Kupio za 800.000, prodaje za 257 miliona

U imovinu spadaju nepokretna imovina u opštini Ulcinj, koju čine zemljište, objekti za upotrebnu vodu, zgrade u industriji i rudarstvu, poslovne zgrade u privredi, elektroenergetski objekti i objekti gasovoda i kanali, tehnološka oprema građevinska mehanizacija, transportna sredstva i kancelarijska oprema.

Pravo da učestvuju na javnom nadmetanju imaju sve domaće i strane kompanije, kao i građani koji uplate depozit u iznosu od jedan odsto od početne cijene ili prilože garanciju poslovne banke, neopozivu i naplativu na prvi poziv.

Zainteresovani građani i kompanije ponude treba do dostave do 16. januara.

Predmet prodaje je cjelokupna imovina, koja se prodaje u viđenom stanju, bez prava na reklamaciju, a imovina će biti prodata ponuđaču koji ponudi najveću kupoprodajnu cijenu. Kupac je dužan da sa stečajnim upravnikom zaključi ugovor o kupoprodaji predmetne imovine u roku od 15 dana od donošenja odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača.

Akcionari ulcinjske Solane „Bajo Sekulić”, istog datuma, razmatraće odluku o zalaganju imovine kompanije ukoliko dođe do realizacije i odobravanja stranih kredita.

Vlada je nedavno Solani, koja je od 2005. godine, na zahtjev Veselina Barovića, u stečaju, oduzela koncesije za eksploataciju soli na ležištu Štrojska kneta. Vlada je u avgustu prihvatila predlog Ministarstva finansija da produži ugovor o koncesiji za eksploataciju soli i u novembru kontaktirala sa nadležnima u preduzeću u cilju zaključenja ugovora. Privredni sud je u aprilu odlučio da produži koncesije za ležište Štojska kneta, pravdajući takvu odluku time što bi eksploatacija soli, kao osnovna djelatnost preduzeća, mogla da namiri potraživanja povjerilaca. Koncesija je, ipak, oduzeta jer Barović nije ispunio plan reorganizacije, niti je isplatio povjerioce.

Barović je kupio akcijski udio u Solani za 800.000 eura, a potom je, uvodeći je u stečaj zbog duga od 13.000 eura i namjerno gubeći licencu, postao vlasnik 15 miliona kvadrata zemljišta uz obalu mora u zaleđu Velike plaže. Kad je preuzimao Solanu, cijena kvadrta je bila 30 centi, a nakon što je u prostornom planu preimenovana iz industrijske zone u građevinsku, cijena kvadrata je skočila na 100 eura.