Južni tok utvrdio maršrutu: Nigdje Republike Srpske

„Neće biti tranzita preko Austrije, već će biti izgrađen samo ogranak za njihove potrebe”, rekao je neimenovani izvor, dodajući da se takođe razmatra izgradnja ogranka preko Grčke na jug Italije.

Predstavnici „Gasproma” međutim nisu zvanično željeli da komentarišu informaciju o definisanju konačne maršrute gasovoda.

Vrijednost projekta izgradnje „Južnog toka” se procijenjuje na 10-15 milijardi evra, s tim što bi konačna odluka o investicijama trebalo da bude donijeta krajem 2012.

Austrijska kompanija OMV, jedna od inicijatora konkurentnog projekta „Nabuko”, planira da taj gasovod priključi na evropski centar za distribuciju i berzansku prodaju gasa „Central European Gas Hub” (CEGH) u Austriji.

Pretpostavlja se da će se ovaj cevovod puniti gasom iz nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu.

Dnevni list „Moskovske novosti” danas je objavio da je „Gasprom” želio da izgradi gasovod preko Austrije samo pod uslovom da otkupi 50 odsto CEGH, što je Evropska komisija odlučno odbacila.

Osim što lobira konkurentni projekat „Nabuko”, Austrija je drugi po značaju centar berzanske trgovine gasom.

Brisel i Moskva namjeravaju da na samitu Rusija-EU u četvrtak razmotre nesuglasice na polju energetike uoči stupanja na snagu Trećeg energetskog paketa.

„Gasprom” i druge ruske energetske kompanije žele pristup maloprodajnom tržištu gasa i električne energije Evrope, koja se protivi monopolskom položaju „Gasproma” u izvoznim rutama i pokušava da se oslobodi previsoke zavisnosti od ruskog gasa.

Prvu gasnu maršrutu, koja zaobilazi tranzitne zemlje, „Sjeverni tok” ruski koncern je pustio u rad prije mjesec dana.

Taj gasovod, postavljen po dnu Baltičkog mora, od Rusije do Njemačke, za sada obezbjeđuje transport 27,5 milijardi kubnih metara (m3) gasa godišnje, s tim što je moguće udvostručenje njegovog kapaciteta.

„Južni tok” će, kako je planirano, obezbijediti godišnju isporuku 63 milijardi m3 gasa za Evropu, a biće postavljen po dnu Crnog mora, zaobilazeći Ukrajinu.

Sporovi Moskve i Kijeva oko cijene gasa do sada su više puta ugrozili izvoz tog energenta u Evropu.

Uprkos tome, analitičari su skeptični kad je u pitanju budućnost projekta, navodeći da su za njegovu realizaciju neophodne gigantske investicije, naveo je Rojters.

„Bolje je uložiti tri do pet milijardi evra u rekonstrukciju ukrajinskog sistema gasovoda, nego 20 milijardi evra u izgradnju Južnog toka”, smatra analitičar Valerij Nestorov iz ruske investicione kompanije „Trojka dijalog”.

Propisi Trećeg energetskog paketa EU, kao i stav Turske, sa kojom Rusija još uvijek ne može da se dogovori o izgradnji „Južnog toka” u njenim teritorijalnim vodama, stoje na putu realizacije projekta.

„Ukoliko se 'Gasprom' dogovori sa Ukrajinom oko cijene gasa, a pregovori idu u tom pravcu, projekat „Južni tok” će biti suvišan” istakao je Nestorov, dodajući da bi odustajanje od projekta obradovalo investitore „Gasproma”, pošto bi tada visina dividendi porasla.