EU: koraci komandira

Pripremajte se za najgore, predlažu analitičari Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u svom referatu od ponedeljka. Nadolazaći „deveti talas“ recesije preti katastrofalnim posledicama po sve globalne ekonomije. Ne samo EU ili SAD. Ali pre svega Evropi, koja može da povuče u vir sve ostale regione. U utorak na novoj rundi pregovora ministra finansija zone evra vodila su se nova traganja za receptom koji bi omogućio da se izbegne krah.

Osim dežurne teme Grčke, ministri finansija su razmišljali kako da uvećaju stabilizacioni fond, makar do bilion evra. Odluka da se u tom cilju upotrebi taktika poluge odavno je doneta na samitu EU. Samo praktičnih pomaka, kako to na sve strane biva, nema. Svi pogledi upereni su u Nemačku. Ona, po mišljenju poljskog ministra inostranih poslova Radoslava Sikorskog, prosto je dužna da predvodi izlazak EU iz dužničke krize. I da ne ometa Evropsku CB u kupovini evropskih dužničkih obveznica. Neka usledi skok inflacije, sve jedno to je bolje nego totalni krah.

U savetima i idejama vrhuška EU ne oseća deficit. Poput onih koji vide univerzalni lek u emisiji jedinstvenih evropskih obveznica. Ili elitnih obveznica: i njihovoj emisiji treba da učestvuju samo zemlje sa najvišim kreditnim rejtingom. Ili u spasavanju od balasta koji vuče na dno zonu evra, nudeći da se njena brojnost suzi sa 17 na 7-8 ekonomski jakih partnera. A možda, kako predlaže Volfgang Šojble, racionalnije bi bilo da svaka zemlja, kako se on izrazio, ispuni domaće zadatke u okviru novog saveza stabilnosti? Izbor, kao i medalja, ima dve strane. Mišljenje našeg eksperta, direktora Instituta za finansijska tržišta finansijske akademije Jakova Mirkina.

Svaka odluka u nastaloj situaciji u zoni evra deli se na dva dela: hitne mere i dugotrajna restrukturizacija. Nepravilna je težnja dužnika da prebace sav teret na zemlju koja je lokomotiva ekonomije, Nemačku. To breme može da se iznese samo zajednički. Ovde mogu biti donete razne odluke: evropske obveznice, otkup određenih obveznica – sve to je pitanje mehanizama. Odustajanje od stroge kontrole dinamike novčane mase i parametrara inflacije vezanih za nju. Emisija, otplata problematičnih dugova, mislim da od ove odluke zona evra nikuda ne može. Dugoročno rešenje je takvo da je potrebna restrukturizacija.

Druga varijanta pretpostavlja konsolidaciju budžeta zone evra, ograničenje ovlašćenja pojedinih država u budžetskom finansiranju, smatra profesor Mirkin. Biće takođe potreban mehanizam monitoringa i sankcije u pogledu zemalja koje krše svoje obaveze vođenja izbalansirane budžetske politike.

Finansijska tržišta, u prvom redu evropska, napeto očekuju 8-9. decembar, datume kriznog samita EU, kada konačno treba da bude usvojeno nešto određeno.