BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Da li je Brejvik šizofreničar ili čovek ideje?

Da li je Brejvik šizofreničar ili čovek ideje?
23.12.2011. god.

22. jula 2011. godine Anders Brejvik, koji potiče iz porodice norveškog diplomate Jensa Brejvika, počinio je najveći teroristički akt u istoriji Norveške. Tragičan rezultat je 77 poginulih i skoro 100 ranjenih. Zločin je potresao Evropu i svet. On je primorao ljude da se ponovo zamisle nad politikom multikulturalizma – mirne koegzistencije različitih kultura u jednoj zemlji – čiji su krah nekoliko meseci pre terorističkog akta konstatovali vodeći evropski političari.

Brejvik je temeljno pripremio zločin. Prvi akt čudovišne drame predstavljalo je miniranje minibusa pored kompleksa vladinih zgrada u centru Osla. Zatim se zločinac uputio na ostrvo Utoja u omladinski kamp vladajuće Norveške radničke partije. Tamo je izdajući se za agenta specijalnih službi Brejvik okupio ljude na odmoru navodno radi obavljanja obuke iz bezbednosti i ravnomerno ih je streljao sat i po vremena. Jedinici milicije koja je došla na poziva za uzbunu predao se bez pružanja otpora.

Ovaj događaj je šokirao malu i mirnu Norvešku. Osim toga, uoči terorističkog akta Brejvik je na internetu objavio manifest u kojem je žestokoj kritici podvrgavao politiku multikulturalizma, kao i „grehove“ savremenog društva: emancipaciju i homoseksualizam.

To što se tragedija dogodila u Norveškoj gde je angažovanje predstavnika drugih nacija zvanična politika, ni iz daleka nije slučajno, smatra stručnjak u oblasti bezbednosti Dmitrij Danilov.

U Evropi se odavno razmatra problem koji nije povezan prosto s terorizmom, već i s određenom radikalizacijom i konfliktima između društva i vlasti. Ma koliko da govorimo o tome da li je fenomen Brejvika povezan s njegovim ličnim psihološkim osobinama ili, na primer, pogromi u Londonu s političkim motivima, problem svejedno postoji. Zato se u Evropi danas ozbiljno razmatraju pitanja unutrašnje bezbednosti. Ne radi se samo o tome da se prosto traže mere za suprotstavljanje sličnim pojavama, već da se zaključi socijalni sporazum između društva i vlasti.

Međutim, dok su političari govorili o formiranju nove socijalne ravnoteže Brejvik je skrupulozno proučavao situaciju u Evropi u kojoj se muslimansko stanovništvo povećava iz godine u godinu. Međutim, smatrao je da je previše jednostavan i „neefikasan“ put da izabere za svoju metu obične imigrante, tim pre što se on vrlo teško može nazvati jarosnim islamofobom i rasistom. Prosto, Brejvik je smatrao da svaka civilizacija treba da postoji zasebno. Upravo zbog toga je naneo udarac po levim vladajućim snagama u zemlji, za koje je ozloglašeni multikulturalizam jedan od osnovnih političkih principa. Upravo njih je on okrivio za nadolazeći „zalazak Evrope“, u kojoj će po njegovim računicama za 70 godina 6 od 10 stanovnika biti muslimani.

Brejvik je akumulirao činjenicu da određeni deo Evropljana ne prihvata ljude druge religije i kulture, naglasio je stručnjak Instituta za Evropu Vladislav Belov.

Norveška je zemlja na čijem primeru se mogu razmatrati opasnosti povezane s nacionalizmom i s levičarskim radikalizmom. Sam Brejvik nije predstavnik celovitog pokreta. On je usamljenik. Međutim, ovakvih usamljenika može biti mnogo. Zato su glavne lekcije za vlade i građane da nastave za traganjem puteva integracije u evropsku zajednicu predstavnika drugih nacija i instrumentima za koegzistencijom različitih religija u Evropi uz dominantnu ulogu judeo-hrišćanske religije i kulture.

Nakon mnogobrojnih ekspertiza norveška medicina je proglasila Andersa Brejvika psihički nenormalnim. To znači da mu ne preti sud i zatvorska kazna. Mnogi stručnjaci ovu odluku smatraju političkom. Glavni zadatak je da se ne dozvoli zvanično suđenje o ovom predmetu u toku kojeg Brejvik može još jednom da izloži svoju poziciju i razloge koji su ga naveli na zločin. Jer tada mnogi nacionalistički raspoloženi Evropljani mogu od njega da načine svoju „ikonu“, idejnog borca s poplavom stranaca. I ne samo to, Brejvik može steći sledbenike. Plodno tle u Evropi za to je odavno spremno.



  • Izvor
  • Golos Rossii, foto: EPA/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »