Arapsko proleće dugačko godinu dana

Pre tačno godinu dana od akta javnog samospaljljivanja stanovnika Tunisa Mohameda Buazizija  u Severnoj Africi počelo je takozvano  arapsko proleće – niz revolucija, koje su vodile promeni režima u mnogim zemljama tog regiona, kao  i političkoj i ekonomskoj destabilizaciji. Stanovništvo Afričkog kontinenta oseća je sve do sada. U samom Tunisu prelazni period za formiranje novih organa vlasti je praćen beskrajnim štrajkovima i demonstracijama.

Beda i samovolja policije. Upravo je tako objasnio uzroke svog javnog samoubistva obični Tunižanin. Posledice njegovog očajnog postupka nisu bili obični. Ustvari je on prineo vatru buretu baruta nezadovoljstva miliona stanovnika Severne Afrike zbog uslova svog života. Protestne akcije u Tunisu, čije je žrtve postalo nekoliko desetina ljudi, naterale su predsednika Ben Alija da beži u Saudijsku Aarabiju. Stanovništvo susednih zemalja je videlo: vlast koja se nedavno činila nepokolebljivom, može da bude promenjena, neka i uz pomoć žrtava i potresa. Neredi su obuhvatili Egipat, Siriju, Bahrejn, Jemen, Libiju.

Jasminska revolucija u Tunisu je pokazala, kakve će biti tendencije razvoja država Severne Afrike i Bliskog Istoka, ako se u njima uspostavi demokratija zapadnog tipa, u intervjuu Glasu Rusije istakao je politikolog Rustem Vahitov.

Takva  demokratija u principu odražava volju većine. Međutmm, većina je na Arapskom Istoku ipak orijentisana proislamistički. Dolazak na vlast u Tunisu za sada umerene islamističke stranke An-Nahda je potvrdio zabrinutost mnogih politikologa. Zaključci nisu optimistički za one,  ko je pretvorio liberalno-demokratske vrednosti u svetu životinju. Ispalo je da u nekim regionima naše planete, kao što je Severna Afrika,  uspostavljanje svetovnih režima je moguće samo putem vojnih diktatura, koje su tamo ustvari i bile pre revolucija. Obaranje tih diktatura, koje bi mogle da se nazovu  prosvećene i prozapadne, vodiće tome  da će na vlast doći arapska ulica – nosilac islamističkih pogleda. Pred nama će  biti sasvim drugi arapski svet.

Pri tome, - smatra ekspert, - zemlje Zapada su učinile sve da bi u tom regionu poslednjih godina bilo nemirno. One su  aktivno prodirale u arapsku politiku. Da se setimo neopravdano surovu operaciju  snaga zapadne koalicije u Libiji. One to nastavljaju i danas, kao da zaboravivši da zapadne predstave i pogled na svet ne dele baš uvek stanovnici Istoka. Ustvari, - a to nije tajna, koristeći probleme Istoka Zapad pokušava da reši svoje geopolitičke zadatke. Pred mikrofonom je rukovodilac Sankt_Peterburškog centra proučavanja savremenog Bliskog Istoka Gumer Isajev.

Taj talas bezuslovno  objektivnog nezadovoljstva i drugih socijalnih i ekonomskih činilaca, koji su izazvali narodne gnev, stalno pokušavaju da kontrolišu spoljne snage.

Arapsko proleće je pružilo nekoliko pouka, potsetivši i na  poznate stvari. Prvo, nepromenljivost režima i njihovih lidera vodi neredima i državnim udarima. Osim toga, vlasti nisu u stanju da kontrolišu propagandu revolucionarnih raspoloženja i samoorganizaciju stanovništva putem Interneta. Najzad, činilo bi se, običan za istok niski životni standard i nerealizovanost mladih u savremenom svetu postaju moćni katalizator političke aktivnosti. Njene rezultate često koriste treće sile.

Arapsko proleće je postalo fatalno za režime u 4 zemlje: Tunisu, Egiptu, Libiji i Jemenu. Međutim, nestabilnost u drugim državama tog regiona, pre svega u Siriji,  izaziva sumnju da ona već spada u istoriju. Rano ili kasno države Severne Afrike će, razume se, formirati nove modele upravljanja i unutarpolitičke konstrukcije. Glavno je da bi taj proces bio maksimalno beskrvni.