Izgled

 IZGLED
piše: Branko Dragaš
 
Boris Tadić je odgovorio na sve učestalije priče o njegovom lošem izgledu. Odgovorio je šeretski, pokušavajući da glumi mangupa, što je njegov veliki i nedostižan san. Odgovorio je u – množini! Pitaju nas, kaže predsednik države, zašto loše izgledamo. To nije tačno. Javnost nije pitala zašto političari loše izgledaju, ako je pod tim – mi – mislio na političare. Javnost je pitala – zašto predsednik države loše izgleda? Da Boris Tadić nije predsednik države, javnost ne bi ni interesovala kako on izgleda. Ali, pošto je Boris Tadić predsednik države i pošto svi vidimo, to se više ne može sakriti, da predsednik države iz dana u dan izgleda sve lošije, onda je sasvim prirodno i normalno da demokratsku javnost interesuje stanje zdravlja predsednika države.
 

Potpis predsednika Srbije 19. jula 2010. i 17. decembra 2011. godine.
Da li je predsednik Srbije konačno naučio ćirilicu?
 
Nesretni Boris Tadić, zaljubljen u sebe i svoju totalitarnu vlast, na svakom mestu krši Ustav, umišljen da je on pozvan da rešava sve probleme u državi, ponovo ne shvata da javnost mora da zna o zdravstvenom stanju njenog predsednika države. Zato je neshvatljiv njegov diletantizam kada pokušava da svoje zdravstveno stanje sakrije iza neumesnih doskočica, kojima se samo smeju poltroni iza njegovih leđa. Oni isti koji mu spremaju svileni gajtan u režiji velikog demagoga i apsolutiste Dragana Đilasa.
 
Javnost je zabrinuta za zdravstveno stanje predsednika iz dva razloga: ljudskog i državotvornog. Ljudski želimo da Boris Tadić bude zdrav i da ne izgleda kako izgleda, da se posveti sebi i svome lečenju i da napusti poziciju predsednika države, jer je pokazao da je potpuno nesposoban da vodi državu u ovom teškom vremenu, da ne zna šta predsednik treba da radi i da je učestvovao u potpunom uništavanju države i njenih institucija. Državotvorno, javnost mora da zna da li je predsednik zdrav ili nije, jer postoji velika opasnost, pošto jako loše izgleda iz dana u dan, da nije u stanju da upravlja državom sa 7,1 milion stanovnika, da ga bolest ometa u upravljanju državom, da gubi razum, da nije sposoban da donosi državničke odluke, da je pod sedativima, da je pod lekarskom kontrolom, da je pod kontrolom nekih drugih, koji su zlonamerni, i koji hoće da iskoriste njegovu bolest, što nije dobro ni za predsednika, ali nije dobro ni za državu i njene građane.
 
 
Zato je javnost zabrinuta. Boris Tadić to ništa ne razume. On nastavlja da se ponaša kao nedorasli balavac koji hoće da se dopadne javnosti. On lupeta gluposti i nastavlja da nas zamajava, potpuno nesvestan opasnosti u kojoj se nalazi on i država kojom totalitarno upravlja sa svojom dvorskom kamarilom. Pošto Borisa Tadića znam skoro dve decenije i znam da nema nikakve sposobnosti niti znanja da upravlja državom, njegov intelektualni kapacitet i radna sposobnost je jako mala uvek bila, služila je devedesetih nama iz opozicije za podsmeh, onda sam zabrinut za dalju sudbinu predsednika i države Srbije.
 

Zašto na vencima Srbije latinica? Koga Tadić predstavlja? Srbe ili Hrvate?
 
Njegova tvrdnja da radimo, kako kaže, od jutra do mraka spada u tu nezrelost i površnost Borisa Tadića kojom smo se toliko čudili i smejali. Njegovo obećanje javnosti da ćemo još lošije da izgledamo, tako je doslovno rekao, uz udvornički smeh iz pozadine, samo su dokaz moje tvrdnje da je Boris Tadić izgubio kontrolu nad razumom i da postaje opasan na mestu predsednika države. Ponavljanje da nismo bolesni, ponovo bežanje u množinu, i da ćemo iz dana u dan sve lošije i lošije, tako tvrdi, da izgledamo, spada u šizofrene izjave, kojima treba da se posvete psihijatri na klinici.

I u Narodnoj kancelariji predsednika Republike nisu znali ĆIRILICU 31. marta 2009. godine. Ako u 21. veku nisu bili tehnički opremljeni da čitaju ćirilicu, kad će onda biti? (https://ćirilica.bestfromserbia.com/Otvorena-pisma/100604_NSD/)

Građani Srbije, vi koji čitate ove redove, ne mogu ništa lepo da vam kažem za sledeću godinu, jer sam iskreno zabrinut za mentalno zdravlje našeg predsednika i zbog toga mu želim da što pre, bez daljeg oklevanja, raspiše vanredne parlamentarne izbore i odstupi sa mesta predsednika države, jer mu to mesto ne pripada. Potvrda da je ozbiljno bolestan je izjava na Glavnom odboru stranke – „JA odlučujem kada će biti izbori!“ Lek za ovakvo slepilo i ludilo je – izbori! Svuda i uvek isti recept – izbori! Izborima se leči bolesna vlast. Učestalim izborima društvo postaje sve zdravije. I zato se radujemo predstojećim izborima.
 
Svojevremeno sam predlagao da zemlje u tranziciji imaju svake godine, posle završnog računa, vanredne izbore, sve dok ne dobijemo vlast koja će biti uspešna, koja neće raditi kampanjski od jutra do mraka, već će znati da organizuje državu i vlast koja neće nikada imati ovakvog nesposobnog diletanta za predsednika države.
 
Beograd, 17.12.2011