Zlatna groznica trese svet

Dramatično spasavanje evra i bojazan da ta valuta uskoro može nestati pod pritiskom sve teže dužničke krize i stagnacije privrede u zoni evra najnovija je „inicijalna kapisla” koja je krajem prošlog meseca izazvala rast cena zlata. Taj plemeniti metal poskupljuje, prema podacima sa vodećih robnih berzi u Evropi i SAD, već deset godina uzastopno.

Analitičari kompanije „Goldman Saks” smatraju da ćemo tokom 2012. biti, najverovatnije, svedoci daljeg skoka cene „najsjajnijeg od svih metala” iznad magične granice od dve hiljade dolara za finu uncu – približno 31,1 grama. Trenutno cena te količina zlata varira u rasponu od 1.740 do 1.750 dolara. To je oko 120 dolara manje od rekordnih kotacija beleženih tokom minulog leta na indikativnoj robnoj berzi u Njujorku.

Neki berzanski specijalisti u SAD smatraju da neće biti „nikakvo iznenađenje” ako fina unca poskupi naredne godine i do 2.300 dolara, ali pod uslovom da se nastavi sadašnji „nered” na valutnim i efektnim berzama, a privredna kriza u Evropi i SAD dodatno produbi.
Ali, nije oduvek bilo tako.

Zlato je početkom protekle decenije vredelo oko 250 dolara za finu uncu. Tada niko nije verovao da će se potom, iz godine u godinu, berzanska vrednost te strateški važne strateške sirovine stalno uvećavati, donoseći veštim ulagačima veliku zaradu, a onima koji su dragoceni metal prodali u vreme slabe konjunkture ostaje da računaju gubitke i žale što su pogrešno „tipovali”.

Kretanje cena zlata u proteklih pet godina, objavljene na sajtu Goldprajs, pokazuje da je te kako valjalo uložiti u metal koji neki hroničari nazivaju i nekom vrstom „učesnika” u istoriji ljudske civilizacije. Za proteklih mesec dana ulagači u zlato su uvećali dobit za nešto manje od dva odsto, ali ako se računa period od pola godine, prinos je već opipljiv, jer premašuje 13,60 procenata.

Investitor koji je, na primer, pre godinu dana uložio u zlato hiljadu dolara, sada je u plusu za oko 26 odsto, dok je na rok od pet godina ta dobit daleko veća – 171,2 procenta. Te brojke dovoljno govore same za sebe.

Pogotovu ako se zna da je u tom periodu tržište akcija, ali i bezmalo svih drugih vrednosnih hartija kojima se masovno trguje na finansijskim berzama širom sveta, bilo jako nestabilno. Posebno je to bilo izraženo u periodu nakon izbijanja „Velike depresije broj 2”, kako neki analitičari nazivaju finansijsku krizu nastalu u jesen 2008. godine, posle sloma američke investicione banke Liman braders.

Navedeni skok cena zlata logična je posledica rasta tražnje tog metala za desetak puta u periodu 2001–2011. Berzanski stručnjaci u Londonu tvrde da će nas nova „zlatna groznica” protresti možda već u naredne dve godine, ukoliko se osim ekonomske, dramatično pogroša i geopolitička situacija u svetu.

Pri tome se najviše strahuje od pretnji koje Izrael sve učestalije upućuje Iranu zbog toga što Teheran, navodno, ubrazno priprema svoju atomsku bombu. 

U slučaju velikog ratnog požara u regionu Zaliva svet bi se suočio i sa dramaičnim poskupljenjem nafte, a u krizi koja bi potom pogodila celu svetsku privredu zlato bi, zasigurno, za mnoge investitore, bilo ponovo „najsiguranije pribežište u kriznom periodu”, pa bi oni koji su na vreme ulagali u taj metal još jednom dobro zaradili na tuđoj nevolji.

Vodeći indeksi akcija na Volstritu, a takođe i najvećoj evropskoj efektnoj berzi u Londonu, tržištu deonica u Tokiju i još nekim velikim centrima, opali su tokom kriznog perioda od septembra 2008. do kraja 2009. i za više od 50 odsto, što je prouzrokovalo propast mnogih kompanija i dovelo na rub opstanka čak i najveće američke banke koje je vlada SAD morala da spasava otkupom aktive u vrednosti od više stotina milijardi dolara.

Stručnjaci globalnog finansijskog servisa „Morgan Stenli” kao glavne razloge za nagli rast investicija u zlato navode ne samo pogoršanu privrednu klimu u najrazvijenim zemljama i nestabilnost tečajeva vodećih valuta, u prvom redu dolara i evra, već i bojazan od komplikovanja gepolitičke situacije u Zalivu i nizu drugih krizunih regiona sveta.