BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ode azbuka – ode jezik ...

Ode azbuka – ode jezik ...
27.12.2011. god.
Podsetio bih vas na četvrti član ustava Srbskog lekarskog društva, osnovanog 1872. godine – da ne bi bilo zabune, osnovala su ga po narodnosnom ključu: 4 Srbina, 3 Čeha, 3 Nemca, 2 Poljaka, 1 Hrvat, 1 Slovak i 1 Grk – a koji se tiče očuvanja srbskog jezika.

Podsetio bih vas na četvrti član ustava Srbskog lekarskog društva, osnovanog 1872. godine – da ne bi bilo zabune, osnovala su ga po narodnosnom ključu: 4 Srbina, 3 Čeha, 3 Nemca, 2 Poljaka, 1 Hrvat, 1 Slovak i 1 Grk – a koji se tiče očuvanja srbskog jezika. Pisan je u doba pobede Pasterove nauke, i snažnog, do tad neslućenog, uspona medicine, u doba, bezmalo svakodnevnog, uvođenja novih reči. To je doba u kome je srbski jezik s lakoćom odoleo pomenutoj navali. Doba dr Milana Jovanovića – Batuta, dr Jovana Danića, da ne nabrajam, a potom doba dr Koste Todorovića, dr Aleksandra Kostića, u čijim stručnim i naučnim radovima, ili u udžbenicima za studente, nećete naći ni jednu tuđicu, a ako je i nađete, njeno značenje biće vam podrobno objašnjeno. Podsećam da je prof. dr Sigmund Frojd u to isto doba dobio nagradu Geteovog instituta za unapređenje nemačkog jezika.
 
Srbski jezik je tada bio dovoljno bogat, raznolik, precizan u svom označavanju, te je stajao rame uz rame s najpoznatijim evropskim jezicima. Danas, nažalost, imamo drugu sliku. Evo, i na ovom skupu. Odlični radovi i sa naučne i sa stručne tačke gledišta, prepuni su svakojakih neobjašnjenih tuđih reči.
Ali to nije najveće zlo. Ima i gore.
 
Osnivajući Srbsko lekarsko društvo naši velikani nisu mogli ni da naslute da će za ovo naše savremeno doba četvrti član ustava ispasti nedorečen. Trebalo je da pored očuvanja jezika dodaju i – pisma; obavezu očuvanja naše azbuke, srpske ćirilice. Nisu to tada mogli znati, ne krivimo ih. Tada su se knjige, časopisi i novine na srbskom jeziku štampali ćirilicom, i to ne samo na prostoru Srbije, nego i u tada susednoj Austrougarskoj. Ono što je izlazilo na hrvatskom jeziku štampalo se gajevicom, zapravo abecedom, ili kako je mi uporno nazivamo – latinicom. Odmah posle Vidovdana 1914. godine, na čitavoj teritoriji pomenute carevine zabranjeno je štampanje knjiga, časopisa i novina ćirilicom. Počeo je pogrom Srba austrougarskih državljana, uz pogrom i ćirilice. Tokom austrougarske okupacije (1915-1918) ćirilica je izbačena iz zvanične upotrebe i na čitavoj teritoriji okupirane Kraljevine Srbije. Pisma koje su porodice, posredstvom Crvenog krsta, pisale svojima što u zarobljeničkim logorima, što u logorima za internirce, morala su biti adresovane na gajevici, inače su bacana u koš. 
 
Potrajalo bi da dalje pričamo i o toj krvavoj istoriji. Ali, osvrnimo se. Nemojmo dalje od ovog skupa... Samo jedan jedini rad, i to studentski, ukrašen je na svojim slajdovima ćiriličnim tekstom. Jedan jedini. U Studenici, centru, izvoru, kako kažemo – srpske duhovnosti.
 
Pre koju godinu, kada je osnivan stručni časopis „Medicus“, a doc. dr Ljiljana Vujotić postala glavni i odgovorni urednik, obratila mi se pitanjem da li bih postao jedan od saradnika. Moj odgovor je bio odrečan: ne, dok ga štampate gajevicom. (Jer, ako sam morao da i to podnosim, zarad tričave karijere univerzitetskog profesora, ne moram više.) A, ako Vam moj stav nije jasan, nastavio sam, pitajte – Brisel. Doc dr Ljuljana Vujotić je rođeni borac. Svojevremeno je bila pomoćnik Ministra zdravlja, ali je podnela ostavku i prešla u gerilu. Moje reči prenela je vlasniku tog nevelikog ali „luksuznog“ časopisa. Vlasnik, po narodnosti Čeh, odmah je u Briselu pronašao rečeni institut.
 
Tačno je, rekoše mu telefonskom razgovoru, sve ono što se bilo gde, pa i u nekadašnjoj Srbiji Slobodiji, štampa gajevicom, svrstavamo u hrvatsku kulturnu baštinu, a što je štampano ćirilicom u srpsku. Ali, zavapio je vlasnik „Medicus“-a, mi smo već štampali prvi broj časopisa gajevicom. Šta ćemo sad!? Evo, šta ćete, glasio je odgovor, neka u sledećem broju na prvoj strani piše da se vaš list štampa na oba pisma, na ćirilici i na latinici, a onda u istom broju objavite i jedan ćirilićni tekst. Tek tada ćemo vas svrstati u srpsku kulturnu bašinu.
Vlasniku „Medicus“- a, pao je kamen sa srca. No, sem mojih relativno čestih tekstova u tom časopisu, samo su još dva autora zahtevala da se njihovi radovi štampaju ćirilicom. Svi ostali tekstovi su i dalje latinični.
 
Stručni medicinski časopis „Medici. Com“ koji izlazi u Republici Srbskoj, na isto tako izvanrednom papiru, štampa se gajevicom... I – kraja nema.
Zvali satanu pa – dozvali. Ode azbuka...ode i srbski jezik. Nesta narod. Satreše ga.
 
(Izgovoreno 14. juna 2009. na 13. Studeničkoj akademiji, posvećenoj Napretku u imunoterapiji tumora. Kasnije je, međutim, konstatovano da je to bila 14. Stud. akademija. Štampano u Medici.com. Br. 40; 2010, str.99. A zatim u Studeničkom zborniku, zborniku radova sa skupa 800 godina srpske medicine; Infinitas&Srbsko lekarsko društvo, Beograd, 2011. str.235 – 236. Takođe na sajtu: Istorija medicine, ili www.rastko.net/medicina. )  
 
 https://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/662/category/ocirilici


  • Izvor
  • SRBsko nacionalno udruženje Ćirilica
  • - Brana Dimitrijević


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »