Evro: užasni kraj ili beskrajni užas

Evro je uspeo da preživi 2011. godinu. Ipak problemi nisu rešeni: konkretne mere za spas jedinstvene evropske valute nisu objavljene i čitav niz uglednih eksperta uveren je da su dani evru odbrojani.

Tokom 2011. godine evropski političari su usiljeno pokušavali da spasu evro i sopstvenu ekonomiju. Ipak, mnogi eksperti sve češće su govorili o tome da su ovi pokušaji u najboljem slučaju imali polovični karakter: konkretni koraci nisu bili učinjeni. Glavni rezultat godine je to što suproblem evra makar počeli da razmatraju, smatra analitičar Aleksadnar Jakovljev.

Još jedno dostignuće godine je postalo konačno jasno: aktuelna kriza je bila postavljena u temelje stvaranja zone evra. Mnogi eksperti su presudili evru još pre njegove pojave.

Može se reći da je EU težila da izgradi političku konstrukciju na ekonomskoj močvari. Još jedan od uzroka aktualnih problema je nepoštovanje dogovora, dodaje glavni ekonomista BNP Paribas Julija Cepljajeva.

Kada je zona evra dobila jedinstvenu Centralnu banku sa koordinirajućom politikom za čitav region, svaka vlada je imala Ministarstvo finansija. U mnogim zemljama pojavili su se ozbiljni stimulansi da finansiraju svoje probleme i pokrivaju svoj budžetski deficit pomalo na račun suseda. Takva politika je dovela do uvećanja dugova u zoni evra, a mehanizama koji bi držali u okviru usvojenih sporazuma nije bilo. Na kraju je u mnogim evropskim zemljama državni dug premašio 100% od unutrašnjeg bruto proizvoda. Mada je kriterijum bio jasan – 60% unutrašnjeg bruto proizvoda.

Sve to je dovelo u celini do čitavog klupka problema, dodaje ekspert.

Dužnička kriza u kratkoročnoj perspektivi je kada nema novca i teško se refinansiraju postojeći dugovi. Dužnička kriza u dugoročnoj perspektivi je kada treba znati da li će biti dovoljno novca u slučaju pojave novih dužnika. Treći problem se sastoji u tome kako da se promeni sistem tako da se ne pojave takve situacije.

Upravo smena modela može da postane jedino rešenje datog zadatka, insistira ruski stručnjak za stratešku analizu Igor Nikolajev.

Na kraju su eksperti već pripremili tri prognoze. Najoptimističniju iznosi Julija Cepljajeva.

Treba ići putem dalje integracije, uvoditi zajedničko evropsko ministarstvo finansija, koncentrisati u jednim rukama budžetsku politiku. Treba potpisati novi sporazum u zoni evra, zato što postojeći sporazum takav nadnacionalni organ ne predviđa.

Lečenje će zahtevati dodatne mere, ali zona evra će biti obnovljena i izdržaće, uveren je Aleksandar Jakovljev.

Ne isključujem da ćemo videti izlazak niza zemalja iz zone evra, a posle toga niz bankrotstava u redovima evropskih zemalja van zone evra. Moguće da će to biti neka katarza za evro. Ali ne očekujem nestanak evra.

Zona evra se nije naučila da živi zajedno i mere koje se sada predlažu teško da će svima odgovarati, konstatuje Igor Nikolajev.

Raspon zone evra postaje sve realističniji. Za sada ekonomija evropskih zemalja nije spremna za integraciju. Problem se sastoji u tome što čim vi stvorite takvu zonu, zajedno sa nekim prednostima pojaviće se i nedostaci. Sada pokušavaju da psotignu veću koordinaciju, govore o stvaranju jedinstvene ekonomske vlade. Nedostatak je u tome što u tom slučaju, kada centar uzima dodatna ovlašćenja, smanjuje se odgovornost onih zemalja koje su primorane da dele ova ovlašćenja.

Odgovornost je ono što tako ne žele da preuzimaju na sebe evropski političari. Oni su čitavu godinu raspravljali o neophodnosti donošenja strogih mera za spas, i oni su učinili sve kako bi ove mere ostale u projektima. Istovremeno, protekla godina je naučila sve na to da se prognoze o padu evra pojavljuju sa osetnom redovnošću. I sa osetnom redovnošću se ne opravdavaju. Za sada.