Rusiju čeka duga, ali blaga kriza

 Centralna banka predviđa zemlji dužu ekonomsku krizu uz skroman tempo rasta. Uz nizak nivo državnog duga i značajne zlatne i devizne rezerve, Rusija se u poređenju sa zapadnim zemljama nalazu u solidnim okolnostima uoči finansijske krize.
 Mada, visoka zavisnost od nafte, čini ekonomiju zemlje ranjivom. U prošlu subotu je bivši ministar finansija Aleksej Kudrin izjavio, da svetskoj ekonomiji preti globalna finansijska kriza. Međutim, po rečima bivšeg ministra finansija, Rusija je za finansijsku oluju spremnija nego većina razvijenih zemalja. «Državni dug je svega 12% BDP-a, a obim zlatnih i deviznih rezervi — znači veliku sigurnost», — ublažio je g-din Kudrin.

 Prognoza CB, koju je juče izneo prvi zamenik predsednika banke Sergej Švecov, je takođe daleko od katastrofalnih scenarija. «U bližoj budućnosti ne vidimo pogoršanja ruske ekonomije usled eksternih šokova. No, kriza će biti duga, i ne može se računati na model rasta, kakav je postojao u prvoj deceniji ovog veka. Rast će biti daleko skromniji, a inflacija manja. I ruska ekonomija treba da se adaptira na nisku inflaciju — to je takođe svojevrstan izazov. Biće teže zaraditi», — rekao je g-din Švecov, tokom izlaganja na federalnom investicionom forumu u četvrtak. Sada se državne vlasti oslanjaju na činjenicu, da će pri ceni nafte od oko 100 dolara za barel, potrošački orijentisana ekonomija imati stabilan tempo rasta od 3,7–4,6%.

 Eksperti ne žure da podele stav CB. To, što je u ovoj godini cena nafte 100 dolara, a rast, će po svemu sudeći, biti minimalno 4% (uzimajući u obzir ubrzanje rasta maloprodajnog prometa na kraju godine usled prekomerne tražnje — ljudi se plaše obezvređivanja novca zbog krize), uopšte ne znači, da će sledeće godine biti identična situacija, kaže zamenik direktora Centra za razvoj Visoke ekonomske škole Valerij Mironov. «Za godinu dana, kada posle izbora u Nemačkoj počne stagnacija evrozone i svetske ekonomije, tempo rasta proizvodnje uz iste cene nafte će biti manji za 4%, a u nekim oblastima je to 1,5—2,5% BDP», — smatra ekonomista.

 Norma za rusku ekonomiju je 4—4,5% (pri pozitivnim očekivanjima), mada neizvesnost, povezana sa izborima, može primetno smanjiti taj pokazatelj. «Pri ceni nafte od 100 dolara za barel se može očekivati rast BDP od 2%», — skeptičan je direktor za makroekonomska istraživanja Visoke ekonomske škole Sergej Aleksašenko.

 «Pri umerenoj konjunkturi od 95—100 dolara za barel nafte, idemo ka tempu rasta od oko 4%. Drugo pitanje je, koji je kapacitet potrošački orijetisanog modela, s obzirom na to da su glavna umanjenja rasta — značajno usporavanje potrošnje i izvoza sirovina», — dodaje ekspert CMAKP Dmitrij Belousov. Po rečima stručnjaka, sada, za razliku od prethodnih godina, nema rasta zarada (delom zbog novih poreza, a delom zbog krize), a izvoz je usporen zbog minorne stabilizacije izvoza nafte i ne sasvim jasne situacije sa metalima i gasom (okvirno 1—1,5% procentnih poena rasta).

 Uz to, u privredi postoje osetljiva mesta, koja mogu da naruše stabilnost ekonomije. U prvom redu, to su socijalne obaveze, koje država planira da indeksira nešto višim stopama. Drugo, tu je brz rast uvoza, i shodno tome, problemi sa tekućim platnim bilansom  u kontekstu stabilizacije izvoza, govori ekspert.