Evropesimizam ili evropanika?

Samit EU koji predstoji 9. decembra može da postane poslednji u aktuelnom finansijskom formatu date organizacije. Razume se, sama EU neće nestati naredne godine. Ipak to se ne može reći o njenoj jedinstvenoj valuti – evru. A od neodređenosti do panike jedan je korak i ova panika u stanju je da zbriše banke i druge finansijske institucije, samtra naš komentator Petar Iskenderov.

Dolaskom neizbežnog „dana D“ za evropsku valutu u rukovodstvu EU i njegovim ekspertskim krugovima razmnožavaju se scenariji i prognoze. I predlozi zemalja teškaša poput Francuske i Nemačke o jačanju uloge Evropske Centralne banke i davanjem prava ovoj instituciji da otkupljuje dužničke obveznice Grčke, Italije, Španije i drugih problematičnih zemalja deluju u tom pogledu mal te ne najumerenije. Drugi scenariji su radikalniji. Italijanski list Republika pozivajući se na svoje nemačke izvore u duhu teorije konspiracije saopštilo je da postoji tajni plan razrađen u Nemačkoj. Prema informacijama koje su procurele u javnost, aktuelna aktivnost federalnog kancelara Angele Merkel na spasavanju zone evra može se razmatrati kao pokriće za izlazak same Nemačke iz date zone. Već je poznat i mogući mehanizam delovanja Nemačke i država koje su solidarne sa njom, među kojima se navodi Holandija. To je obustava rada svih banaka, uvođenje u nacionalnih promet umesto aktuelnog evra novčanica novog obrasca sa specijalnom magnetnom trakom, zabrana uvoza starih novčanica u zemlju i, konačno, mesec i po – dva kasnije, povratak starih dobrih maraka i guldena – moguće, istina, sa novim nazivima.

Švajcarski bankari ne mogu se sumnjičiti za to da su paničari – pa i na evro ova zemlja nije prelazila. Ipak, i ovde se ozbiljno analizira scenario raspada zone evra. Tako su eksperti banke UBS već izračunali da će za prosečnog radnosposobnog građanina takvih država kao Nemačka i Francuska, izlazak iz zone evra biti od 6-8 hiljada evra samo u prvoj godini. Za Italiju i Španiju ova suma može da iznese 10-11 hiljada evra.

Da li je to mnogo ili malo prosudiće sami stanovnici EU. Oni i sude, između ostalog učešćem u sociološkim anketiranjima. Poslednje od njih izvelo je zvanični statistički zavod Evropske komisije – Evrobarometar i ono je dalo šokantne rezultate. Iz njih sledi da 71% građana EU ne veruje u sposobnost organizacije da prevlada aktualnu krizu. Slična pesimistička raspoloženja sama po sebi služe kao katalizator novih finansijskih krahova. Ne dodaju optimizam ni mere koje nudi EU i koje imaju polovičan karakter, istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert za probleme međuanrodnih ekonomskih odnosa ruske Visoke škole ekonomije Maksim Braterski.

Reč je u suštini o predlozima za kupiranje krize. Rešenja koja nudi EU ne prestavljaju ništa drugo do krpljenje finansijskih rupa. Ona mogu samo privremeno da stabilizuju situaciju. Ipak rešenje za dugoročnu perpektivu za sada nije na pomolu. Tako vlada Angele Merkel mora da ubeđuje svoje poreske obveznike i birače da upravo oni treba da spasavaju ekonomski slabije zemlje. A što je najvažnije u to da je to za njih lično pogodnije od proste likvidacije zone evra. I sve teže je ubeđivati ih u to u kontekstu rastućih problema i troškova.

Prema slikovitom izrazu američkog Tajma, vodeće zemlje članice na čelu sa Nemačkom našle su se u začaranom krugu: spasavaš evro – patiš, ne spasavaš – opet patiš. Ali već narednih nedelja EU predstoji pokušaj iznalaženja izlaza – inače evropski pesimizam može da preraste u evropsku paniku.