Zaštititi malog akcionara

Na svom dugom putu razvoja privatna svojina je dostigla svoj najviši korporativni nivo. Milioni građana i radnika na Zapadu su sa svojim sitnim akcionarskim ulozima najbolji investitori i najkvalitetniji vlasnici. Takve privrede već dugo odnose ekonomske pobjede. 

Samo onda kada se narod masovno okrene štednji, pokrenut mogućnostima da i na osnovi svojih najsitnijih akcionarskih uloga ostvaruje povećanu investicionu dobit (dividendu) privreda može da napreduje. Akcionarstvo je do sada najracionalniji oblik investiranja. Zbog toga što je akcionarstvo prvi uslov razvoja privrede, a mali akcionar prvi uslov razvoja akcionarstva Vlade ekonomski najuspješnijih zemalja rade svom snagom upravo na što potpunijoj zaštiti malih akcionara. Akcionarstva će biti ukoliko je mali akcionar potpuno siguran da će kapital kojeg on obezbjeđuje biti zaštićen od prevara rukovodstva i akcionara koji imaju većinu. 

U cilju ostvarenja te potpune zaštite stoji ogroman napor i nauke i prakse. Usavršavaju se stari i ispituju novi metodi zaštite. Neprekidan razvoj akcionarstva na Zapadu dokaz je da se u tome uspijeva. 

Osnovni način zaštite malog akcionara odnosi se na razdvajanje vlasničkih od upravljačkih prava. Akcionari sa manjim učešćem u ukupnom kapitalu dobivaju povećana upravljačka prava. Snaga upravljanja je iznad snage kapitala. 

Kod krupnih akcionara stanje je sasvim drugačije. Ovdje se upravljačka prava značajno umanjuju. Snaga upravljanja je manja od snage kapitala. Oni koji ostvaruju izuzetna učešća u kapitalu postižu svega nekoliko procenata svojih upravljačkih prava. Niko pojedinačno ne može da ima pretežnost upravljanja (više od 50 % glasova). Ukoliko je akcionarsko društvo u vlasništvu više grupa vlasnika (državni fondovi, investicioni fondovi, banke, osiguravajuća društav, pojedinačni krupni akcionari, sitni akcionari radnici, sitni akcionari građani i slično) dodjeljuju im se podjednaka upravljačka prava nezavisno od pojedinačnog učešća u kapitalu. 

Mi smo se okrenuli na sasvim drugu stranu. Mi štitimo krupnog akcionara a uništavamo malog. Mi pojačavamo vlasništvo krupnih a uništavamo vlasništvo sitnih, što je potpuno suprotno od akcionarstvu na strani razvijenih. Onaj koji ima 51 % u kapitalu ostvaruje 100 % u upravljanju. Sa svojih 51 % krupni preuzima i 49 % kapitala malih akcionara. Prisvaja tuđe. I tome se vlast ne suprostavlja. Na protiv to se zdušno podržava. To je sama suština našeg privrednog sistema – otimanje od naroda. Čitava politika i vlast se okrenula grupi krupnih koji sve uzimaju a ništa ne daju. I na tim osnovama se želi napredak. Zanemaruje se osnovna činjenica da to vodi uništavanju akcionarstva kod nas. To što bez toga nema razvoja izgleda da vlast mnogo ne brine. Važna je podrška krupnim.
 

Ono što je do sada bilo samo praksa, sada se u mnogo gorem obliku, javlja u svom pravnom izrazu. U članu 284. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o privrednim društvima (nacrt) stoji mogućnost da se sa svega 16,7 % glasova ostvari kontrola nad ukupnim kapitalom. To je potpuno suprotno od onoga što se događa na strani razvijenih. Pored svih, veoma doslednih oblika zaštite malih akcionara, veoma često se kod razvijenih primjenjuje jedan poseban oblik – velika većina u donošenju odluka. To se uglavnom odnosi na procenat od 90 %. Tada nema mogućnosti da neko prisvaja tuđe. Umjesto procenta od 16,7 % (22 % Statut i slično) kod nas bi u članu 284. trebao da stoji broj 90 %. To bi zaštitilo malog akcionara, donijelo nam akcionarsku svojinu i pokrenulo razvoj. Vrijedi li se za to boriti?