Zadruge prodaju manastirsku zemlju

Crkve i verske zajednice su do kraja oktobra Direkciji za restituciju uputile skoro 800 zahteva za povraćaj imovine oduzete nacionalizacijom, konfiskacijom ili agrarnom reformom posle Drugog svetskog rata. Najviše zahteva uputila je do sada Srpska pravoslavna crkva 597, slede Rimokatolička crkva 71, Jevrejska zajednica 59 i Islamska zajednica u Srbiji dva, zatim Evangelistička crkva dva, Reformatska dva i Baptistička jedan.
Kako procenjuje Vladimir Todorović, direktor Direkcije, do 30. septembra 2008. godine, kada ističe zakonski rok za podnošenje prijava očekuje se, barem još tri puta više zahteva za restituciju.

„U 80 odsto slučajeva imovina koja je oduzeta biće vraćena u naturalnom obliku, znači oranice, šume, pašnjaci i nekretnine, a tamo gde to nije moguće država će novčano obeštetiti crkve i verske zajednice, ali to neće preterano opteretiti budžet. Za sada nam je najveći problem što 60 odsto pristiglih zahteva nema potpunu dokumentaciju”, kaže Todorović.

Direkcija za restituciju pre nego što zatraži dopunsku dokumentaciju proverava u svojoj bazi podataka da li ima traga o imovini, jer, kako ističe Todorović, proces upisa svojine je strogo formalan postupak i neophodna je originalna dokumentacija.

Ove podatke koje koristi Direkcija prikupila je vladina Komisija za prikupljanje podataka o oduzimanju imovine crkvama i verskim zajednicama koju je Vlada Srbije formirala 2004. godine. Do sada je na osnovu zemljišnih knjiga i katastra evidentirano da treba vratiti ukupno 26.704 hektara.

Slavica Radomirović, predsednik ove komisije, kaže da je površina imovine koja se vraća sigurno tri puta veća, jer, prema nekim preliminarnim procenama, samo manastirima treba vratiti oko 35 hiljada hektara.

Već na osnovu ove evidencije, crkve i verske zajednice bi mogle da uđu u posed, ali još nijedno rešenje nije doneto, jer je Vlada Srbije tek 11. oktobra imenovala direktora Direkcije za restituciju, a od planiranih 35 ljudi na poslovima restitucije za sada radi samo pet osoba i to po ugovoru. Vladimir Todorović najavljuje ubrzanje celog posla, uskoro i prva rešenja, ali tek kada se završi konkurs za prijem svih potrebnih stručnih lica na predviđena radna mesta u Direkciji za restituciju.

Prvi čovek Direkcije za restituciju upozorava da u poslednje vreme ima slučajeva uzurpacije imovine koja treba da se vrati crkvama i verskim zajednicama. Tako se dešava da pojedine zadruge poljoprivredno zemljište koje je nekada pripadalo manastirima, naročito u Vojvodini, na protivpravan način, kroz fiktivnu prodaju i razne netržišne transakcije, ustupaju raznim preduzećima. U Direkciji za restituciju još ne žele da otkriju aktere ovih malverzacija. Nezvanično, saznaje se da je među oštećenima i manastir Kovilj.

„Želim da upozorim sve imaoce te imovine, koja je potencijalno predmet Zakona o restituciji, da ne preduzimaju nikakve mere njenim raspolaganjem. Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u članu 36. izričito predviđa da će svi ugovori koji regulišu otuđenja, opterećenja, čak i zakup ove imovine, a sklopljeni su posle 1. maja 2006. godine, biti poništeni. Rešenjima Direkcije koja imaju izvršni karakter crkva ili verska zajednica koja potražuje tu imovinu automatski će biti upisana u zemljišne knjige.”

Pošto u nekim predmetima ima, zbog slučajeva falsifikata, i krivične odgovornosti, crkve i verske zajednice mogu podneti i tužbe za naknadu štete. Todorović kaže da i crkve kada primete da neko hoće da otuđi imovinu koju čekaju da im bude vraćena treba od suda da traže donošenje privremene mere zabrane. Naravno, i Direkcija će po službenoj dužnosti poništavati takve transakcije i tražiti ispis spornih vlasnika iz zemljišnih knjiga. Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije predviđa da poljoprivrednim zemljištem gazduje država. Ali, u slučajevima nelegalnog otuđenja crkvenog zemljišta nije pribavljena saglasnost Direkcije za imovinu što stvara osnov za poništavanje takvog ugovora.

Pojedine zadruge i privredna društva se koriste raznim trikovima kako bi mimo znanja države otuđili plodnu zemlju manastira SPC. Na primer, sklope nerealan ugovor sa nekim preduzećem o isporuci određenih količina poljoprivrednih proizvoda, koji ne mogu da ispune. Posle izvesnog vremena kupac koji je kao garanciju tražio hipoteku nad tom zemljom zbog neizmirenih obaveza traži od suda da se upiše kao vlasnik.