da je Šešelj u govorima mržnje koristio više tehnika - "upućivao je pretnje, trgovao ranama iz prošlosti, veličao svoju grupu i omalovažavao sve koje nisu njoj pripadali".

Prema njenim rečima, Šešelj je svojim govorima "demonizovao i dehumanizovao Hrvate i muslimane". "Propovedao je ratnu, brutalnu ideologiju koja je organizovala široko stanovništvo da vrši nasilje i istrebljuje svoje bližnje", kazala je tužiteljka.

On je iznela da je Šešelj sa svojim saradnicima organizovao i finansirao dobrovoljce, koji su koristile ime "četnici" ili "šešeljevci", i koji su sa drugim srpskim dobrovoljcima i vojnicima činili zločine radi "oslobađanja srpskih teritorija".

Šešeljeve dobrovoljce je obučavala i snabdevala opremom JNA i ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, konstatovala je Dalova. Ona je navela da je Šešelj često obilazio liniju fronta i da je mogao da vidi i u Hrvatskoj i u BiH kakva razaranja čine njegovi dobrovoljci kao i da je znao za zločine širokih razmera, ali je i dalje insistirao na svom cilju - homogenoj, "velikoj Srbiji".

Dal je kazala da je Šešelj mnoge dobrovoljce i njihove komandante unapredio tokom 1992. i 1993. godine, posle izvršenih zločina u Hrvatskoj i BiH, a jedan od njih je bio Milan Lančužanin-Kameni, koji je komandovao dobrovoljcima u Vukovaru 1991. godine, kada je Vukovar pao u ruke srpskih snaga.

Ona je rekla da je Kameni, koga je Šešelj unapredio u čin vojvode 1993. za zasluge na ratištu, osuđen nedavno u Beogradu na 20 godina zatvora za počinjene zločine na Ovčari.

Iako cilj - stvaranje "velike Srbije" nije ostvaren, ostvareno je etničko čišćenja, naglasila je Dal.
Ona je rekla da će tužilaštvo da izvede dokaze o Šešeljevim huškačkim govorima posle kojih su počinjeni zločini u delovima Hrvatske i BiH.

Dal je rekla da će Tužilaštvo da dokaže da je Šešelj odgovoran, jer je učesnik udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio uklanjanje Hrvata, muslimana i drugog nesrpskog stanovništva iz velikih delova Hrvatske i BiH, za šta je bila nužna upotreba sila i sprovođenje zločina.

"Deportacija i prisilno premeštanje su bili deo cilja udruženog zločinačkog poduhvata, a ubistvo, mučenje, premlaćivanja, seksualna zlostavljanja i zatvaranja su bila predvidiva dela. Ta krivična dela prihvatili su učesnici udruženog zločinačkog poduhvata", istakla je tužilac Dal.

Prema Dalovoj, cilj udruženog zločinačkog poduhvata stalno je bio isti, ali su se načini sprovođenja tog cilja menjali.

Dalova je navela Šešeljeve reči iz jednog intervjua, gde je rekao da nema grižu savesti zbog stradanja hrvatskih civila, jer veliki broj Srba pati u ratu i preživljava teške stvari, i da on jedino brine za pripadnike svog naroda."Šešelj nema saosećanja", zaključila je na kraju četvoročasovne uvodne reči tužiteljka Dal.

Lider radikala dobrovoljno je otišao u Hag 24. februara 2003. godine, ubrzo po obelodanjivanju optužnice. Šešelj je najavio da će na suđenju osporiti koncept "zajedničkog zločinačkog poduhvata" i govora mržnje kao krivičnog dela, na kojim je zasnovana optužnica protiv njega. Šešelj, koji se sam brani, u četvrtak će na suđenju, umesto uvodne reči, dati izjavu optuženog. Prvi svedok optužbe biće izveden 11. decembra.

Agencije: Suđenje Šešelju poslednje o ulozi Srbije

Suđenje lideru najveće opozicione partije u Srbiji Vojislavu Šešelju, koje je počelo pred Haškim tribunalom, jedna je od poslednjih preostalih prilika za sud da "označi srpske lidere odgovornim za zločine pokrenute raspadom bivše Jugoslavije pocetkom 1990-ih", ocenjuju danas strane agencije.

Nazivajući ga "liderom srpskih ultranacionalista", agencija AP piše da su tužioci na početku suđenja rekli da je Šešelj podsticao nacionalnizam na Balkanu koji je ostavio stotine hiljada nesrba raseljenih ili mrtvih.

AP ukazuje da je Šešelj jedna od najviših političkih ličnosti u prtvoru Haškog tribunala i ocenjuje da "suđenje njemu predstavlja jednu od poslednjih preostalih prilika da sud oznaci srpske lidere odgovornim za zločine pokrenute raspadom bivše Jugoslavije pocetkom 1990-ih".

Agencija podseća da je Šešelj nekada bio blizak saradnik Slobodana Miloševića i citira tužioca Kristinu Dal da su njegovi "ekstremno nacionalistički govori gurali Srbe na ubistva, torturu i zločine dok su nastojali da stvore "Veliku Srbiju", etnički čisteći delove Bosne i Hrvatske.

"Šešelj, obučen u tamno odelo i sa velikom aktovkom, sedeo je u sudnici u kojoj je bio i pokojni Slobodan Milošević, koji je preminuo u ćeliji pritvorske jedinice Haškog tribuinala u martu 2006", prenosi Rojters.

Pošto je Miloševićeva smrt označila kraj suđenja njemu, bez izricanja presude, suđenje Šešelju pruža tužiocima novu šansu da pokažu ulogu Srbije u ratovima koji su pocepali bivšu Jugoslaviju pocetkom 1990-ih, ocenjuje Rojters.

I Frans pres ukazuje da se radi o jedinom preostalom procesu koji istražuje ulogu Srbije u sukobima u bivšoj Jugoslaviji.

"Šešelj je prekidao predsudske procedure vređajući sudije i odbijajući da sarađuje sa advokatima odbrane koje mu je nametnuo sud i koje naziva špijunima. Suđenje je trebalo da počne krajem prošle godine, ali je Šešelj počeo štrajk glađu koji je trajao 28 dana jer mu je sud nametnuo advokate kako bi ubrzao suđenje i na kraju je dobio pravo da se brani sam", podseća Rojters.

U Beogradu, SRS je okačila Šešeljeve postere na kojima piše "Suđenje počinje - kraj Haškoj tiraniji".



  • Izvor
  • Beta
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »