EKSKLUZIVNI INTERVJU / ARI RUSILA: „EU ZNA DA JE KOSOVO NARKO DRŽAVA“

 Predstavite nam ukratko, molim Vas, sebe i svoj dosadašnji rad?
Ja sam ekspert za razvojni menadžment i frilenser iz Finske sa specijalnim interesovanjem za region Balkana. Bavim se kriznim menadžmentom, spoljnim odnosima EU, Bliskim Istokom i crnomorskim regionom.
Posle NATO bombardovanja sam živeo skoro tri godine u Mitrovici i radio kao EU ekspert u Leposaviću.
Tamo sam otkrio veliki raskorak između stvarnosti i slike koju sam imao prateći zapadne medije. Počeo sam o tome da pišem političarima i učestvovao sam na različitim forumima, ali bez rezultata. Onda sam se još više afirmisao, pokrenuo sam blog i verujem da sam uspeo svojim radom da doprinesem realnijoj slici o svim dešavanjima.
Jedno od polja koje ste posebno istraživali je rat u bivšoj Jugoslaviji. Da li danas možete doneti zaključak o tome šta je najbitnije za međunarodnu javnost da zna o ratovima i konfliktima na teritoriji bivše Jugoslavije?
Satanizacija Srba u zapadnim medijima tokom 90-ih godina i ova „jednostrana“ istina i danas ima svoje efekte na nivou oblikovanja svesti ljudi i zapadne politike prema Srbima. Najvažnije je napraviti jasniju sliku o svim dešavanjima u protekle dve decenije.
Rat je bio brutalan i na svim stranama su počinjeni ozbiljni ratni zločini. Perspektiva budućih odnosa, međuetnička tolerancija, pa čak i povraćaj poverenja mogu biti postignuti samo zajedničkim i stvarnim razumevanjem prošlosti.
Objavili ste dosta materijala o slučaju Srebrenice. U poslednjih nekoliko godina pojavilo se dosta informacija koje jasno pokazuju da Srebrenica nije predstavljena istinito. Da li se slažete da je Srebrenica slučaj pogrešnog predstavljanja činjenica i krivotvorenja istine?
Srebrenica je primer uspešnog medijskog rata. Lideri bosanskih Muslimana su shvatili u spetembru 1993. godine da će masakr 5.000 Muslimana dovesti do NATO operacije protiv Srba. Unajmili su jednu od vodećih američkih PR kompanija da lobiraju čak i Jevrejsku zajednicu i ostatak američkog društva i  javnosti na njihovu stranu, što istorijski gledano predstavlja politički promašaj.
Kada se dogodila Srebrenica ciljevi Muslimana i Hrvata u Bosni su bili ostvareni: pod jedan, skrivene su sve srpske žrtve jedinica muslimanskog vođe, Nasera Orića, u regionu Srebrenice u periodu od 1992. do 1995. godine, pod dva, pokrenuto je NATO bombardovanje Srba i pod tri, zanemarena je operacija “Oluja” koja je najveće etničko čišćenje u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije.
U suštini, Srebrenica je satanizovala Srbe, dok su Muslimani i Hrvati proglašeni žrtvama, a time se dobila podrška zapadne javnosti za NATO bombardovanje Srba.
Posle Srebrenice, ključni cilj zapadnih medija i političara je bilo da ovu fabrikovanu sliku održe živom, a ista praksa i isti principi – jednostrano uskogrudo predstavljanje činjenica o događajima i manipulacija brojem žrtava – sprovedeni su posle i na Kosovu sa ciljem odobravanja “humanitarne intervencije”. O tome sam dosta pisao, i o Srebrenici i o Krajini.
Po Vašem mišljenju, da li je međunarodna zajednica spremna da se suoči sa Srebrenicom na drugačiji način? Šta uopšte može da se uradi na tom polju?
Međunarodna zajednica ili bar zapadne sile neće dobrovoljno priznati da je njihova politika bila selektivna i pogrešna. Sa druge strane, sve više nezavisnih istraživača jasno ukazuje šta se stvarno događalo i šta je zapravo politički kontekst u poslednjim ratovima na Balkanu, a to dolazi do očiju javnosti i uveren sam dovešće do toga da će biti prisiljeni na reviziju svog ukupnog pristupa svim tim problemima.
Šta mislite o aktuelnim suđenjima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu? Manipulacije u vezi Srebrenice su raskrinkane do te mere da je dokazano čak i da su Muslimani u više navrata pucali na sopstveni narod i žrtvovali sopstveni narod kako bi isfabrikovali sliku o Srbima kao agresorima. Šta je najvažnije ono što će se postići ovim suđenjima?
Haški tribunal je više politička institucija, nego pravna. Ali, i pored toga, mislim da je haški proces dobar zbog toga što upravo doprinosi stvaranju realnije slike o svim dešavanjima, te da će da stvaranje te realnije i istinitije slike biti najvažniji rezultat.
Vaše mišljenje o Kosovu? Da li ste upoznati sa terorističkim delovanjima, organizovanim kriminalom i distribucijom droge na Kosovu?
Kosovo je u mojim tekstovima poprilično “crno”. Vidim ga kao okupiranu teritoriju pod administracijom UN-a u vidu neke kvazi-nezavisne pseudo-države koja je pretvorena u raj i sigurno mesto za ratne zločince, međunarodne tokove pranja novca i radikalne islamiste koji su svi, nažalost, partneri zapadnih sila.
To je moje mišljenje.
Danas svi znaju za umešanost vodećih ljudi Kosova u transnacionalni kriminal i korupciju. Međunarodni zvaničnici su to znali i devedesetih godina, ali su ignorisali sve to kako ne bi isprovocirali Albance da naprave još veće probleme. Sramota je za međunarodnu zajednicu da i dan danas održavaju bliske odnose sa nekakvim plemenskim vođama organizovanog kriminala zarad održavanja privremene stabilnosti u regionu.
Postoji jedna zanimljiva stvar u vezi Kosova, a to je da je prva država koja je priznala nezavisnost Kosova bio Afganistan. Zna se da je Afganistan glavni proizvođač heroina na svetu, a Kosovo je označeno kao glavni centar narko-biznisa za Evropu. U obe države je instaliran NATO, a prema zvaničnom izveštaju UN, od dolaska NATO snaga u Afganistan proizvodnja heroina je uvećana za 44 puta. Šta mislite o zaključku da je NATO direktno umešan u narko-biznis i zapravo glavni narko-bos?
SAD su se uključile u posao distribucije droge još za vreme vladavine Regana, kako bi omogućili finansiranje tajnih CIA operacija u Nikaragvi. Taj dogovor je uključio i Izrael, Iran i Kolumbijski kartel. Čak je bio uključen i Sadam Husein. Na kraju, Regan je sve to zataškao. Bilo je optuženih u vojnom vrhu, ali je sve urađeno tako da niko nije odgovarao.
Radikalni Islam je širio svoje aktivnosti na Balkanu poslednjih 15 godina. Za vreme rata u Bosni, mnogo je došlo mudžahedinskih jedinica. Sam Bin Laden je pružao podršku bosanskim muslimanima. SAD su zauzele stranu i podržale ove “borce za slobodu” i u Bosni i na Kosovu. Nabavljanje oružja za OVK je usko povezano sa distribucijom droge, a sve je organizovano sredinom 90-ih.
Danas Albanci kontrolišu preko 70% tokova droge u EU. Kosovo je glavni centar za saobraćaj droge iz Afganistana u Zapadnu Evropu. Albanska narko-mafija je označena od strane Saveta Evrope kao “opasnost po EU” još 2005. godine. Faktički, ovo je danas najveći organizovani kriminal na tlu Evrope. Sa moje tačke gledišta, spoljna politika SAD je pomogla da se stvori veza Balkana sa proizvođačima heroina.
Kada su SAD izabrale OVK za svog saveznika nadležne institucije za borbu protiv droge (DEA) suzile su i smanjile svoje operacije na Balkanu. Verovatno je isto urađeno i u Afganistanu. Moje uverenje je da je umešanost NATO u narko-biznis više rezultat privatnih aktivnosti, nego zvanične politike. Nemam posebnih informacija u vezi ove teme.
Ovo je drugi vek u kome se serbocid nastavlja. Od logora Jasenovac u kojem su preko 700.000 Srba bili žrtve fašističkog genocida koji su Ustaše kao deo Hitlerovog režima sprovele u saradnji sa bosanskim muslimanima i šiptarima sa Kosova, pa preko 90-ih kada je došlo do ponovnog favorizovanja ustaštva od strane Tuđmana i Izetbegovića, a gde smo opet imali to isto tradicionalno savezništvo iz doba fašizma koje i danas na snazi. NATO je uvek bio pokrovitelj srbskih neprijatelja i direktno je bio umešan u krijumčarenje oružja za Hrvate i Muslimane, ali i transport jedinica Al Kaide u Bosnu, a svoju borbu protiv Srba je krunisao nelegalnim bombardovanjem 1999. godine, kada je izvršen genocid nad Srbima bacanjem zabranjenih uranijumskih i plutonijumskih bombi. Da li ima šanse da Srbi projektuju istinitu sliku o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i istoriji Balkana? Da li to može da se uradi u bliskoj budućnosti, da li se dešava ili je stvar za buduće generacije?
Već postoji višestrana slika o svim dešavanjima, ali je glavno pitanje to što zapadni mediji ne osećaju potrebu da objavljuju sve to. Obaveštajne službe i vodeći političari znaju šta se desilo i zašto, kao što znaju da su mnoge akcije bile pogrešne, ali ne mogu da priznaju pogrešnu politiku. Danas je teže sakriti istinu o Balkanu. Ovaj proces je u toku, poput Martijevog izveštaja ili suđenja Haradinaju. Verujem da Hag može biti od koristi na ovom polju.
Koji bi bio Vaš savet srbskim vlastima?
Sve zemlje Balkana imaju svoju putanju razvoja. Neke države će postati brzo članica EU (Hrvatska), neke nešto posle (Makedonija, Albanija), neke su u potrazi za saveznicima i drugim alternativama (Srbija), Kosovo će biti međunarodni protektorat – pseudo-država zatočena organizovanim kriminalnim plemenima – tokom sledeće decenije, Bosna će se kretati između raspada, federacije-konfederacije, države i protektorata u zavisnosti od unutrašnjih i spoljnih političkih uticaja.
Srbija se može posmatrati kao gravitacioni centar regiona. U jednom od svojih objavljenih članaka sam istakao da Srbija treba dobro da razmisli da li članstvo u EU vredi vremena, novca i birokratije koju zahteva, odnosno, da li Srbija može imati blagodeti i korisnosti EU na neki drugačiji način. Uprkos tome, mislim da je trenutno dobro nastaviti EU proces ali ne zbog korisnosti koje će imati EU i briselska elita, nego zbog korisnosti koje pripadaju EU korisnicima zvanim Srbi. Većina od 32 poglavlja o kojima se pregovara tokom procesa pridruživanja mogu biti korisni za ekonomsku i druge vidove saradnje Srbije i EU. Srbija paralelno mora da razvija ekonomsku saradnju sa Rusijom, zemljama BRIKS, Turskom i drugim regionalnim susedima.
Ukratko moj savet srbskim vlastima: Držite alternative otvorenim, ne fokusirajte se samo na EU, budite ponosni što predstavljate građane Srbije i srbski narod, ali isto tako budite realni i čvrsti prema EU i SAD-u.
Vaša poruka srbskom narodu i drugim nacijama bivše Jugoslavije?
Edith Durham je davno nazvao Balkan “zemljom živeće prošlosti”. Posle raspada Jugoslavije ova rečenica je tačnija možda još više. Moje mišljenje je da postoji potreba za kontinuiranim otkrivanjem činjenica, potreba da se iz debate pređe u dijalog gde će činjenice i teorije biti testirane i potencijalno zamenjene boljim. To bi moglo rezultirati skromnijim i iskrenijim razumevanjem prošlosti. Umesto suđenja, mislim da bi na Balkanu mogao biti primenjen model komisije za utvrđivanje istine poput one u Južnoj Africi. Mislim da Srbi i drugi narodi bivše Jugoslavije mogu graditi bolju perspektivu.
Srbskom narodu bih mogao poručiti da se bore protiv korupcije i za demokratiju, jer spoljni faktori i EU to neće uraditi umesto vas. Budite kritični, definišite svoju poziciju, ne kreirajte svoje stavove na osnovu informacija iz medija, nego tražite i druge izvore informacija, verujte u sebe, to je vaša zemlja i vaša borba za bolje sutra.