U pokušaju otimačine Kosova od Srbije ima nečeg promisliteljskog

 Otimanje Kosova od Srbije, koje svakako može predstavljati samo privremenu okupaciju, nikako konačno stanje, osim svojih očiglednih negativnih posledica, ima svakako i svojih dobrih strana. Po onoj narodnoj, “nema zla bez dobra” ili “Čovek snuje, Gospod presuđuje”, iz velikog stradanja i muka na raspetom Kosovu i Metohiji, može se svakako izvući i Promisliteljska crta i učešće Promisli Gospodnje i milosti Gospodnje i u ovom činu.

Na desetu godišnjicu velike srpske nesreće “srpske petooktobarske revolucije”, za Rusku Narodnu Liniju napisao sam tekst “Ja nisam sam, sa mnom je Bog”  https://www.ruskline.ru/analitika/2009/10/05/ya_ne_odin_so_mnoyu_bog/  u kome sam pisao o velikoj nesreći srbskog naroda koja ga je zadesila posle dolaska na vlast zapadnih najamnika. Tamo sam obrazložio da je slanjem u zatvor Slobodana Miloševića, Zapad time želeo da ga kazni zbog neposlušnosti i nepristajanja na zapadni vrednosni sistem, ali su mu time, po Promisli Gospodnjoj, verovatno spasili dušu. Tamo je u Hagu, od neverujućeg čoveka, Slobodan postao verujući hrišćanin, koji je počeo da slavi Krsnu slavu i na pitanje sudije kako može da se brani sam, bez advokata – on je odgovorio ovako:  “Gospodine sudija ja nisam sam, sa mnom je Bog”. Tu se pokazala ta narodna srbska poslovica – “Čovek snuje, Gospod presuđuje”. Hteli su da kazne čoveka, a dali su mu mogućnost da u miru okaje svoje grehe i mučenički umre u haškom kazamatu.

Možda posle izvesnog istorijskog perioda i na ovo današnje bezakonje savremenih zapadnih hristoboraca, posebno po pitanju naše zajedničke svesrpke kuće – Kosova i Metohije – budemo gledali kroz prizmu velike Božije Promisli nad  mnogostradalnim narodom našim. Jer nas borba za svetu srpsku teritoriju, spasava od još pogubnije stvari – gubljenja duše narodne. Kao u vreme Aleksandra Nevskog u Rusiji, kada je veliki knez morao da bira između dva velika zla – ropstva tatarsko-mongolskog i ropstva zapadno-papskog, tada oličenog u katoličkom Švedskom carstvu ili Tevtonskim ordenima. I veliki knez je shvatio svojom pravoslavnom dušom, da je mnogo pogubnije padanje pod duhovno ropstvo Rimskog pape od padanja pod fizičko ropstvo Tataro-Mongola. I sa mačem u ruci odlučno se suprostavio papistima, prihvatajući privremenu svetovnu, čisto fizičku prevlast Tataro-Mongola. Danas kao da Kosovo i Metohija, čuvaju narod Srbski od modernog duhovnog ropstva – ulaska u EU, po cenu privremenog gubitka svoje svete teritorije.

Nedavno je u Srbiji boravila jedna kozačka delegacija, koja je sa čudotvornom ikonom Tabinske Majke Božije prokrstarila srbskim zemljama, obilazeći mesta ruske emigracije i velike srpske svetinje. Oni su uspeli da tajnim kanalima uđu i na okupirano Kosovo i Metohiju i tamo pruže veliku moralnu podršku narodu srbskom na barikadama. Čitali su akatist čudotvornoj ikoni Tabinske Majke Božije dok je iznad njigovih glava kružio helikopter sa glavnokomandujućim KFOR-a. Hrabrost ruske braće kozaka izazvala je pravu  antirusku histeriju u šiptarskim sredstvima javnog informisanja i od strane KFOR-a a i kod srbskih najamnika i zapadnih plaćenika u Srbiji. Indikativno je zapažanje rukovodioca Krsnog hoda sa Tabinskom ikonom Majke Božije, vojnog zapovednika Konstantina Vadimoviča Krilova, o utiscima iz Srbije, koji kao da su duboko onespokojili zapadne najamnike u Srbiji, pa su započeli pravu antirusku histeriju. Konstantin Krilov je rekao sledeće:

“Prvo što moram primetiti da u Srbiji više vole Ruse nego što mi volimo sami sebe. Ja sam neprestano imao utisak da ne boravim u inostranstvu, nego kao da sam na ruskoj zemlji. U Srbiji bukvalno sve diše Rusijom… Mi koji smo bili u sastavu Krsnog hoda sa Tabinskom ikonom, uspeli smo da boravimo i na Kosovu i Metohiji. Srbi, žitelji srbskih enklava na Kosovu i Metohiji, bili su oduševljeni našim dolaskom, sretali su nas sa neskrivenim oduševljenjem. Jer to je bila prva ruska delegacija od 2004. godine, koja je boravila na, od strane Albanaca okupiranoj srbskoj teritoriji. Nas su primili rukovodioci tih enklava i bukvalno nas obasuli poklonima. Mi smo videli da sa jedne strane stoje žitelji srbskih enklava – nenaoružani ljudi, starci, žene i deca, a sa druge strane – do zuba naoružani pripadnici KFORA-a. Pritom, oružje tih snaga je okrenuto protiv Srba, iako sve provokacije postojano dolaze samo sa albanske strane. Mi smo videli helikoptere koji lete iznad srbskih enklava. Uopšteno, ja sam stekao takav utisak da se ne radi o ratu za nekakve teritorije, u pitanju je rat protiv svetog Pravoslavlja.

Na kraju bih želeo posebno istaći, da Srbi sa Kosova i Metohije herojski stoje na braniku Pravoslavne vere i to ne može da ne izazove ushićenje i uvažavanje.“ https://borbazaveru.info/content/view/4089/1/.

Antiruska histerija u Srbiji, čiji smo svedoci ovih dana, sinonim je i sa antisrbskom histerijom i sa antipravoslavnom histerijom – jer jenaše Pravoslavlje u stvari glavna meta zapadnih i prozapadnih modernih nacista i Konstantin Krilov je odlično zapazio suštinu zapadne politike i prema Srbima i prema Rusima. Suština te politike jeste – rat protiv svetog Pravoslavlja. I tu dolazimo do one tačke koja spaja promisao Gospodnju sa modernim stradanjem na Kosovu i Metohiji.

Gledajući sa stanovištva onoga što je najvažnije za svaki narod, a to je očuvanje duše narodne od moralne propasti, onda je stradanje Srba na Kosovu i Metohiji bilo spasonosno za kakvo-takvo očuvanje hrišćanskog morala kod Srba. Jer imajući u vidu moralnu degradaciju savremenog zapadnog društva, njegovu potpunu moralnu izopačenost i duboko antipravoslavnu ideološku osnovu, najveći mogući nacionalni interes srbskog naroda u ovim teškim godinama, bio je  – neulazak Srbije u Evropsku Uniju! Ako već nismo mogli da se, kao od kuge, ogradimo od “evropskih vrednosti” koje su na zapadu svojim sodomskim antihrišćanskim duhom potpuno uništile hrišćansku porodicu i sve moralne  vrednosti hrišćanstva, svakako je jako značajno što ipak još nismo u sastavu te moderne sodomije. Koliko bi duša nevine srpske dece već bilo zaraženo ovim dušepogubnim duhom, da smo odavno postali članovi Evropske Unije? A nismo postali deo tog društva, ponajviše zahvaljujući raspetom Kosovu i Metohiji i našim velikim pravoslavnim svetinjama, koje nas i danas svojim stradanjem, čuvaju od još većeg zla – potpune duhovne propasti.

Srbski narod u dubini svoje pravoslavne duše oseća, da nije najveća vrednost ukidanje viza, luksuz i razulareni život kao na Zapadu, nego duhovno bogatstvo koje su mu u amanet ostavili njegovi veliki preci. Jer državu srpsku nisu stvarale avanturističke bitange i lopovi, nego su srpsku državu stvarali svetitelji Hristovi. Ako to ne shvataju ljudi-puževi, koji su primili sodomski duh otpavši od narodnog duha pravoslavnog i koji su zato u službi naših vekovnih krvnika, srbski narod pravoslavni, još nezaražen sodomskim duhom, odlično to razume.

Zato i ne čudi ovakav neverovatan kontrast između naroda Srbskog koji još nije zaražen “evropskim vrednostima”, koji prihvata svoju jednovernu i jednorodnu braću rusku kao svoje najrođenije i njegovih otpalih predstavnika, koji zaraženi tim istim “ evropskim vrednostima” odišu sodomskom mržnjom prema svakoj pojavi i projavi pravoslavnog duha.

Slava Bogu za sve!