Kosovo je test za sve hrišćanske narode

 

Mitropolit Amfilohije je, nakon poziva prote Dobrivoja, održao predavanje o značaju i značenju Kosova i Metohije i Kosovskog zaveta za naš narod i događajima koji su bili neposredni povod za pisanje i objavljivanje novih knjiga o Kosovu i Metohiji, a to je strašno stradanje srbskog pravoslavnog naroda na tim prostorima 1999. i 2000. godine.

 

Ukazao je, najpre, na svečovečanski smisao Kosova i Metohije, koje je, kako je rekao, izvor, duša naše duše, zenica i srce našeg naroda. Kosovo je, rekao je on, kako glasi naslov jedne od knjiga – glava Lazareva, dakle golgota i žrtva, koja je zapravo otkrivanje, javljanje i svedočenje Hristove Golgote u jednom konkretnom zemaljskom narodu.

 

Potom je Mitropolit ukazao na sličnost, svakako namernu, opisa Lazareve večere pred Kosovski boj iz narodne pesme sa opisom biblijske Tajne večere: zajednički obed, prisustvo izdajnika, molitva Hristova u Getsimanskom vrtu i Lazarevo razmišljanje pre nego što će se opredeliti za „Nebesko carstvo“.

 

Mitropolit smatra da je Kosovo vododelnica svetova i kultura, gde se i danas sukobljavaju: zlo i dobro, Bog i satana, ljubav i mržnja, čovečnost i nečovečnost, nasilje i sloboda i da se na njemu ne proverava i ne dokazuje samo srbski narod već sveukupno savremeno Hrišćanstvo. Svi narodi se pred Kosovom svrstavaju u dva tabora: u tabor kneza Lazara, koji polaže svoj život i žrtvuje se za bližnje svoje i tabor turskog cara Murata, nasilnika i tiranina, koji stvara svoje zemaljsko antibožno carstvo.

 

Mitropolit je rekao da je 1999. godine na Kosovu i Metohiji imao duboki osećaj da se zbilja svi narodi zemaljski svrstavaju u ta dva tabora. Nažalost, Evropa i Amerika su, po njegovom mišljenju, pali i padaju na ispitu pred Kosovom, svrstavajući se na stranu nasilnika. Podsetio je i na to da su, ubrzo posle bombardovanja Srbije i Crne Gore i otimanja Kosova i Metohije, usledili napadi na Avganistan, Irak, Libiju i druge zemlje.

 

Kako smo se na Kosovu, po Mitropolitovim rečima, konačno opredelili za Hrista, učeći se od Sv. Kirila i Metodija, Sv. Save, a potom i od velikomučenika kneza Lazara, konačno smo se opredelili za večnost i za besmrtnost, jer sve što je Hristovo, postaje besmrtno, te da od tada Kosovo više nije pitanje geografije nego pitanje duše.

 

Tragedija evroameričke civilizacije je da se ona, rešavajući pitanje Kosova na ovaj način, zapravo odriče Hrista Bogočoveka, što znači da se desio neki tektonski poremećaj u evropskom i američkom Hrišćanstvu, koje se na takav način ponaša prema Golgoti, prema raspeću pravoslavnog hrišćanskog srbskog naroda, rekao je on. Ponovio je reči pokojnog uglednog generala Galoa, prijatelja velikog De Gola i velikog prijatelja srbskog naroda, Francuza i Hrišćanina, koji je, budući svestan šta se dešava na Kosovu, na jednom prijemu u Parizu, gde su se održavali pregovori o Kosovu i Metohiji 1998. godine, rekao blaženopočivšem Patrijarhu Pavlu,: „Vaša Svetosti, Vi se na Kosovu ne borite samo za dostojanstvo Vašeg srbskog naroda, već za dostojanstvo časne Francuske i svih evropskih naroda.“

 

Mitropolit je još izrazio svoje uverenje da je ova sadašnja okupacija jednaka a možda i gora od ranije nacifašističke.

 

U odgovoru na jedno pitanje, opisujući odnos našeg naroda, prema kosovo-metohijskim svetinjama, Mitropolit se setio i priče iz vremena dok je bio student i često boravio na Kosovu i Metohiju, naročito u Dečanima. Dok su tada neki od pravoslavnih sa cigaretom u ustima ulazili u dečansku crkvu kod Svetog kralja Stefana Dečanskog, mnogo Albanki je dovodilo svoju decu sa strahom i poštovanjem pred njegov ćivot da im se čitaju molitve.

 

Imajući u vidu, rekao je Mitropolit Amfilohije, broj svetinja na Kosovu i Metohiji, bilo je prirodno da antihristovske sile to nisu mogle trpeti, ali je tragično što su za sprovođenje nasilja iskoristile upravo bivše Hrišćane.

 

Kosovski zavet nije nešto što, rekao je Mitropolit, ne pripada Hrišćanstvu, već je u krvi sproveden i potvrđen Stari i Novi Zavet.