Pljos biser na Volgi

Radiostanica Glas Rusije nastavlja ciklus programa, posvećenih starim ruskim gradovima, centrima međnarodnog turizma. Danas ćemo posetiti mali grad na Volgi Pljos.

On se nalazi u Ivanovskoj oblasti. Zapravo je to gradić sa svega 3 hiljade stanovnika. To je pravi stari ruski grad, koji je protekle godine proslavio svoju 600. godišnjicu. Osnovao ga je knez Vasilije, sin velikog moskovskog kneza Dmitrija. Nekada je Pljos imao  tvrđavu, ali ta drvena tvrđava nije sačuvana. Grad su srušili Mongolo-Tatari i poljski interventi. U 17. veku Pljos se razvijao  kao trgovinski centar, a u 19. veku je potpuno degradirao. To je bio manji provincijski gradić sa  velikim brojem crkva i jednospratnih trgovačkih kuća. Pljos je doživeo neočekivani preporod zahvaljujući dolasku ruskog pejzažiste Isaka Levitana, - ističe direktor Pljoskog muzeja-zabrana  Ala Čajanova.

Grad ima bogatu istoriju, interesantnu sudbinu, povezanu sa stvaralaštvom Levitana, zahvaljujući kojem je on u toku 20. veka postao poznat. Ono što ga je oduševilo vidi se i danas.

Krajem 19. veka on je postao Meka za slikare i odmor ruskih intelektualaca. Osnovne znamenitosti grada su nežna ruska priroda, divni pejzaži i široka lepotica Volga.

Sa visine Sabornog brda, gde je nekada bila tvrđava, vide se krivina reke i male crkve. Sve do sada  stanovnici grada i gosti vole da šetaju drvoredima Sabornog trga. U Pljosu ima 6 aktivnih crkava i dva veoma interesantna muzeja: kuća-muzej Levitana i jedini  u Rusiji muzej pejzaža.

U Pljosu je Levitan naslikao skoro 200 slika i studija, koje su ukrasi Tretjakovske galerije u Moskvi  Ruskog Muzeja u Peterburgu.  Blizu muzeja pejzaža se nalazi zanimljiva skulpturalna kompozicija Devojka koja letuje u letnjikovcu. U senci drveta na klupi sedi devojka u letnjoj halini i šeširčiću. Ona gleda stalak sa  volškim pejzažem. Neki tvrde da je to Sofja Kuvšinikova, koju je voleo Levitan, a koja je tobože prototip junakinje Čehovljeve priče Vilin konjic.  U njemu  je reč o romansi sa talentovanim  pejzažistom koji se dosađuje. Zaboravivši na muža, ona s nim odlazi brodom i živi u selu na Volgi. Finale te priče je dramatičan. Kažu da je Levitan hteo da izazove Čehova na dvoboj zbog te priče. Međutim, uspeli su da se pomire.  Kip je postao zbirni lik, - kaže kustos Pljoskog muzeja-zabrana Irina Sorokina.

U Pljosu i kustosi, i gosti smatramo da je taj kip simbol devojke koja letuje u letnjikovcu u 19. veku. To je devojka koja je sela na klupu da bi uživala u lepoti volškog gradića. Ko želi može da se s njom slika.

Pljoski pejzaži i danas su izvor nadahnuća za mlade i zrele slikare koji dolaze ovamo i duže ostaju da rade, - ističe Irina Sorokina.

Već u toku 10 godina postoji projekat Zeleni šum – međuregionalna  izložba savremenog pejzažnog slikarstva. U okviru tog projekta imali smo rusko-francusko slikanje u prirodi. Pozvali smo francuske slikare, oni su radili u Pljosu. Iduće godine će  biti održano rusko-italijansko slikanje u prirodi. To je dobro jer posle održavanja  tih akcija umetnici poklanjaju svoja dela Pljoskom muzeju-zabranu. Popunjavamo tako svoje kolekcije.

Danas se turistička infrastruktura Pljosa razvija ne na štetu istorijskog izgleda grada. Nastaju novi privatni muzeji i hoteli. Prima goste hotel Volga-Volga. Ovde turistima predlažu savremeni komfor među  privlačnim starinama. Gosti naročito vole gostinjsku sobu sa kaminom u starom trgovačkom stilu, sa kaljevim pločicama. Šta može da bude prijatnije od šolje mirisavog čaja ili čaše vrućeg glintvejna kod prave vatre? Naročito kada cene prijatno iznenađuju.