Krila evropske krize nad Rusijom

Ruska ekonomija u celini obnovljena je posle krize 2008.- 2009. godine. Tako smatra šef misije Međunarodnog monetarnog fonda u Moskvi Juha Kahonen, koji je istupao ovih dana na konferenciji za štampu. Dalje sledi „ipak“: perspektive rasta pomračuje nepovoljni uticaj krize u zoni evra. Rizik smanjenja cena energenata je nešto poput Demoklovog mača koji preti da preokrene tendenciju koja se pojavila. Zbog dužničke krize u Evropi porast ruskog unutrašnjeg bruto proizvoda može da padne sa prognoziranih 4,1% na 3,5%, upozorio je Kahonen.

Ima, istina, eksperata, koji smatraju da Moskva, naprotiv, može da izvuče neke koristi iz evropske krize. Na primer, da kupi aktive u Evropi, dok su jeftini. Posebno bankarske: jer oni su poluge finansijskog uticaja na ekonomiju. Tamu razmatra analitičar Sergej Guk i ekspert Boris Frumkin, šef sektora Ekonomskog instituta RAN.

Uz svu razliku ekspertskih ocena povodom uticaja evropske krize na ekonomiju Rusije neosporno je jedno. Region EU glavni je spoljnotrgovinski i investicioni partner Moskve. Taj faktor, po ubeđenju dopisnog člana RAN Ruslana Grinberga, pokazuje visok stepen njene ekonomske „osteljivosti“ prema situacijama u EU.

Osnovne rizike za Rusiju, formulisao je bivši ministar finansija RF Aleksej Kudrin. Osim pada cena energenata, on je nabrojao odliv kapitala, smanjenje likvidnosti, pružanje resursa ruskom privatnom sektoru. Tendencija je praćenja umanjenjem potencijala pozajmljivanja, kako kod države, tako i kod bankarskog sektora. Ali ruzici nazatka će se pojaviti i kod nas samo u slučaju da se zaista desi recesija u Evropi i SAD.

Direktor Instituta za probleme globalizacije Mihail Deljagin smatra da negativni problemi ruske ekonomije nose isključivo unutrašnji karakter. I Evropa sa tim nema ništa. Naprotiv, što gore stoje stvari u EU, to povoljnije mesto za investicije postaje Rusija. Naš ekspert Boris Frumkin sa takvim mišljenjem se ne slaže:

Priliv investicija će se takođe umanjiti. Osim pogoršanja konjukture za plasman naše robe i odliv kapitala ja vidim i treće – smanjenje priliva kapitala. Vlade zemalja EU ne podstiču odliv investicija u treće države, čak u druge države EU. Mi, naravno, zavisimo od toga kako tamo stoje stvari, recesija je vrlo realna. Ove godine oni su planirali minimalni rast, ali bilo bi dobro da tamo ne bude minimalnog pada.

U svakom slučaju, Rusija i EU ne mogu da plove paralelnim kursevima i da ne primećuju jedna drugu. Sve jača je međusobna ekonomska povezanost. A njeni lanci su jači od drugih.