Srbi sa severa Kosmeta spasavaju Republiku Srpsku, Rašku i Vojvodinu

 Otpisivati jedan deo svoje teritorije i ne boriti se za nju pokazalo se u istoriji pogubnim za mnoge zemlje.

Secesija znači otcjepljenje, odvajanje. Ovaj se termin upotrebljava u politici kada se stanovnici nekog podrucja organizovani u politički / verski / nacionalni pokret teritorijalno odvajaju od ostatka neke državotvorne celine. U našem kontekstu se često govori o mogućem odvajanju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine. Moćnici sveta neke secesije tolerišu i ponekad vojno podupiru, a neke ne. Tako su bile tolerisane secesije Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije, te Kosmeta od Srbije, a istovremeno oni ne misle tolerisati secesiju RS od BiH. Logika moćnika Zapada, koji misle da vladaju svetom je, kao i kod Božje volje, apsolutno misteriozna i to zbog toga što se u suštini svodi na američke nacionalne interese, koji su daleko od toga da budu evropski. Primjera za ovu tezu je bezbroj i uzmimo samo jedan: OEBS (Organizacija za bezbjednost i evropsku kooperaciju) ima uvek na svom čelu nekog Amerikanca.

PETAK, 2011/12/02 Ulazim u svoj ured. Sekretar mi donosi jedan srbofobski list iz Federacije i pokazuje mi članak sa slikom korica jedne knjige sa naslovom „Secesija – zbornik naučnih radova“ a koja je navodno snimljena u palati Predsjedništva RS. Ovaj dnevni list sugeriše da se tu radi o Dodikovim tajnim planovima kojima se priprema otcjepljenje Republike Srpske, a traži se moj komentar. Nemam pojma o čemu se radi i silazim sprat niže. Ulazim u Sekretarijat predsednika da vidim tu publikaciju.Sekretarica mi veli da je za to čula, ali da knjige nema. Napokon dobijam knjigu i listam je. Uhvati me smijeh jer sam tu istu kupio pre par meseci na beogradskom sajmu knjiga. Radi se zaista o zborniku radova o secesiji anglosaksonskih autora. Nema tu ni Dodika ni RS.

Ali su mene u tom času mučile druge brige. Iako sam profesor fakulteta i potpredsednik republike, podstanar sam. Našao sam neki stančić od 40 kvadrata kojeg bih kupio na kredit, pa sam tražio nekog ko bi mi pomogao u razumevanju pravne procedure oko kreditiranja. I, dok sam istovremeno razmišljao o secesiji i kreditu, naišao je Dodik. Zamolim ga za minut vremena. Sjednemo u susednu praznu prostoriju.Nakon „kako zdravlje“, pita me šta mislim o knjizi o secesiji. Odgovaram da sam tu knjigu kupio pre par meseci i da je ona pravne prirode, ali da secesije u doba ovog novog svetskog poretka nemaju nikakve veze sa argumentima prava, nego s argumentom sile. Iskorištavam priliku i postavljam mu glupo pitanje u vezi sa kreditnim olakšicama. On vidi da nismo na istim talasnim dužinama, kaže da mu se žuri i rastajemo se.

SRPSTVO SE BRANI NA KOSOVU Naknadno sam shvatio koliko sam ispao neumjestan kada sam Dodiku postavio pitanje o kreditiranju stana. Bio sam ljut na samog sebe i počeo sam razmišljati o nasilju, secesiji i nacionalnom identitetu. Misaoni tok me je doveo do Kosmeta, gde sam Srbima na severu sugerisao da se oforme kao jedinstveno političko telo na tom teritoriju koje će, mada autonomno, i dalje biti u sastavu Srbije jer će tako lakše prezentirati svoje stavove pred međunarodnom javnošću. Oni su taj predlog odbili, mada mislim da će to na kraju ipak učiniti.

Situacija je, po mom mišljenju, sledeća. Srbijanska politička elita na vlasti je Kosmet otpisala zato jer se nada da će tako lakše ući u Evropu. Najveći deo Srba koji su dole ostali nakon NATO okupacije 1999.skoncentriran je severno od Ibra i živi tamo kao u koncentracionom logoru okružen bodljikavom žicom postavljenom od NATO i sopstvenim barikadama. Atmosfera je slična onoj u Varšavskom getu 1944, kada su se Jevreji digli na ustanak protiv nacista da bi konačno svi bili pobijeni. Otpisivati jedan deo svog teritorija i ne boriti se za njega, pokazalo se u istoriji za mnoge zemlje pogubnim. Treba se samo setiti pogrešnog mišljenja tadašnjeg jugoslovenskog rukovodstva koje je smatralo da odlazak Slovenije iz SFRJ neće biti štetan po celinu zemlje. Nakon toga je raspad Jugoslavije bio neminovan. Mutatis mutandis, ista bi se stvar mogla desiti Srbiji jer bi nakon Kosmeta na red, što se tiče secesija, zasigurno došle Vojvodina i Raška oblast (Sandžak). A nakon toga bi se uništavanje srpstva vrlo brzo nastavilo iu Republici Srbskoj. Jer uništavanje svega što je srbsko na Balkanu je glavni cilj takozvane međunarodne zajednice.

U stvari, ono što se desilo na severnom delu Kosmeta u mnogočemu je pomutilo račune „velikom bratu“ i njegovim vazalima i snagatora. Tamo su se Srbi na gandijevski način suprotstavili i okupatorima i prilježnoj srbijanskoj političkoj eliti. Kako će se ta neravnopravna borba završiti, neizvesno je, ali već sada poprima oblike antičke tragedije.

ŠTA SE PLANIRA S RS? U više navrata sam pisao i govorio o tome da granice na Balkanu još nisu fiksirane. Po mom mišljenju, neočekivani otpor Srba na severnom delu Kosmeta (a možda i dodatno afera s Iranom?) Poremetio je planove svetskim silnicima u pogledu RS. Njihov cilj je bio da izazovu institucionalnu, produženu krizu oko konstituisanja vlasti na nivou BiH i da onda „s pravom“ intervenišu. Dodik je to intuitivno shvatio i bio je spreman na sve vrste kompromisa. Ali se uvek nađe neko ko će omesti konstituisanje državne vlasti.

U međuvremenu, „međunarodna zajednica“ je povela 1:0, prisilivši RS da se kod Brčkog odrekne svog teritorijalnog kontinuiteta. Stvar je za sada simboličkog značenja, ali sa nesagledivim posledicama. O tome da će se RS i stvarno podeliti na pritisak i po volji „međunarodne zajednice“ ako se nešto ne uradi, već sam pisao u „Fokusu“.

Šta bilo da bilo, čim Amerika sredi stvari na Kosmetu tako što će Srbija de facto priznati drugu albansku državu, na redu je Republika Srbska. Ja više ne vjerujem, iako je i takav scenario moguć, da je na dnevnom redu centralizacija BiH u korist Bošnjaka. Berlin u ovom času prikriveno aktivno podržava Hrvate, verovatno svestan da se širenje islamizacije na Balkanu mora sprečiti, a Amerika ovim nastojanjima Nemačke neće moći u potpunosti kontrirati.

S druge strane, „veliki brat“, insistirajući na islamizaciji ovih prostora, želi, kao što je prethodno rečeno, da satre sve što je srbsko (po njemu, potencijalno rusko). U tom smislu, varijanta cepanja RS na dva dela, s tim da se i istočni deo RS razbije na dva dela kako bi se omogućilo spajanje Sarajeva sa Sandžakom, nije toliko nemoguća.

DA LI JE SECESIJA RS MOGUĆA? U svetlu prethodnih razmišljanja, RS će morati nešto preventivno preduzeti ukoliko se nagovještaj mojih pretpostavki pojavi teorijski i praktično. Otvorena secesija najverovatnije nije moguća. Za to je potrebna snažna podrška onih koji bi mogli parirati Zapadu. Ali, ako to vreme dođe, možda će se morati ići na jednostrano proglašenje RS kao konfederalne jedinice u okviru BiH. Entitet u međunarodnom pravu ima krajnje nejasno značenje, dok kod konfederacije tih nejasnoća uglavnom nema. To će vrlo brzo biti moguće ostvariti kao realistično rešenje BiH krize koja namerno (re) produkuje i služi zato da bi se srbski narod u ovoj „nemogućoj državi“ (Nenad Kecmanović) bacio na kolena teritorijalno i duhovno. Bilo bi dobro da s tim u vezi dođe do formiranja latentne koalicije između SNSD i SDS unutar RS, kao što je to urađeno između te dve stranke na nivou BiH. Na ruku ovoj konfederalnoj opciji stoje i nesređeni odnosi u Federaciji. Podršku RS kao konfederalnoj jedinici bi zasigurno dala i ruska Duma kao i budući novoizabrani predsednik Rusije.

Naravno, daj Bože da do ovakvog scenarija ne dođe i da je Dodikov taktički genije u stanju parirati nastojanjima uperenih protiv RS. Ipak, ni najbolja taktika ne može imati puno uspeha protiv dobro koncipirane strategije u kojoj se „veliki brat“ već izvještio delujući protiv svih onih kojima je želeo naškoditi.