Maršal Pobede - Žukov

U godinama Drugog svetskog rata maršal Georgije Žukov nije prosto pobeđivao vermaht, on je strašnom protivniku zadavao razorne udarce. Mnogi ga, uključujući i zapadne vojne istoričare, svrstavaju u isti red s velikim vojskovođama sveta koji su izmenili tok istorije. Nije slučajno što se upravo njegov potpis nalazi na aktu bespogovorne kapitulacije nacističke Nemačke. Danas (1. decembra) navršava se 115 godina od rođenja legendarnog Maršala Pobede.

„Kad me neko pita šta mi je najviše ostalo u sećanju iz proteklog rata uvek odgovaram: bitka za Moskvu,“ – govorio je Žukov. U strašnu jesen 1941. godine Moskovljani su u prestonici opkoljenoj nacistima verovali: Žukov će nas spasiti, u njega polažemo sve nade. Njihove nade su se opravdale. Poznata je zapanjujuća činjenica – za vreme bitke kod Moskve Žukov nije spavao 11 dana i noći. Međutim, neprijatelj koji je do tada bio nepobediv je potučen, kaže direktor Insituta za Svetsku istoriju Aleksandar Čubarjan.

Žukov je bio praktično u svim operacijama koje su imale odlučujući značaj. On je bio u bici kod Moskve, odigrao je veliku ulogu u odbrani Lenjingrada, osvojio je pobedu u Staljingradskoj bici. I napokon, Berlinska operacija, kraj Velikog Otadžbinskog rata, takođe je povezana s imenom Žukova. On je odigrao veliku ulogu i u posleratnoj istoriji naših Oružanih sila.

Njegova sudbina je prosto fenomenalna. Žukov je još u Prvom svetskom ratu nagrađen za hrabrost s dva krsta Svetog Georgija. Imao je nekoliko rana i kontuzija. Dva puta je bolovao od trbušnog tifusa. Međutim, uspeo je da se izbori. Žukov je skoro jedini čovek u vojnom rukovodstvu SSSR koji je branio svoju tačku gledišta u direktnom sporu sa Staljinom. Nad njegovom glavom se stalno nadvijala opasnost od represija.

Možemo da pišemo o njemu naučne elaborate, kao što se pišu o velikim vojskovođama iz prošlosti, kad već postoji istorijska distanca. Mogu se isticati neke osobenosti Žukovljevog stila, može se istaći njegov strogi karakter, rekli bi, njegova ustremljena snaga.

O njemu se i danas spori. Mnogi ga smatraju istaknutim vojskovođom svih vremena. Na primer, američki vojni istoričar Martin Kajden kaže sledeće: „Žukov je bio vojskovođa nad vojskovođama u vođenju rata masovnim armijama dvadesetog veka. On je Nemcima naneo više gubitaka od bilo kog drugog vojskovođe. On je bio čudo-maršal.“ Drugi tvrde da su vojne operacije Žukova često praćene velikim gubicima. Mnogo je napisano i o njegovoj oštroj, okrutnoj strogosti. Posebno u kriznim situacijama, kad se rešavao ishod glavnih bitaka. Žukov je bio vojskovođa svog vremena i svog naroda: strog, snažne volje, beskompromisan, usmeren ka cilju.

„Oduševljen sam vojnim darom Žukova i njegovim ljudskim osobinama, - pisao je Dvajt Ajzenhauer. – Kad sam bio glavnokomandujući savezne vojske u Zapadnoj Evropi svi mi smo bukvalno bez daha pratili pobednički marš sovjetske vojske pod komandom Žukova u pravcu Berlina. Znali smo da Žukov ne voli da se šali – ako je već odredio sebi za cilj da ništi glavnu tvrđavu fašizma u samom centru Nemačke, on će sigurno to i učiniti.“

Paradu Pobede na Crvenom trgu u Moskvi 24. juna 1945. godine maršal Žukov je dočekao na belom konju, za kojeg se činilo kao da je sišao s ikone njegovog nebeskog pokrovitelja – svetog Georgija Pobedonosca. I ova svetla simbolika će zauvek ostati u sećanju ruskog naroda.