Podeljena Evropa i velika Nemačka

Proces „cepanja”   velikih država demonstriran je nedavno na neočekivanom mestu –  na Frankfurtskom sajmu knjiga gde su zvanični predstavnici Katalonije i Balearskih ostrva obelodanili sklapanje institucionalne saradnje između dve pokrajine.   Potpredsednik Katalonije je tom prilikom ponovio zahtev za otcepljenje Katalonije od Španije.  Josep Luis Carod-Rovira je,  naime,   ujedno predsednik katalonske partije Esquerra Republicana de Catalunya (ERC)  i član Evropskog slobodnog saveza (Europian Free Aliance),  koji objedinjuje još 13   različitih separatističkih partija.  Među njima su i pripadnici Škotske nacionalne partije iz Velike Britanije,  kao i vođstvo partije Partit Occitan  iz Francuske i Saveza za Južni Tirol iz Italije.
 
Parlamentarna grupa „zelenih”, kojoj pripada i donedavni ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer, zajedno sa Evropskim slobodnim savezom (EFA) čini zajedničku poslaničku grupu, četvrtu po veličini u Evropskom parlamentu, koja se zalaže za „demokratiju i samoopredeljenje evropskih naroda i regija koji nemaju državu”. Na svom sajtu EFA je objavila i detaljan nacrt „nove Evrope” u skladu s rečenim principima samoopredeljenja. Posledično bi Španija trebalo da se raspadne na šest, a Francuska na pet pokrajina, dok bi Belgija – nestala. Zanimljivo je da bi se povećala površina Nemačke, u čiji sastav bi ušli delovi Švajcarske i cela Austrija. Cilj EFA je, ukratko, „evropska unija slobodnih naroda”.
 
Pored „Velike Katalonije”, u čijem sastavu bi bili i Baleari, na mapi EFA niče i nova oblast – Andora. Poljska bi izgubila Šleziju, koja bi dobila „poseban status”, a u Španiji bi nastale: nezavisna Andaluzija, nezavisna Galicija, Aragon i, naravno, Baskija. Francuska bi ostala bez gotovo pola svoje teritorije, pošto bi nastale Okitanija, Bretanja (Brittany) i Alzas. Velika Britanija bi se takođe raspala. Južni Tirol bi postao posebna država.
Stranu Interneta s detaljnim prikazom svih ovih mapa finansirao je Evropski parlament. Oko odmah zapne o činjenicu da samo jedna država prema toj ideji doživljava teritorijalni procvat, jer bi objedinila sve zemlje u kojima stanovništvo govori nemački. Otuda ideja ovakve Evrope, spolja jedinstvene a iznutra podeljene, neodoljivo podseća na planove koje su svojevremeno kovali nacistički eksperti na temu podele Evrope na „narodne grupe” ili „folksgrupe”. Velika Britanija, Španija, Francuska, Poljska – sve velike države ujedinjene Evrope bi prema stratezima EFA dugoročno nestale, samo bi Nemačka ostala velika i još veća.
 
Istraživanja pokazuju da političari diljem Evrope nisu gadljivi prema takvom planu, štaviše – iza njega stoji „velika politička volja”, bar regionalno. Ispitivanja javnog mnjenja otkrivaju da oko 54 odsto žitelja Južnog Tirola želi da se Tirol „ponovo udruži”, dok najviđeniji političari Južnog Tirola tvrde da „pažljivo prate borbu Baskije za nezavisnost”, jer je put koji je izabrala „Baskija – od ogromne važnosti za sudbinu Južnog Tirola”. Među promoterima EFA „prava na samoopredeljenje naroda koji su danas bez sopstvene države” najveću grupu čine nemački parlamentarci, pre svega „zeleni”; trinaest od 42 pripadnika EFA stižu iz Nemačke a jedan od kopredsednika je Joška Fišer, bivši nemački ministar spoljne politike. I jedan od potpredsednika je Nemac, kao i dva generalna sekretara EFA-e. Članstvo iz Nemačke drži i najvažnije pozicije u komitetima za tržište, spoljnu politiku, bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Oni koji se zalažu za rešavanje problema Kosova ucrtavanjem nove države na Balkanu uz postojeću državu Albanaca tvrde da je to „unikatno rešenje koje se neće ponoviti više nigde”, morali bi da prouče platformu EFA-e. Za razliku od Albanaca sa Kosmeta, koji prema slovu međunarodnog prava nemaju pravo na još jednu državu, nabrojani evronarodi imaju pravo da se ponašaju državotvorno. Nije nerealna opasnost da bi „kosovski virus”, ukoliko se Prištini prizna pravo na odvajanje od matice, kao bumerang mogao da se vrati u samo srce Evrope.
 
Vašington razmatra podelu Evrope

„Danas kosovsko pitanje dobija potpuno drugačije dimenzije i traži nove odgovore – može li svaka, pa i najmanja etnička zajednica, ukoliko to poželi, da se otcepi a da se tu ne govori i o većim etničkim zajednicama u Belgiji, Španiji, Kanadi…”, zapitao se nedavno u „Glasu Amerike” Luelin King, komentator i voditelj televizijske emisije „Hronika Bele kuće”.
King je izjavio da će ishod pregovora o statusu Kosova u velikoj meri zavisiti od Evropske unije a da „opasnost od takvog secesionizma” može da ugrozi „i naizgled stabilne zemlje, poput Velike Britanije”.
 
„Ako Priština može da bude nezavisna, zašto ne bi mogla i Škotska”, zaključio je King, razmotrivši „izazovno međunarodno-pravno pitanje” – „da li podržati veće, stabilne i prosperitetne zemlje ili dozvoliti otcepljenje manjih entiteta koji su neodrživi ne samo ekonomski, nego i na druge načine?”
 Brojni nedavni problemi na Balkanu koji se reflektuju na Evropu povezani su, prema Kingu, s „preuranjenim” odnosno ishitrenim priznanjem nezavisnosti nekih republika bivše Jugoslavije. Stoga King predlaže da se radi izbegavanja novih sukoba na Kosovu strpljivo i stručno razmotre razne opcije, uključujući i podelu južne srpske pokrajine.