Kraj Osame – kraj terora?

Osama je uradio svoje, može da ode. Likvidacija teroriste broj jedan bila je jedan od najglasnijih događaja minule godine. U okolnostima likvidacije bin Ladena mnogo je toga nejasnog: zvanična verzija protivreči svedočenju učesnika operacije u pakistanskom Abotabadu. Očilgedni rezultati „operacije veka“ za sada su sledeći: skok rejtinga američkog predsednika Baraka Obame i faktički raskid odnosa Vašingtona i Islamabada.

Neptunovo koplje, kako je Cija nazvala poslednju tajnu operaciju, pogodilo je Osamu bin Ladena u predgrađu pakistanske prestonice Islambada na proleće 2011. godine. 2. maja dva američka helikoptera Black Hawk nevidljiva za radare prešla su pakistansku granicu. Sletevši pored vile u elitnom naselju Abotabad, isrkacli su odred „tuljana“, za vreme juriša lider Al-Kaide bio je ubijen. Telo su poslali u bazu u avganistanski Dželalabad, gde su ga fotografisali i prevezli u bazu u Babgramu. Zatim je američki avion sa telom bin Ladena bez dozvole presekao vazdušni prostor Pakistana i iskrcao se na palubi broda Karl Vinson. Tamo su leš oprali, stavili u vreću i bacili u more.

Sve izloženo je zvanična verzija događaja. Sumnje povodom njene istinitosti počele su da se iznose čim se pojavila prva informacija o operaciji. Nekome su izgledali sumnjivo snimci mrtvog bin Ladena, druge je čudila ishitrenost kojom su se vojnici oslobodili tela. Posebno su se usijale strasti pošto su u verziju vlasti stupili u spor i sami učesnici operacije. „Tuljani“ su drugačije predstavili neke tahničke detalje operacije. Ali glavni šok za njih je izazvala činjenica da je Barak Obama odmah objavio svetu da je poginuo bin Laden. To je, po rečima specijalaca, učinilo beskorisnim veći deo zaplenjenih informacija. Pa i uloga predsednika u toj priči bila je vrlo naduvana. Bukvalno 20 minuta pre početka juriša Obama je igrao golf. I tek kasnije se vratio u Belu kuću, odakle su čitav svet obišle fotografije predsednika koji napeto posmatra događaje. Po verziji „tuljana“ Obama se do poslednjeg trenutka distancirao od dešavanja u Pakistanu, da bi u slučaju da nešto krene naopako ostao po strani.

Mnoge analitičare navode na razmišljanje ne toliko okolnosti operacije Neptunovo koplje, koliko sama figura bin Ladena. Najverovatnije terorista broj jedan vodio je samostalnu igru, što mu nije smetalo da ima podršku SAD, samtra ruski politikolog Vilen Ivanov.

Čitava priča u onom obliku u kojem je bila predstavljena javnom mnjenju zahteva ozbiljniju i svestraniju analizu. Jasno je da dok je bin Laden u izvesnoj meri bio potreban Vašingtonu, on postojao – u svakom slučaju o njemu su pisali, govorili. A kada je ovaj projekat bio iscrpljen, ubili su ga.

Osama bin Laden imao je odnose sa delom američkog establišmenta. Sa velikom verovatnoćom Vašington je znao gde se nalazi terorista broj jedan i odabrao je povoljno vreme za likvidaciju, ističe direktor Instituta za političku ekspertizu Jevgenij Minčenko.

Zaista, teško je poverovati da su specijalne službe propustile najtraženijeg svetskog teroristu koji je bar nekoliko godina živeo na pola sata vožnje od njihovog štaba. A ako je Islamabad znao, verovatno je otkrio informaciju savezniku – Vašingtonu. Mada može biti i drugih varijanti – sudeći po nusefektu koji je proizvela operacija u Abotabadu. Pakistanske vlasti su se uvredile na to što ih SAD nisu upoznale sa dejstvima na teritoriji suverene zemlje. Ulje na vatru je dodao incident 26. novembra kada su američki helikopteri gađali pakistansko stražarsko mesto. Islamabad je zatražio da trupe SAD hitno oslobode vojnu vazdušnu bazu Šamsi. I sada Vašington ima problem: kako da snabdeva svoje trupe u Avganistanu, i kako da ih na kraju krajeva povuče odatle?

Analitičari ističu: položaj Avganistana je takav da Amerika mora da zavisi od drugih zemalja. To je ili Pakistan, ili Rusija i zemlje Centralne Azije. I Rusija, za razliku od Pakistana, ne krije teroriste koji ubijaju Amerikance na bojnom polju.