Šta Srbiji ekonomski donosi, a šta odnosi status kandidata za EU?
Nakon zasedanja Evropskog saveta od 9. decembra 2011. godine i odluke da Srbija ne dobije status kandidata za EU, postavlja se pitanje šta bi Srbiji doneo status kandidata za EU? U ekonomskom smislu, dobijanje kandidature ne bi dovelo do povećanja prosečne zarade u Srbiji. Naprotiv, primer Republike Makedonije upućuje na suprotan zaključak. Makedonija je 2005. godine dobila status kandidata za EU. Ipak, šest godina kasnije, u avgustu 2011. godine prosečna plata u Makedoniji iznosila je 338 evra, u Srbiji 378 evra.
Dobijanje statusa kandidata za EU ne bi dovelo ni do povećanja davanja za Srbiju iz IPA fonda. Ognjen Mirić, koordinator za IPA i zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije, izjavio je: „Sa i bez statusa kandidata iznos sredstava za Srbiju u svakom slučaju ostaće na istom nivou''.[1] U pravno/tehničkom smislu, dobijanje statusa kandidata za EU bi omogućilo (narednih nekoliko godina) otvaranje mogućnost za otpočinjanje pregovora o članstvu Srbije u EU. Pregovori o članstvu bi se vodili u vezi sa 35 poglavlja prava EU (aki komunitera) koje Srbija treba da implementira u nacionalno zakonodavstvo. Bio bi uveden i screening (analitički pregled) srbskog zakonodavstva od strane Evropske komisije. Ali, dosadašnje iskustvo u vezi sa primenom takozvanog evropskog zakonodavstva u Srbiji (u periodu nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008–2011. godine, kada je usvojeno nekoliko stotina evropskih zakona i podzakonskih propisa) pokazuje da bi posledice u ekonomsko/pravnom smislu bile sledeće.
Kada se radi o transparentnosti i ravnopravnosti u javnim nabavkama, primena evropskog prava u Srbiji u periodu nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008–2011. godine, dovodi do zaključaka da pravo EK i firme i finansijske organizacije iz EU vrše pritisak radi dobijanja privilegovanog tretmana u Republici Srbiji (na štetu srbskih firmi i budžeta). Najbolji primer za to je donošenje podzakonskog akta iz 2009. godine pod naslovom „Spisak međunarodnih organizacija“ čiji se posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto odredbi Zakona o javnim nabavkama. U članu 1 tog podzakonskog akta, na osnovu člana 7 Zakona o javnim nabavkama, navode se finansijske institucije za koje faktički ne važi Zakon o javnim nabavkama. To su: ''1) Grupacija Svetska banka (Međunarodna banka za obnovu i razvoj); 2) Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD); 3) Evropska investiciona banaka (EIB); 4) Banka za razvoj Saveta Evrope (CEB); 5) Razvojne banke, odnosno druge finansijske institucije donatora''.[2]
Direktna posledica tih dvostrukih standarda je skandal u vezi sa mostom kod Beške, za koji austrijska Alpina traži dodatnih 56 miliona evra od Republike Srbije i njenih građana, iako je most trebalo da košta 37 miliona evra. [3]
Takođe, u oblasti kontrole državne pomoći nastaviće se zloupotreba ovlašćenja od strane EK u Republici Srbiji koja je u suprotnosti sa odredbama člana 72 SSP-a (posebno je poražavajuće što se to radi u oblasti aki komunitera u kojoj ne postoji čak ni precizna definicija državne pomoći). Ili, ako se nastavi zahvat nadležnosti EK i dalja bezuslovna inertno/formalistička primena aki komunitera u oblasti kontrole državne pomoći u narednih 10 godina (okvirnog i najranijeg datuma za potpisivanje Ugovora o pristupanju) doći će do pada subvencija, rasta nezaposlenosti, zatvaranja javnih preduzeća i smanjenja pomoći najugroženijim regionima u Republici Srbiji. To pokazuju podaci Komisije za kontrolu državne pomoći Republike Srbije. Ona je podnela 2011. godine Izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji u 2010. godini. U Izveštaju se navodi da je državna pomoć 2008. godini iznosila (subvencije, povoljni krediti, garancije i drugo) 971 milion evra. Godine 2009. iznosila je 901 milion evra, a 2010. godine 754 miliona evra (dakle, smanjena je za skoro 220 milona evra u periodu nakon potpisivanja SSP-a). Ili, industriji je državna pomoć u ovom periodu smanjena za 20% (sa 657 na 529 ili oko 128 miliona evra smanjenje), poljoprivredi sa 313 milona evra na 253 (ili smanjenje od oko 60 miliona evra), istraživanju i razvoju sa 20 miliona evra na 16.[4] Istovremeno, iako neuporedivo bogatija od Srbije, SR Nemačka ima prema Lisabonskom ugovoru (član 107 Ugovora o funkcionisanju EU) pravo da pomaže istočnoj Nemačkoj ''da bi se kompenzovale ekonomske posledice'' zbog podele ove države koja je završena još pre 20 godina.
Što se tiče oblasti informisanja kao dela komunitarnog prava o kojem će se pregovarati u narednim godinama između Srbije i EU, takođe SR Nemačka ima mnogo veće standarde zaštite nacionalnih interesa u ovoj oblasti (koji su regulisani u presudi Saveznog ustavnog suda SR Nemačke u slučaju ''Lisabon'') nego što ih je srbski zakonodavac predvideo u SSP-u. Slično se može izneti i za oblast obrazovanja i kulture. Kada se radi o pravu konkurencije, Republika Srbija nije čak ni pokušala da zaštiti svoje tržište od nepravedne (i štetne) podele od strane monopolista EU (u tako važnoj oblasti kao što je trgovina).
Primer aktuelnih monopola Deleza je najupečatljiviji (samo u Beogradu ova firma poseduje 70% tržišta). Što se tiče carina, carinske unije i budžetskih propisa, jasno je da će bezuslovna primena aki komunitera u ovoj oblasti dovesti do još većih gubitaka u srbskom budžetu u narednim godinama. Ili do gubitaka koji (zbog primene Prelaznog sporazuma) već prelaze 130 miliona evra godišnje. Dodatne otežavajuće okolnosti za Republiku Srbiju u ovoj oblasti će biti i kriterijumi iz Pakta stabilnosti i razvoja (dozvoljeni deficit od 3% i javnog duga od 60% BDP-a) koji će određivati osnovne pravce razvoja budžetske politike. Ili, kriterijume koje će Srbija biti dužna da ispuni iako su 60 puta prekršeni od strane država članica EU (uključujući Nemačku i Francusku) u poslednjih 10 godina. [5]
Što se tiče uticaja sadašnje srpske inertno/formalističke primene aki komunitera na institucije i pravni sistem Republike Srbije, on će neminovno dovesti do urušavanja institucija i koheretnosti pravnog sistema. Preciznije, EK će moći na osnovu svoje slobodne kvazipravne volje da tumači prioritete u vezi sa srbskim zakonodavstvom (čak i da nameće propise koji ne postoje u aki komuniteru, na primer, kao u Zakonu akcizama 2011, kada su u Srbiji ukinute dvostruke akcize iako one postoje u Francuskoj i Nemačkoj). Narodna skupština i Vlada Republike Srbije će imati drugorazrednu ulogu u tom zakonodavnom procesu (slično kao i Evropski parlament u EU). Ova pojava će dovesti i do demokratskog deficita u Republici Srbiji (karakterističnog za EU).
Što se tiče poljoprivrede, srbska poljoprivreda je već doživela veliki udarac zbog primene Prelaznog sporazuma (već u prvoj godini su ukinute carine za 40% poljoprivrednih proizvoda). Taj trend će se nastaviti. Pre svega, zbog značaja zajedničke poljoprivredne politike za stare članice EU (Francusku). Ili, aktuelna ZPP ne dozvoljava ni novim članicama EU da (do 2013) imaju iste subvencije kao što ih imaju stare članice EU. Slično, ili još gore, očekuje i Srbiju. Ona će biti trećerazredna država u ovoj oblasti.
Srbski spoljni poslovi i bezbedonosna politika će se usaglašavati sa članom 42 Lisabonskog ugovora koji propisuje koordinaciju sa NATO i opštom politikom visokog predstavnika za spoljnu politiku EU. Što se tiče ekonomske, monetarne i poreske politike Republike Srbije u kontekstu usvajanja aki komunitera, nastaviće se (na osnovu člana 117 SSP) dominacija EK, MMF i zapadnih banaka monopolista, koje posluju na srbskom tržištu. Ili, prosečne kamatne stope u Srbiji će biti nekoliko puta veće nego u Nemačkoj. Ili, 12,43% u Srbiji prema 3,77% u Nemačkoj u 2010. godini.[6]
U oblasti saobraćajnog prava zakoni i politika će se usaglašavati sa opštom saobraćajnom politikom EU prema trećim zemljama. Pre svega, uslaglašavanje će biti prisutno u vazdušnom saobraćaju, preko primene Sporazuma o otvorenom nebu iz 2006. godine. To sa druge strane isključuje velike investicije iz Ruske Federacije u ovoj oblasti (JAT).
Dakle, ovo su osnovne tendencije koje će se pojaviti u narednom periodu harmonizacije srbskog pravnog i ekonomskog sistema sa pravom EU. Ili, takve negativne ekonomske posledice očekuju Srbiju nakon dobijanja statusa kandidata za EU.
Dejan Mirović,
[1] B. Čpajak, ''Politika'', 22. 11. 2011.
[2] Spisak međunarodnih organizacija čiji se posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto odredbi Zakona o javnim nabavkama, Vlada Republike Srbije/ministar finansija, 6. jul. 2009. godine.
[3] M. Avakumović, ''Politika'', 4. 11. 2011.
[4] Vidi: Izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji u 2010. godini, Komisija za kontrolu državne pomoći Republike Srbije, Beograd, 2011. str. 4.
[5] Blic/Novac. 3. 11. 2011.
[6] www. world factbook
- Izvor
- nspm.rs/ vostok.rs
- Povezane teme
- Srbija
- EU
- finansije
- poljoprivreda
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.